Висока економска школа
струковних студија
Пећ у Лепосавићу
Семинарски рад из: Социологије
Тема: Нарушавање односа природе и друштва
Професор: Студент:
Број индекса: Датум:
Однос природе и друштва
У социолошкој литератури се срећемо са употребом речи друштво које има више
значења. Напјпре се употребљава да би означило скупни живот који чине више јединки,
имајући у виду разлике људског од животињског, затим изразом
друштво
подразумева се
свака посебна заједница која је у саставу људског друштва
(гене, племе, народ, нација...),
као и професионалне организације
(друштво социолога, економиста, правника,
лекара,инжињера...).
Такође се придају различита значења изразу
друштвене појаве
.
Једном се мисли на појаву производње, други пут на појаву ратне операције, трећи пут на
појаву криминала.
Крајем 18. и почетком 19. века у тражењу једне науке о човеку и друштву, идеал је
био да се створи таква наука по угледу на природне науке. У Француској и Енглеској
очекивао се у ,,моралној и политичкој науци“, неки Галилеј, Кеплер и Њутн. По угледу на
лекаре Бирдена и Кабаниса, Сен Симон је универзални закон гравитације уопштио да
важи и за друштво и за страсти.
По Спенсеру, као што биолошки организам има своје делове и функције, рађа се и
умире, прилагођава се својој средини, води борбу за опстанак, све то важи и за
човека,друштво и друштвене појаве. Његова теорија еволуције обухвата сву
природу
. Она
која се бави развојем живих бића зове се
теорија десценденције.
Најпознатија је
Дарвинова,
ои којој су поједине индивидуе боље прилагођене животним условима. У
борби за опстанак такве индивидуе побеђују
(супериорније су),
а генетски позитивна
својства
наслеђивањем
се преносе на надолазеће
(нове)
генерације.
Из тако схваћене теорије о еволуцијском развоју, Спенцер је досао до закључка како се
из анорганског света развио органски свет, а из овог друства и
човек.
И даље, како су
друштво и друствене групе сличне
биолошким организмима.
Спенцер проналази
следеће сличности између организама и друштва:
1. И друштво и организам расту и повешћавају свој опсег.
2. Увећавањем величине расте и сложеност њихове структуре.
3. Прогресивну диференцијацију структуре и у друштву и у организму
прати слична диференцијација функција.
4. Еволуција успоставља у друштву и живом организму не само разлике,
вец и коначно повезане разлике које су такве природе да омогуцавају и
једно и друго.
5. Аналогија постаје јос очигледнија ако се прихвати да је сваки
организам друштво (и обрнуто).
6. И у друству и у организму живот целине може бити уништен, али
јединка ће живеи одређено време.
