SEMINARSKI RAD
Tema: PRAVNI OKVIRI GRANIČNE
BEZBJEDNOSTI
Predmet: GRANIČNA BEZBJEDNOST
SADRŽAJ:
1. UVOD..........................................................................................................................................1
2. USTAV......................................................................................................................................2-3
2.1. Vrste ustava
2.2. Ustavna dinamika
3. ZAKON.....................................................................................................................................4-6
3.1. Zakon o graničnoj kontroli
4. MEĐUNARODNE KONVENCIJE....................................................................................................7
5. PODZAKONSKI AKTI.....................................................................................................................8
6. SUDSKA PRAKSA..........................................................................................................................9
7. OBIČAJI........................................................................................................................................9
8. VANPRAVNA PRAVILA NAUKE, POJEDINIH STRUKA I VJEŠTINA................................................10
9. ZAKLJUČAK ...............................................................................................................................11
10. LITERATURA
• UVOD
Sve izvore prava dijelimo na izvore prava u materijalnom smislu i izvore prava u formalnom
smislu. Izvori prava u materijalnom smislu su oni društveni činioci koji utiču na stvaraoce prava
da donesu upravo takve norme, to su realni korjeni prava. Pod izvorima prava u formalnom
smislu se smatraju različiti pravni oblici u kojima pravo egzistira. To su najčešće opšti pravni akti.
Pod pravnim okvirima podrazumijevamo ustav, kao najviši pravni akt svake zemlje, zakon,
ugovore, tj. međunarodne konvencije, podzakonske akte, sudsku praksu, običaje i vanpravna, tj.
najviših političkih institucija države, osnovna načela političkog režima, i individualna i kolektivna
prava i slobode građana kojima se ograničava državna vlast. Vlast koja donosi i mijenja ustav se
naziva ustavotvorna vlast, a njen nosilac je parlament, uz mogućnost konačne odluke na
referendumu.
Ustavi se od zemlje do zemlje razlikuju u pogledu materije koju regulišu. Tako, dok neki ustavi
regulišu samo pojedina pitanja (ogranizaciju najviših organa vlasti), drugi ustavi regulišu i niz
drugih pitanja političkog, ekonomskog i društvenog uređenja.
Politički karakter ustava znači da ustav nije samo pravni, već i politički akt. U tome je i njegova
suština i funkcija.
2.1. Vrste ustava
Postoje razne vrste teorije o vrstama ustava. Najstarija je teorija o pisanim i nepisanim ustavima.
Po toj teoriji postoje, s’obzirom na formu ustava, ustavi koji su u pisanoj formi i oni koji su u
formi običaja. Takođe, postoji i teorija o čvrstim i mekim ustavima. Pristalice ove teorije smatraju
da se ustavi razlikuju s obzirom na težinu i složenost postupka njihove promjene, na čvrste
ustave, tj. one koji se teže menjaju i meke, tj. one koji se lakše menjaju.
S obzirom na kriterijum da li se donosi jedan novi ustav, ili se nastavlja ustavna tradicija u jednoj
zemlji, razlikujemo ustave kontinuiteta i ustave diskontinuiteta. Ustavi kontinuiteta su oni koji se
nadovezuju na prethodne ustave, a ustavi diskontinuiteta su oni koji se po prvi put, nakon
krupnih društvenih promjena donose u jednoj državi ili raskidaju sa prethodnim ustavnim
poretkom.
___________________________________
2.
_______________________________________
Takođe se razlikuju ustavi na one koje donose ustavotvorna vlast i one koje donosi parlament
vršeći svoju zakonodavnu funkciju. Prve donosi posebna ustavotvorna skupština sazvana i
obrazovana isključivo radi tog cilja i zadataka, a druge donosi postojeća redovna zakonodavna
skupština. Ustavotvorna skupština donosi, po pravilu, ustav nakon krupnih društvenih preokreta,
dok je zakonodavna rezervisana za takozvanu mirnu reviziju ustava, tj. kada se u stvari donose
ustavi kontinuiteta, odnosno menjaju ili dopunjavaju važeći ustavi.
2.2. Ustavna dinamika
