UNIVERZITET BIJELJINA
FAKULTET ZDRAVSTVENIH STUDIJA BIJELJINA
SEMINARSKI RAD
ISHRANA,NUTRITIVNA TERAPIJA I DIJETIKA
ISHRANA PACIJENATA SA GIHTOM
Predmetni nastavnik
: Student:
Doc. dr Sanja Cirkovic
Nina Djukanovic br.indeksa:94/14
Bijeljina
April, 2016
Sadrzaj:
Uvod............................................................................................................3
1.EPIDEMIOLOGIJA...................................................................................4
1.1.Ucestalost.........................................................................................4
1.2.Uzrok nastanka.................................................................................4
1.3.Zivotna dob………………………………………………………………..4
1.4.Rasne i polne razlike.........................................................................5
1.5.Sezonske razlike...............................................................................5
2.PATOGENEZA..........................................................................................5
3.FAKTORI RIZIKA.......................................................................................7
3.1.Prekomerna ishrana namirnicama bogatim purinima.........................7
3.2.Uvecana telesna masa.......................................................................7
3.3.Zloupotreba alkohola..........................................................................7
3.4.Nasledje..............................................................................................8
3.5.Upotreba lekova..................................................................................8
3.6.Maligne bolesti....................................................................................8
3.7.Hronicne bolesti i druga stanja............................................................9
3.8.Niska temperatura sredine..................................................................9
3.9.Ostali faktori rizika...............................................................................9
4.KLINICKA SLIKA......................................................................................10
5.LECENJE.................................................................................................15
6.DIJETA U GIHTU.....................................................................................17
7.PREVENCIJA..........................................................................................20
Literatura.....................................................................................................21
3
EPIDEMIOLOGIJA
Hiperurikemija je veoma cesta u opstoj populaciji i na svetskom nivou krece
se do 20%. Godisnja incidenca je razlicita kod osoba sa razlicitim stepenom
hiperurikemije. Ukoliko je serumska koncentracija mokracna kiselina > 500
µmol/l prevalence je oko 5 %. U prvoj deceniji 20. veka prevalenca je
incidence bolesti je u porastu.Stope gihta su se priblizno udvostrucile od
1990. do 2010. produzenju zivotnog veka,promenama navika u ishrani i
zivotnih navika,porastu osoba sa metabolickim sindromom i sve cescoj
promeni diuretika,
β
blokatora i manjih doza aspirina.
-Ucestalost
Od ove bolesti uglavnom obolevaju muskarci,sto potvrdjuje i podatak da
samo 5% zena oboli od gihta i to najcesce u menopauzi. Kod muskaraca
bolest se najcesce javlja tek nakon cetvrte decenije zivota.
-Uzrok nastanka
U velikom broju slucajeva uzrok nastanka ovog metabolickog poremecaja je
nepoznat. Kristali koji se gomilaju su soli mokracne kiseline,koja u
organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju iz
hrane,metabolizma nukleinskih kiselina u celijama ili bioloskom sintezom.
Nagomilavanje soli mokracne kiseline nastaje ili zbog povecanog stvaranja
ili smanjenog izlucivanja.Kod vecine bolesnika oba uzroka u poremecaju
metabolizma su prisutna.
-Zivotna dob
Pretezna starost osoba sa gihtom je 30-60 godina. Bolest se veoma retko
javlja kod mladjih osoba. Obicno je nivo mokracne kiseline povisen u
serumu 10-20 godina pre pocetka manifestnih pojava gihta. Kod starijih od
65 godina oboleva 30,8/1.000 osoba. Kod muskaraca starijih od 75. godina
prevalence gihta se udvostrucuje. Stopa gihta je skoro 5 puta veca kod
osoba uzrasta 70-79 godina u odnosu na one mladje od 50 godina.
Ranije se giht javlja kod bolesnika sa bubreznom insuficijencijom ili
genetskim abnormalnosti metabolizma purina.
