Ekonomski principi poslovanja su odredjene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju i
radu preduzeća i drugih ekonomskih subjekata u svrhu racionalnog ostvarivanja njihovih
ekonomskih ciljeva. Ekonomski uspoešno poslovanje se ostvaruje kada se na taj nacin zadovolje
unapred definisani ciljevi preduzeća. Principi i pravila organizovanja preduzeća kao ekonomskih
subjekata zasnivaju se na ekonomskim zakonitostima i principima poslovanja. To znači da
preduzeća kao ekonomski subjekti svojim procesom rada i poslovanjem na trzištu treba da ostvare
veće rezultate od ulozenih vrednosti
Da bi preduzeće ostvarilo zadate ciljeve, mora da posluje u skladu s privrednim principima,
a da bi ocenilo taj uspeh, treba primeniti odgovarajuću metodologiju merenja. Da bi
se osigurala uspešnost poslovanja preduzeća, potrebno je sprovoditi i pratiti ostvarenje
privrednih načela poslovanja, a time i ostvarenje uspešnosti poslovanja preduzeća.
Osnovna ekonomska merila uspesnosti poslovanja su produktivnost, ekonomicnost i
rentabilnost.
Da bi se postigao što bolji poslovni uspeh preduzeća potrebno je jasno definisati pojedina merila
uspešnosti, pronaći odgovarajuće metode za pojedina merila uspešnosti i primeniti ih u praksi
preduzeća, izvršiti upoređivanje ostvarenih pokazatelja uspešnosti u odnosu na plan, vreme i
pronaci pojedine faktore koji utiču na ostvarenje pojedinih merila uspešnosti. Kod svakog merila
može se pratiti efekat koji pokazuje koliko je ostvareno učinaka na jedinicu elemenata
radnog procesa, štedljivost koja pokazuje koliko je utrošeno elemenata radnog
procesa za ostvarenje jediniceučinka. Pouzdana ocena uspešnosti poslovanja
preduzeća može se dobiti ako se pokazatelji u s p e š n o s t i m e đ u s o b n o u p o r e d e .
Ekonomičnost kao jedan od ekonomskih principa reprodukcije predstavlja težnju preduzeća d a
s e o s t v a r i o d r e đ e n a v r e d n o s t u z m i n i m a l n o t r o š e n j e s v a 3 e l e m e n t a
r e p r o d u k c i j e ( s r e d s t a v a z a r a d , p r e d m e t a r a d a i r a d a ) . O v a j p r i n c i p
p r e d s t a v l j a i s t o v r e m e n o t e ž n j u p r e d u z e ć a d a s e o d r e đ e n a p r o i z v o d n j a
o s t v a r i s a š t o m a n j i m t r o š e n j e m e l e m e n a t a proizvodnje. Ta trošenja se
posmatraju kao naturalno trošenje (u vidu fizičkih utrošaka materijala, sredstava za rad
i radne snage) i finansijskog trošenja(u vidu troškova materijala,sredstava za rad i radne snage).
Prema tome ekonomičnost se može posmatrati kao naturalno izražena ekonomičnost i kao
finansijski izražena ekonomičnost odnosno ekonomičnost predstavljena troškovima. Pod
ekonomičnošću se obično podrazumeva stepen štedljivosti u ostvarivanju rezultata, a i z r a ž a v a
s e k a o o d n o s i z m e đ u a u t p u t a i i n p u t a O v a j p r i n c i p j e m e r i l o
u s p e š n o s t i poslovanja. Izražava se kao odnos između ostvarenih rezultata i količine rada,
predmeta rada,sredstava za rad i tuđih usluga potrebnih za njihovo ostvarenje.
Delovanje ekonomskih zakona prisiljava i stimuliše preduzeća da ostvare ciljeve poslovanja uz
istovremeno što manje troškove. Ekonomičnost pokazuje u kojoj se meri postižu poslovni ciljevi i
u kojoj se meri štede potrebni resursi za njihovo ostvarivanje. Ekonomičnost je zahtev da se dati
obim proizvodnje ostvari sa minamalnim troškovima,odnosno da se sa datim troškovima
maksimizira obim proizvodnje. Ekonomičnost preduzeća pre svega zavisi od produktivnosti
inputa, ali i od cena inputa a naziva se još i ekonomska(troškovna) efikasnost. Da bi se moglo
uticati na kvalitet ekonomije potrebno je meriti udeo pojedinih elemenata na e k o n o m i č n o s t
p o s l o v a n j a . N a j b o l j i s e r e z u l t a t p o s t i ž e o p t i m a l n o m k o m b i n a c i j o m
s v i h elemenata.
