Seminarski rad
“Tehnološki portfolio kompanije”
Vanja Pejkić
Strana 1
UVOD
Pre moderne portfolio teorije smatralo se da svaku akciju treba analizirati putem fundamentalne
analize i u portfolio uvrstiti one koje poseduju potencijal rasta. Savremena portfolio teorija
predstavlja najznačajniju inovaciju XX veka na području investicija i upravljanja portfoliom
hartija od vrednosti. Nastanak savremene finansijske ekonomije vezuje se za martovski broj
Journal of Finance iz 1952. godine, u kojem je Harry Markowitz predstavio svoj rad „Portfolio
Selection“. Moderna portfolio teorija pomaže investitorima da odaberu skup hartija od vrednosti
koji daje što je moguće veći prinos portfolija uz željeni nivo rizika. Prilikom odlučivanja o
izboru portfolija, investitor pažnju posvećuje očekivanom prinosu, odnosno srednjoj vrednosti i
varijansi prinosa kao meri rizika u jednom vremenskom periodu investiranja. Kada se porede
investicione mogućnosti i kombinuju u portfoliju, pored prinosa i rizika, kao osnovnih varijabli
prilikom formiranja portfolija, Markowitz je ukazao i na aspekt korelacije prinosa akcija, koja
govori koliko su snažno povezani prinosi pojedinih hartija koje čine portfolio.
Cilj rada je da se ukaže na primenu portfolio teorije, kao i na njena ograničenja na tržištima.
Važno je napomenuti da je osnovna uloga portfolija da se novac ne izgubi. Osim toga potrebno
je prilagođavanje portfolija 'lokalnim' uslovima. Neke od opcija koje su primenjive u našim
uslovima:
Domaće deonice
- dobra strana je što se mogu naći relativno jeftino, ali s druge strane u
uslovima političke nesigurnosti mogu doneti veliki gubitak (npr. Agrobanka)
Strane deonice
- dobra strana je mnogo veća sigurnost, a losa strana je što su većinom
dosta skupe, a i provizije prilikom kupovine/prodaje su više nego kad se trguje domaćim
deonicama.
Nekretnine
- dobra strana je relativna sigurnost investicije, loše strane su nemogućnost
manjih investicija i velike fluktuacije u vrednosti
.
Zlato (i drugi plemeniti metali)
- dobra strana je relativna sigurnost, te zaštita od inflacije
i valutnih rizika, loše strane su što ne donosi prinos, a postoje troškovi/rizici držanja, te
teškoće u kupovini/ prodaji u ovim krajevima.
Štednja u banci
- dobra strana je solidan i predivdiv prinos, loša strana je 'klimavost'
domaćih banaka.
Obveznice
- mogućnosti fizickih lica da ulažu u obveznice kod nas, npr. da je prošle
godine Srbija prodala 800 miliona obveznica denominovanih u evrima sa kamatom
stopom oko 7.5% što izgleda kao bolja varijanta od štednje.
Seminarski rad
“Tehnološki portfolio kompanije”
Vanja Pejkić
Strana 2
1. ŠTA JE PORTFOLIO?
Pojam
portfolio
predstavlja skup finansijske imovine pojedinca, sastavljen od različitih
finansijskih instrumenata (
vrednosnih papira
)
1
. Investitor koji upravlja portfolijom može biti
pojedinačno fizičko lice, finansijski stručnjak ili banke, fondovi i druge finansijske institucije.
Osnovni princip na kojem se formira sastav portfolija je princip diversifikacije. Što je više
različitih hartija od vrednosti ili drugih elemenata u portfoliju, to je tržišni rizik manji, ali
istovremeno je manji i očekivani profit.
U slučaju da se Vaš portfolio sastoji samo iz akcija jedne kompanije, kretanje cene akcija te
kompanije na berzi odrediće i sudbinu Vašeg ulaganja. To znači da rast cene te akcije donosi
profit, ali istovremeno ste izloženi i daleko većem riziku u slučaju pada njene vrednosti. Kako bi
se ovo izbeglo poželjno je ulagati u različite hartije od vrednosti na čije cene utiču različiti
faktori i čije se cene ne kreću na isti ili sličan način tj. poželjno je izvršiti diversifikaciju
.
Svaki investitor gradi svoj portfolio u skladu sa rizikom koji je spreman da preuzme
, u
skladu sa svojim investicionim ciljevima i vremenskim okvirom ulaganja. Tako na primer,
konzervativni investitor
će se uvek opredeliti za portfolio koji sadrži sigurnije hartije od
vrednosti, kao što su npr. državne obveznice ili akcije velikih i renomiranih kompanija. Sa druge
strane investitori koji su skloniji riziku, željeći da ostvare veću dobit za kraće vreme, formiraće
portfolio koji u većoj meri sadrži hartije koje mogu doneti daleko veću zaradu tj. prinos, poput
akcija malih, brzorastućih kompanija. Međutim, ovakva investiciona strategija nužno je
povezana i sa preuzimanjem mnogo većeg rizika. Stoga imajući u vidu da investitori mogu imati
različite ciljeve prilikom ulaganja novca, postoje i različite vrste portfolija. Postoje različiti
načini za procenu uspešnosti ulaganja kroz formiranje portfolija. Najčešći metod je poređenje sa
određenim repernim indeksom (npr. berzanskim indeksom koji opisuje kretanje određene grupe
akcija na određenoj berzi ili indeksom akcija kompanija koje pripadaju određenoj privrednoj
grani i slično). U ovom slučaju cilj svakog investitora je da njegov portfolio ostvari veći rast
nego što je to bio rast repernog indeksa. U širem smislu formiranje portfolija ne podrazumeva
samo ulaganja u hartije od vrednosti, već i druge oblike investiranja, pre svega investiranje u
nekretnine, kupovinu različitih roba na tržištu (npr. zlato i drugi plemeniti metali, poljoprivredna
dobra).
Cilj formiranja portfolija je i dalje isti, a to je smanjenje rizika kroz princip diversifikacije tj.
kroz kombinovanje instrumenata sa različitim osobinama i različitim kretanjem cene.
1
sh.wikipedia.org
