Једна од најважнијих одлука за сваку државу је избор изборног система. По правилу,
конституисање једног изборног система врши се за дужи временски период, и свака
сљедећа промјена и реформа представљају тежак и дуготрајан процес. Категорија
изборног система шира је по садржини од изборног права. Изборно право као ужа
категорија је неразлучиви дио изборног система. Изборни систем одређује садржину и
суштинске карактеристике изборног права.

Појам   изборног   система   можемо   одредити,   као   изборни   систем   у   ужем,   и   изборни
систем у ширем смислу. Изборни систем у ужем смислу, је начин на који грађани
изражавају своје опредjељење за поједине странке и кандидате и поступак којим се ти
гласови   претварају   у   мјеста   у   парламенту.   У   ширем   смислu,   изборни   сиcтем
представља све оно што се тиче изборног процеса, од изборног права до организације
избора.   Изборни   систем   у   ширем   смислу   карактеристичан   је   за   државе   са   кратком
изборном традицијом.

Изборни систем је, у суштини, скуп принципа и процедура, којим се индивидуални
гласови бирача, преводе у посланичка мjеста. Дакле, ријеч је о сложеном подсистему
политичког система којим се бирају носиоци политичких функција и на одређен начин
рјешавају сукоби између кључних политичких актера у једном друштву. Савремени
изборни систем подразумjева нормативно уређење, па сходно томе изборни систем
уређује се прије свега уставом, потом низом закона, и подзаконским актима . На тај
начин добијамо један заокружен нормативни систем којим се гарантује функционисање
изборних система у пракси.

Изборни   систем   представља   скуп   изборних   начела   и   начина   њиховог   остварења,   а
уједнопредставља и саставни дио цјелокупног уставног и политичког система одређене
државе.   Говорећи,   изборни   систем   је   замишљен   тако   да   је   регулисан   правилима   и
прописима које одређују домаћи и међународни чиниоци. При свему томе, изборни
систем може да произлази из различитих извора друштвених и политичких промјена,
покретан случајно, еволуцијом или намјерно. С аспекта саме науке, избори су изразито
занимљиви,   будући   да   је   ту   ријеч   о   врло   важној   одлуци   која,   једном   донесена,   у
сљедећих неколико година, зависно о конкретном изборном закону у појединој земљи,
одређује носиоца политичке моћи. У том чину изборног опредјељења прелама се цијела
историја земље, поједине регије, политичка традиција породице и референтних група,
актуална   политичка   ситуација,   утицаји   конкретних   услова   живота,   политичка
социјализација   појединца,   дјеловање   саме   изборне   кампањете   заинтересираних
политичких странака и кандидата, улога масовних медија и још много непредвидивих
утицаја. Вјероватно је да не постоји ни једно подручје људске активности и одлучивања
с   тако   далекосежним   значењем   које   се   догађа   у   истоме   дану   и   тиме   омогућује
системско   праћење   и   анализу.   Пријашња   искуства   показују   да   су   утицаји   изборног
система   међусобно   условљени   и   да   се   могу   схватити   само   путем   историјско-
емпиријског аналитичког приступа.

ОСНОВНА НАЧЕЛА И ИНСТИТУТИ ИЗБОРНОГ ПРАВА

Да би се могло приступити изучавању избора и изборног система Босне и Херцеговине,
неопходно је дефинисати основна начела и институте изборног права:

Избори су, уставом и/или законом утврђени, поступак путем којег грађани
повјеравају обављање политичке власти представничком тијелу па и носиоцима
извршне власти (нпр. предсједнику);

Изборни систем представља скуп односа који су уређени правним прописима, а
који настају приликом избора;

Активно бирачко право је право грађанина да бира на изборима док је пасивно
бирачко право право да буде биран. Активно бирачко право увијек се везује за
пребивалиште или боравиште у изборној јединици у којој се бира, док то није
случај код пасивног бирачког права, које се тек изузетно везује уз пребивалиште
на подручју за које се одређено тијело бира и то најчешће на локалним
изборима;

Опште бирачко право је право грађана да бирају и да буду бирани. Међутим, то
не значи да сви грађани имају опште бирачко право. Уобичајено је да се као
услови за остваривање овог права постављају старосна доб, односно
пунољетство, држављанство и пословна способност;

Једнако бирачко право подразумијева да сваки бирач има један глас на изборима
и да његов глас вриједи као и глас било којег другог бирача, док неједнако
бирачко право представља ситуацију у којој постоји једна или више група
грађана/бирача који располажу већим бројем гласова од осталих;

Непосредни избори се примјењују уколико грађани сами, непосредно бирају
своје представнике, док се посредни избори примјењују онда када грађани
бирају одређено тијело које ће (посредно) изабрати представнике у име грађана;

Тајност гласања представља слободно изражавање воље бирача на изборима;

ИЗБОРНИ ПОСТУПАК

Најважније фазе бирачког поступка су вођење бирачког списка, формирање изборних
јединица, кандидовање, гласање, те утврђивање резултата избора и расподјела мандата.
Притом је бирачки списак евиденција свих грађана/бирача који имају бирачко право, а
уједно служи и као доказ бирачког права. Изборне јединице су мјеста на којима бирачи
остварују своје бирачко право на основу мјеста пребивалишта, односно боравишта.
Изборне јединице се дијеле на мале (оне у којима се бира само један представник) и
велике (оне у којима се бира више представника).

Кандидовање на изборима

представља истицање кандидата на кандидатске листе. Оно се може вршити на
неколико начина: путем страначког руководства, од стране чланова или формирањем
преткандидатских листа с кандидатима које одреди руководство странке, а које ће за
коначну кандидатску листу одабрати бирачи.

Кандидатске листе

могу бити затворене

(када бирач има могућност да се опредијели за једну од више листа које су понудиле
политичке странке), полуотворене (када бирачи приликом гласања могу да мијењају
редослијед кандидата у оквиру једне листе једне политичке странке) и отворене (када