4
-Rasne i polne razlike
Dvostruko je veca verovatnoca gihta kod afroamerickih muskaraca nego
kod evropskih Amerikanaca. Giht je postao cest u Kini, Polineziji i urbanoj
podsaharskoj Africi. Nasuprot tome, klinicki je dokazano da je giht izuzetno
redak medju crncima koji zive u Africi. Giht je najcesci oblik artritis kod
muskaraca i zena u menopauzi. Muskarci oboljevaju 3-4 puta cesce,od
zena sto se objasnjava urikozurickim efektom estrogena. Kod muskaraca,
nivo mokracne kiseline raste u pubertetu,a vrhunac za pojavu gihta kod
muskaraca je u cetvrtoj do sestoj deceniji zivota. Medjutim, pocetak bolesti
kod muskaraca moze se javiti i u ranim dvadesetim
godinama,kod osoba
koje poseduju genetsku predispoziciju i izlozeni su vecem dejstvu faktora
rizika. Kod zena , nivo mokracne kiseline raste nakon menopauze,a
starosni pik nastaje od pocetka seste do osme decenije zivota. Upotreba
ciklosporina moze izazvati ubrzani oblik gihta,cak u premenopauzi kod
zena,posle samo nekoliko godina hiperurikemije,posebno ako je
pacijentkinja koristila i diuretike.
-Sezonske razlike
Neke studije su otkrile da su napadi gihta ucestaliji u prolece.
PATOGENEZA
Giht je atrtritis koji nastaje kao posledica kristalizacije mokracne kiseline
unutar zgloba, burzi ili tetivnih ovojnica. Mokracna kiselina je proizvod
metabolizma i hranom unetih purina.
Mada u velikom broju slucajeva,uzrok
nastanka metabolickog poremecaja kod gihta nije poznat, najveci broj
teorija smatra da se zbog velike koncentracije mokracne kiseline u
organizmu obolele osobe u obliku mononatrijum urata. Mokracna kiselina je
krajnji stadijum ili nusproizvod metabolizma purina. Purini nastaju na tri
nacina: iz hrane,metabolizmom nukleinskih kiselina u celijama i bioloskom
sintezom.
5
FAKTORI RIZIKA
1. Prekomerana ishrana namirnicama bogatim purinima
Purini su komponente nukleoproteina,a nalaze se u razlicitim kolicinama u
vecini vrsta hrane. Prema nivou sadrzaja purina, hrana se moze podeliti na:
hranu sa visokim sadrzajem, hranu sasrednjim i hranu sa niskim sadrzajem
purina. Prekomerna ishrana namirnicama bogatim purinima dovodi do
povecanog stvaranja mokracne kiseline,i zato se smatra uzrocnikom gihta u
oko 12% slucajeva. Nepravilna ishrana cesto je u jakoj sprezi sa
konzumiranjem alkohola, napitaka u cijem je sastavu zasladjivac fruktoza,
mesa i plodova mora. Smatra se da je delimican razlog njihovog uticaja na
smanjenje insulinske rezistencije. Ogranicenje egzogenog unosa purina sa
hranom smanjuje mogucnosti stvaranja uricne kiseline, redukuje
metabolicki stres i nastanak upalnih procesa u gihtu. Nedavnim
istrazivanjima, faktori ishrane za koje se ranije smatralo da su povezani sa
pojavom gihta, zapravo, to nisu: pasulj, grasak, socivo i spanac.
Konzumiranje kafe,vitamina K i mlecnih proizvoda, kao i fizicke vezbe,
smanjuju rizik od pojave gihta.
2. Uvecana telesna masa
Gojaznost zbog povecanog rizika za nastanak hiperurikemije ima uticaj I na
pojavu gihta,trostuko povecava rizik od gihta kod muskarca.
3. Zloupotreba alkohola
Unos vecih kolicina alkohola ometa izlucivanje mokracne kiseline.
Promene u nivoima urata mogu dovesti do akutnog alkoholnog pijanstva,
kombinovanog sa akutnim unosom preobilnih obroka sa visokim sadrzajem
purina, ali i brz gubitak tezine, dehidratacija, ili trauma u napitom stanju.
