Bilans stanja

BILANS STANJA I BILANS USPEHA

UVOD

Finansijski izveštaji su izvor podataka za ocenu finansijskog stanja i važna alatka za
planiranje poslovanja i razvoja svakog privrednog subjekta. Kompletan set godišnjih
finansijskih izveštaja koji privredni subjekti sastavljaju prema zakonskoj regulativi države i
odredbama Međunarodnih računovodstvetih standarda obuhvata:



Bilans stanja



Bilans uspeha



Izveštaj o novčanim tokovima



Izveštaj o promenama na kapitalu



Napomene uz finansijske izveštaje koje sadrže računovodstvene politike.
Potpune   informacije   o   poslovnom   subjektu,   korisnici   finansijskih   izveštaja   jedino   na   ovaj
način mogu dobiti, jer svaki od izveštaja daje sliku o transakcijama sa svakog aspekta, dok
set ovih izveštaja daje kompletnu sliku o poslovanju sa različitih aspekata.
U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat
neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilansi se koriste kad se iskazuje stanje i rezultat
preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultat preduzeća iskazuje preko novčanih
jedinica   kao   opšteg   merila.   Opšta   svrha   bilansa   jeste   upoznavanje   uspeha   i   strukture
imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju
različite vrste bilansa koji se razlikuju prema formi i sadržini . Najvažniji kriterijumi prema
kojima se sastavljaju bilansi su veze sa knjigovodstvenim računima i pravne norme koje čine
osnovu   bilansiranja.   Bilans   privrednog   subjekta   je   u   čvrstoj   sistemskoj   vezi   sa
knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa
knjigovodstvenim računima, razlikuju se dva računa:
račun izravnanja (bilans stanja) i
račun dobitka i gubitka (bilans uspeha)
Da   bi   informacije   date   u   finansijskim   izveštajima   bile   od   koristi   korisnicima   moraju   da
poseduju   četiri   osnovne   kvalitativne   karakteristike,   a   ti   su:   razumljivost,   relevantnost,
pouzdanost i uporedivost.

BILANS STANJA

Naziv bilans stanja potiče od latinske reči – bilancio- vaga sa dva tasa.
Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja
obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora
na određeni dan, izražen u novcu. Mora da sadrži : naziv preduzeća, dan sastavljanja, valutu
u kojoj je izrađen i stepen preciznosti.
Bilans stanja ima dve perspektive koje se nazivaju aktiva i pasiva. Aktiva je odraz aktivne
mase. Pasiva je odraz neaktivne mase. Bilans stanja predstavlja vrednost aktive i pasive u
određenom trenutku. Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive,
utvrđenog inventarom. Inventar je detaljan popis sredstava i izvora sredstava preduzeća.
Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao rezultat popisivanja
(inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzeća u određenom trenutku. Početni
bilans se sastavlja na osnovu početnog inventara. Dakle, i inventar i bilans prikazuju
sredstva i izvore sredstava preduzeća na određeni dan, s tim što inventar prikazuje sredstva
i obaveze pojedinačno po količini i vrednosti, dok bilans prikazuje sredstva i izvore sredstava
samo

vrednosno,

grupisano

(zbirno).

To je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća na određeni dan.
Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi, iskazana su
sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj funkciji
u preduzeću (osnovna i obrtna sredstva). Na njegovoj desnoj strani, pasivi, obuhvaćena su
ista ta sredstva prema načinu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana
(aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u bilansnoj ravnoteži. Ona se ogleda
u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih
pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi i osnovna bilansna jednačina može se
prikazati odnosom AKTIVA = PASIVA, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne

strane. Ako bilans stanja nije u ravnoteži , on praktično ne postoji.

TABELA

PRIMER

BILAS STANJA

S obzirom na raščlanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive, proizlazi da se na
osnovu bilansa stanja mogu vršiti samo statičke finansijske analize.
Ukoliko bismo dinamički posmatrali kategorije bilansa stanja u vođenju finansijske politike
preduzeća, neophodno je primeniti sistem analize više uzastopnih bilansa stanja.

AKTIVA

Aktiva (engl. assets, njem. Aktiva) je leva strana osnovne računovodstvene jednačine(A=P,
tj. suma aktive mora uvek biti jednaka sumi pasive) i leva strana bilansa stanja poduzeća u
kojoj   se   prikazuje   vrednosno   stanje   imovine.   U   aktivi   se   iskazuju   sredstva   i   eventualno
nepokriveni   gubitak   preduzeća   (potencijalna   financijska   snaga   poduzeća   i   eventualno
smanjenje   te   finansijske   snage).   Sredstva   u   aktivi   bilansa   stanja   dele   se   prema   dva
kriterijuma:   po   nameni,   tj.   funkciji   (osnovna,   tj.   fiksna   sredstva   i   obrtna   sredstva),   te   po
pojavnim oblicima (stvari, prava i novac).

Aktiva se sastoji od:
1. dugoročne i
2. kratkoročne aktive
Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se razumno
očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u
toku redovnog poslovanja, a uključuju:
1.Gotovinu;
2. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni;

3. Potraživanja od kupaca i druga potraživanja - Iznosi koja preduzeće potražuje od drugih
lica, sa rokom dospeća do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja
ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraživanja neće biti naplaćena.
4. Zalihe - Obuhvataju: Sirovine - sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzeća;
procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nižoj tržišnoj vrednosti; Proizvodnja u toku –
proizvodnja

koja

toku,

odnosno,

polugotovi

proizvodi;

procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za trođkove proizvodnje nastale do
određenog datuma ili po nižoj tržišnoj vrednosti; Gotovi proizvodi - proizvod kod koga je
proizvodni proces završen i koji čeka prodaju; ovde se procena takođe vrši na osnovu
nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove proizvodnje ili po nižoj tržiönoj vrednosti;
treba obratiti pažnju na to da se na dobit ne računa pre nego što je ostvarena prodaja.

Dugoročna aktiva su sredstva koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se ne očekuje
da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci.

Uglavnom obuhvataju:

· Zemljište i građevinske objekte
· Opremu / mašine
· Motorna vozila

Na ove stavke se osim zemljišta primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna
vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Takođe je čest
slučaj da se vrednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više, ukoliko se njihova