Frojd, teorija kulture i maskulinitet
SADRŽAJ:
Uvod
3
O teoriji kulture
3
Kultura između nagona i razuma,
priča o Robinzonu Krusou
6
Muška savest
7
Frojdov svet kao muški svet
8
Zaključak
11
Literatura
13
2
sposobnosti. Otac psihoanalize pripisuje ženi isključivo posmatračku, pasivnu ulogu u
porodici i društvu zbog predrasude da su ovom polu svojstvene osobine: psivnost,
emotivnost, histeričnost, rasterećenost od nagona i iracionalnost. S druge strane,
tradicionalni (patrijarhalni) pogled muškarcu pripisuje: aktivnost, kreativnost, agresiju,
razumno delanje i moć odricanja od nagona. U ovakvom sistemu jedan od članova
binarnih opozicija ima pozitivni vrednosni predznak, dok je drugi shvaćen kao negativan.
Upravo je to slučaj i sa grupama muškarac/žena, aktivno/pasivno, razum/osećajnost itd.
Frojd iako vrlo lucidan u mnogim svojim teorijama, sklon je da bez preispitivanja
preuzme ovaj dualizm (zajedno sa inherentnim vrednosnim sudom) i inkorporira ga u
svoju teoriju. Ova nesmotrenost ili determinisanost vremenom u kojem je pisao, a možda
i intimni stav autora, reflektuju se na svaki pojedinačni deo Frojdove psihoanalitičke
teorije.
Kako smo već primetili, žene su smeštene među posmatrače civilizatorskih
aktivnosti i zbog svoje oslobođenosti od nagona. Libido je pre svega svojstven
muškarcima, i zbog toga su oni prepoznati kao aktivni.
1
„S obzirom na autoerotska i
masturbatorska seksualna ispoljavanja moglo bi se postaviti načelo da seksualnost
devojčica ima potpuno muški karakter. Da, kad bismo pojmovima ’muški i ženski’ umeli
da damo određeniju sadržinu, onda bi se mogla zastupati i tvrdnja da je
libido po pravilu
u zakonu muške prirode
(podvukla A. Đ.), bez obzira da li se javlja kod muškarca ili
žene i bez obzira na objekat, bio to muškarac ili žena.“
2
U fusnoti Frojd dodaje da je
libido označen kao muški zbog toga što je nagon uvek aktivan, čak i kada ima pasivan
cilj. „Kada kažete muško, po pravilu podrazumevate nešto što je ’aktivno’, a kada kažete
’žensko’, mislite na nešto što je pasivno. Sasvim je tačno da takav odnos postoji.“
3
Nagoni su, prema Frojdu, izraženiji kod muškaraca što doprinosi njihovom aktivnom
delanju. S druge strane, žena je viđena kao u većoj meri oslobođena nagona, inhibirana,
pasivna i odatle prepuštena na milost i nemilost muškom impulsu. Ukoliko bi žena i
pokazala libidonosne porive, oni bi bili okarakterisani kao muški. Možemo zaključiti da
žena može ospoljiti svoju seksualnost i aktivnost jedino po cenu sopstvene ženskosti, tj.
ove osobine je približavaju suprotnom polu. Verovatno je ovo negiranje libida u žena
Frojda nateralo da je u prahordi svrsta među sredstva za dostizanje seksualnog uživanja, a
ne među sudeonike u polnom činu. Ali iz nagonske pasivnosti proizlazi druga vrsta
inhibiranosti koju prepoznajemo kao kulturnu, odnosno socijalnu. Aktivan, stvaralački
muški princip, vođen nagonima, stvara kulturu, dok su žene svedoci i motivacija ovog
civilizatorskog uspeha, no nikako saradnici.
U nastavku teorije o začetku kulture, sinovi nezadovoljni svojim položajem i
restrikcijama ustaju protiv oca i ubijaju ga. Zaključujemo da je erotski nagon uslovio
prevrat, pa odatle i same početke kulture. Ali još je bitnije istaći da
muški
erotski nagon
kreira kulturu. Eros je kod Frojda viđen kao kreativna sila koja teži stvaranju, nasuprot
Tanatosu koji razara. Zbog ambivalentnih osećanja prema ocu, sada kada je bes utoljen
nastaje kajanje i osećaj krivice među sinovima. Kako bi ostvarili pomirenje sa velikim
pretkom, zabrane koje je on postavljajo potomci pretvaraju u zakon. Praotac horde biva
uznesen na nivo božanstva, odnosno totema. Kultura se prema Frojdu rađa u krivici koju
nasleđuju i dalji potomci, neznajući zbog čega. Pored pitanja o načinu prenošenja ovog
1
Frojd, Sigmund,
O seksualnoj teoriji, Totem i tabu
, Matica srpska, Novi Sad, 1969, str. 95.
2
Ibid. str. 95.
3
Frojd, Sigmund,
Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu
, Matica srpska, Novi Sad, 1969, str. 212.
4
