Висока медицинска и пословно-технолошка школа струковних
студија у Шапцу
Студијски програм: Здравствена нега
Предмет : Здравствена нега у педијатрији са педијатријом
Дојење и нега новорођенчета
-семинарски рад-
Проф. др
Шабац, МАЈ 2017.
САДРЖАЈ:
1. Увод ...................................................................................................................................... 1
2. Дојење ................................................................................................................................... 2
2.1 Припрема за дојење у трудноћи ................................................................................ 3
2.2 Положаји при дојењу ................................................................................................... 5
2.3 Тешкоће при дојењу ..................................................................................................... 6
3. Нега новорођенчади ........................................................................................................... 8
4. Закључак ............................................................................................................................ 11
5. Литература ......................................................................................................................... 12
2. Дојење
Млечна жлезда - дојка код жена састоји се од 15 до 25 жлезданих лобуса које чине
посебне анатомске целине, у њима се налазе разгранати млечни канали, који се уливају у
главни доводни канал. Ових канала има колико и лобуса, они вијугају и завршавају се у
пределу брадавице, где су левкасто проширени и имају отвор на брадавици. Дојка је
најфинији систем за продукцију млека. Због специфичног састава жлездано-млечног ткива и
саме функције, придаје јој се велики значај и пажња нарочито током лактације. Припрема
дојки за период лактације траје током читаве трудноће. Пораст броја каналића и алвеола
млечне жлезде врло је брз и упадљив већ између V и VIII недеље гестације. У исто време,
присутне су и промене на алвеолама и изражене површинске вене на дојкама. Тело се за
време трудноће само од себе припрема на дојење - дојке се мењају, постају веће и теже и
најчешће такође и осетљивије. Прстени око брадавица постају тамнији. Раст жлезданог ткива
потискује један део масног ткива.
Лактација или стварање млека последица је дејства пролактина, хормона предњег
режња хипофизе. Пролактин омогућава стварање млека у млечним жлездама. Производња
мајчиног млека зависи од адекватног нивоа хормона код мајке и адекватног исисавања млека
из дојке. Прве етапе производње млека контролишу се путем хормона. За време трудноће,
жлездано ткиво у дојкама производи колострум. Хормони трудноће спречавају дојке да
производе веће количине млека. Дојке почињу да производе веће количине млека када ниво
хормона ( прогестерона ) падне ( обично 30-40 сати после порођаја ). Стварање млека и
дететово сисање су међусобно повезанина задивљујући начин. Надражаји додиривања на
брадавици преносе се преко нерава до мајчиног мозга и тамо проузрокују стварање хормона
за стварање млека ( пролактин ), као и хормона за лучење млека ( окситоцин ). Хормон за
стварање млека активира ћелије дојке које стварају млеко, може проузроковати пријатна
осећања и помаже јачању везе с дететом. Стварање млека регулише се дететовим потребама.
Хормон за лучење млека има двојаку функцију – кратко после
почетка сисања тело излучује овај хормон, чиме се активира
рефлекс за лучење млека.
Дојење ( слика 1 ) је идеалан начин храњења детета јер
мајчино млеко је дететова природна храна која садржи све
потребне састојке у правим размерама у првим месецима живота,
али дојење је много више од самог храњења. То је процес
узајамности. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном,
дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за