Izvori ekonomicnosti pokazuju koji su razlozi zasto neka preduzeca proizvode uz manje troskove
od drugih. Mogu biti interni i eksterni. Interni izvori nastaju kao rezultat povećanja
veličine kapaciteta, veličine preduzeća i optimalne iskorišcenosti kapaciteta.
Poznavanje internih izvora važno je za definisanje konkretne strategije i strategije
rasta i tako se moze doći do zaključka kakva je ekonomičnost pojedinog preduzeća u odnosu
na ostala preduzećau određenoj privrednoj grani.
Glavni interni izvori ekonomicnosti su ekonomije obima i ekonomije velicine. Ekonomije obima nastaju usled
povecanja kapaciteta dok se ekonomija velicine ogleda u povecanju broja fabrika. Preduzece koje je
diversifikovano moze uz ova dva izvora ostvarivati i ekonomiju sirine. Ekonomija sirine nastaje kada preduzece
stecena znanja i iskustva primenjuje u proizvodnji drugih povezanih proizvoda. Na taj nacin se stedi na troskovima
sticanja znanja.
Najznacajniji izvori ekonomicnosti su proizvodno tehnicke ekonomije, prodajno marketinske ekonomije,
ekonomije nabavke, skladistenja i transportne ekonomije, upravljacke, finansijske, ekoomije sirine kao i
ekonomije koje nastaju kao rezultat redukcije rizika i neizvesnosti.
Proizvodno tehnicke ekonomije nastaju usled povecanja velicine kapaciteta ili velicine preduzeca. Tu spadaju
ekonomije rada, tehnicke ekonomije i ekonomije zaliha. Ekonomije rada nastaju zbog podele i specijalizacije
rada, usteda u vremenu i skracenja procesa rada kao i efekta ucenja. Snizavanje troskova se sprovodi
specijalizacijom radnika za konkretne poslove, sticanjem vecih kvalifikacija radnika in a taj nacin se postize
ekonomicnija proizvodnja. Masovna proizvodnja se zasniva na velikim ulaganjima i visokim fiksnim troskovima.
Zbog toga ustede mogu da se ostvaruju tek na vecim nivoima proizvodnje. Te ustede koje nastaju zbog opadanja
prosecnih fiksnih troskova sa rastom proizvodnje nazivaju se tehnicke ekonomije, One nastaju zbog nedeljivosti
kapaciteta, troskova instaliranja kapaciteta, troskova istrazivanja i razvoja kao i zbog troskova obuke. Takodje
svako preduzece zahteva odredjenu kolicinu zaliha koje obezbedjuju kontinuitet poslovanja i sprecavanje prekida
poslovanja. Veci procenat prodaje zaliha podrazumeva vecu ustedu u troskovima. Troskovi zaliha se smanjuju
sprovodjenjem JIT-a odnosno ako gotovi proizvodi stizu tacno na vreme za prodaju i isporuku.
Prodajno marketinske ekonomije se ostvaruju zbog ekonomije reklame i promocije, ekonomija koje su rezultat
reputacije kao i ekonomija koje su rezultat ekskluzivne distribucije. Ove ekonomije predstavljaju opadanje
troskova zbog velicine prodaje i velicine trzista. Preduzece koje pokriva vece trziste ce imati nize troskove od
preduzeca koje posluje na lokalnom trzistu. Takodje, vece preduzece moze da vise ulozi u reklamu, sto mu
automatski daje prednost u odnosu na manje preduzece. Pored toga, stecena reputacija omogucava preduzecu nize
troskove reklame. Ukoliko je preduzece veliko, ono moze lakse komunicirati sa distributerima i tako ostvariti
prednost u prodaji..
