Sadr
ž
aj
1.
Definicija bolesti..................................... .............................................. 3
2.
Klasifikacija ............................................................................................ 4
3.
Insulina........................................... ............. ...... ....................... .......... 6
3.1.
Vrste insulina ........................................................................... 7
4.
Antidijabetici.................................................... .................................... 8
5.
Uzro
č
nici i faktori rizika..................................................................................................... 10
6.
Simptomi..................................................................................................... 12
7.
Le
č
enje..................................................................................................... 13
8.
Dijeta..................................................................................................... 13
9.
Literatura................................................................................................... 14
2
Definicija bolesti:
Ve
ć
ina ugljenih hidrata iz hrane se u procesu varenja pretvara u monosaharid (prosti
š
e
ć
er)
glukozu i u tom obliku dospeva u krv. Krvnom strujom ona se prenosi do svih
ć
elija
organizma i koristi se kao izvor energije, deponuje kao glikogen ili skladi
š
ti kao masno tkivo.
Kada koli
č
ina glukoze dostigne odre
đ
eni nivo (npr. posle obroka), beta-
ć
elije Langerhansovih
ostrvaca pankreasa lu
č
e hormon insulin. On omogu
ć
ava
ć
elijama da apsorbuju glukozu , a
osim toga on predstavlja i osnovni kontrolni signal za konverziju glukoze u glikogen
(polisaharid koji se skladi
š
ti u jetri i mi
š
i
ć
nim
ć
elijama, i po potrebi se ponovo pretvara u
glukozu i koristi kao izvor energije). Normalne vrednosti
š
e
ć
era u krvi iznose 3,3-5,5 mmol.
Bez insulina, glukoza ne mo
ž
e u
ć
i u
ć
elije,
š
to uslovljava porast njene koncentracije u
krvi, tj. dovodi do stanja poznatog kao hiperglikemija. Po definiciji, dijabetesom nazivamo
stanje kada je koli
č
ina
š
e
ć
era u krvi ve
ć
a od 7,0 mmol (126 mg/dL) .
Diabetes Mellitus
je stanje hroni
č
ne hiperglikemije uzrokovane delovanjem genskih
č
inilaca i mnogobrojnih faktora sredine,koji obi
č
no deluju udru
ž
eno. Ona nastaje zbog
apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina
š
to dovodi do poreme
ć
aja metabolizma
ugljenih hidrata, masti i belan
č
evina.
Hiperglikemija
smanjuje mnoge anaboli
č
ke procese u organizmu: rast i deobu
ć
elija,
sintezu proteina, talo
ž
enje masti i dr. Osim toga, izaziva poreme
ć
aje metabolizma i brojne
druge komplikacije i bolesti.
Dijabetes
se manifestuje preko karakteristi
č
ne klini
č
ke slike, a u toku njenog trajanja
nastaju arterioskleroza i mikroangiopatija. Incidenca ovog oboljenja je visoka (0.5-3.5 %)
javlja se u oba pola sa prevalencom kod
ž
ena i naj
č
e
šć
e izme
đ
u 35-55 godine
ž
ivota.
4
Gestacioni dijabetes
je oblik
š
e
ć
erne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije
insulina i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom
trudno
ć
e i dijagnostifikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudno
ć
e, mada mo
ž
e i ranije. Obi
č
no se povla
č
i
š
est nedelja nakon poro
đ
aja, jer mu je glavni uzrok upravo trudno
ć
a. Iako je
prolazan, ovaj tip
š
e
ć
erne bolesti mo
ž
e da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod 20-50%
ž
ena
sa ovim oboljenjem kasnije u
ž
ivotu se javlja dijabetes tip 2
Poreme
ć
aj tolerenacije
U ovu grupu spadaju osobe koje imaju izvestan poreme
ć
aj metabolizma glukoze ali ne toliko
izra
ž
en da bi sa sigurno
šć
u mogla da se postavi dijagnoze
dieabetes mellitusa
. Kod ovih
osoba postoji pove
ć
an rizik pojave simptoma prvog dijabetesa, kao i kardiovaskularnih
bolesti, dok se mikrovaskularne komplikacije retko javljaju. U
č
estalnost poreme
ć
aja
tolerancije glukoze kre
ć
e se oko 5-11%
Raniji poreme
ć
aj tolerancije glukoze
Kod osoba kod kojih je ranije bio utvr
đ
en poreme
ć
aj koncetracije glukoze, posle
č
ega se
stanje normalizovalo, pove
ć
an rizik od pojave diabetes mellitusa. U ovu grupu spadaju npr
gojazni pacijenti sa tipom ll DM, koji su posle smanjenja telesne te
ž
ine imali normalne
rezultate testa optere
ć
enja glukozom, ili
ž
ene sa gestacionim dijabetesom, kod kojih se posle
poro
đ
aja tolerancija glukoze normalizovala.
Potencijalni porema
ć
aj tolerancije glukoze
Ova grupa obuhvata osobe bez ikakvih znakova dijabetesa, ali sa pove
ć
anim teorijskim
rizikom od pojave DM. kao
š
to su npr. Monozigotni blizanci osobe sa tipom II dijabetesa, ili
osova
č
ija su oba rodietelja obolela od tipa ll DM, zatim gojazne osobem, kao i
č
lanovi nekih
enti
č
kih grupa sa visokom u
č
estalo
šć
u diabetes mellitusa-a
