СЕМИНАРСКИ РАД
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ АУСТРИЈЕ
Ментор:
Студент:
Београд, децембар2014
2
САДРЖАЈ
УВОД……………………………………………………………………………..3
ХОРИЗОНТАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ…………………………...4
ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ………………………………………………………..7
ИЗБОРНИ СИСТЕМ…………………………………………………………….9
ПОЛИТИЧКО ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗЕМЉЕ……………..10
ОБЛИЦИ НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ…………………………………...11
ЗАКЉУЧАК……………………………………………………………………..12
ЛИТЕРАТУРА………………………………………………………………..…13
4
ХОРИЗОНТАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ
По аустријском Уставу из 1920., те допунама из 1929. године године Аустрија је
федерална, парламентарна демократска република, која се састоји од девет савезних
покрајина. Устав је поново ступио на снагу након завршетка Другог свјетског рата 1945.
године.
Активно право гласа на изборима у Аустрији имају све особе које су:
држављани Аустрије.
особе које на дан избора имају напуњених 16 година. До 2007. године старосна граница
била је 18 година.
Пасивно право гласа, имају све особе које на дан избора имају напуњених 18 година, осим
ако нису изузети из права за гласање.
Законодавна грана власти.
Законодавна власт или легислатива је назив за грану власти чија је функција доношење
закона.У модерним демократским државама овј део власти налази се у рукама
представничког тела, тј. парламента, мада под одређеним условима законодавну власт
могу преузети и представници извршне власти и судске власти.Законодавно тело је у
либерално-демократским државама опште представничко тело, тј. састоји се од
демократски изабраних представника грађана.
Аустријска скупштина састоји се од два дома:
Државно веће (nem:Nationalrat) састоји се од 183 заступника, који се бирају на директним
и тајним изборима сваких пет година. До 2007. године мандат у скупштини трајао је
четири године. Скупштина доноси најважније законе, те је за њихово усвајање потребна,
обично апсолутна већина (најчешће двотрећинска). За улазак у скупштину постављена је
граница од 4%. Гласови партија, које освоје мање од 4%, деле се партијама са већим
процентуалним уделом. Државним већем председавају три председника који се бирају из
редова три најјаче партије. У мандату од 2008. године председница већа је Барбара
Праммер (СПÖ), други председник је Фритз Неугебауер (ÖВП), а трећи, члан ФПÖ
Мартин Граф.
