VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE
SEMINARSKI RAD
Predmet: OSNOVI MARKETINGA
TEMA:
DECA KAO POTROŠAČI
Mentor:
Student:
Prof. dr Bratislav Prokopović
Jovana Tasić
Broj indeksa: 12520
Smer: Finansije i bankarstvo
Leskovac, 2015.
Sadržaj
Uvod ...................................................................................................................................3
Deca kao potrošači ..............................................................................................................4
1. Deca kao potrošači – osnovni pojmovi ...............................................................4
2. Faktori koji utiču na ponašanje dece kao potrošača ............................................6
2.1. Etički izazovi i moralne dileme ...........................................................9
3. Najčešće korišćeni metodi istraživanja ponašanja dece ....................................10
3.1. Fokus grupe ........................................................................................10
3.2. Intervju ...............................................................................................11
3.3. Posmatranje ........................................................................................12
3.4. Projektivne tehnike ............................................................................13
Zaključak ...........................................................................................................................14
Literatura ...........................................................................................................................15
2
Deca kao potrošači
1. Deca kao potrošači – osnovni pojmovi
Deca nisu umanjene verzije odraslih ljudi, kao što mnoge kompanije misle kada im
pristupaju, oni su, zapravo, vrlo poseban segment potrošača. Danas se razume da se deca
razlikuju od odraslih po svom psihološkom profilu, načinu sklapanja društvenih veza i
sveukupnom pogledu na okruženje u kome rastu. Ono što je najbitnije, to je da raspolažu
sa dosta većim novčanim sredstvima nego ranije i mnogo su slobodniji da taj novac
samostalno troše.
Važnost dečijeg tržišta najlakše je objasniti navođenjem njegove strukture:
1
1. Deca kao primarno tržište – šta deca kupuju svojim novcem
2. Deca kao uticajno tržište – deca utiču na kupovine svojih roditelja, baba i deda
3. Deca kao buduće tržište – šta će deca kupovati kad „porastu“.
Zbog rastućeg broja razvoda, zaposlenih žena i produženog radnog vremena deca
dobijaju veći broj zadataka u kući i češće su zaduženi za kupovinu sve šireg spektra
proizvoda. Samim tim, za kompanije je vrlo bitno da saznaju na osnovu kojih kriterijuma
deca odlučuju o kupovini određenog proizvoda i koji su sve faktori koji u tom procesu
utiču na njih.
2
Da bi se odgovorilo na prethodna pitanja neophodno je uzeti u obzir:
3
demografske,
1
Maričić, B., (2011), Ponašanje potrošača, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 100.
2
Ognjanov, G., (2004), Komunikativna moć prodaje, Dosije, Beograd, str. 190.
3
Ognjanov, G., (2004), Komunikativna moć prodaje, Dosije, Beograd, str. 190.
4
ekonomske,
sociološke i
psihološke karakteristike dece.
Dečije ponašanje najpre definišu:
4
pol,
starost,
rasna i
nacionalna pripadnost.
Deca iz različitih delova sveta imaju određene karakteristike koje su im iste, međutim, u
velikoj meri se i razlikuju, tako da je vrlo bitno znati sa kog geografskog područja potiču.
U zemljama u tranziciji je vršen vrlo ograničen broj istraživanja na temu dečijeg tržišta,
ali određeni podaci postoje.
U Srbiji je u skorije vreme izvršeno veliko istraživanje na uzorku od 987 dece na
području pet gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Šabac i Valjevo), tako da se raspolaže
relevantnim informacijama na ovu temu, koje su vrlo korisne i praktične za menadžere sa
naših prostora. Pored toga, iskustva iz SAD-a, a naročito zemalja Evropske Unije uvek
predstavljaju dobre smernice za sagledavanje buduće situacije na tržištima zemalja u
razvoju, pa je tako u slučaju i dečijeg tržišta.
Preduzeća se najčešće fokusiraju na kupovnu moć potrošača i strukturu potrošnje.
Zbog porasta dečijeg džeparca, ali i alternativnih izvora zarade i finansiranja, naročito
starija deca mogu sebi da priušte i luksuzne proizvode.
5
4
Ognjanov, G., (2004), Komunikativna moć prodaje, Dosije, Beograd, str. 190.
5
Ognjanov, G., (2004), Komunikativna moć prodaje, Dosije, Beograd, str. 190.
5
