pUniverzitet u Kragujevcu
Fakultet tehničkih nauka u Čačku
Seminarski rad
Tema: E-Turizam
Profesor: dr Nenad Stefanović Studenti: Vladimir Nešović 28/2014
Asistent: mr Mladen Janjić
Goran Rudinac 208/2014
Čačak, 2018. Godine
4
2.Značaj turizma
Turističko tržište se po elementima ne razlikuje od ostalih robnih tržišta. I turističko tržište
ima svoje subjekte: turističku tražnju i ponudu, objekat razmene (proizvod, uslugu) i cenu, pa je
osnovni model odnosa ponude i tražnje isti kao i na svakom drugom tržištu. Turizam predstavlja
veliki drustveni sistem (slika 2.)
1
. Dinamika razvoja turizma se naglo povecava sa razvojem
interneta, pa se stoga postavlja pitanje koji su najvazniji faktori masovne eksplozije turizma.
Turizam je jedna od ljudskih delatnosti koja ima veoma brz trend razvoja u svetu ali i kod nas.
Vazno je napomenuti da ove oblasti ujedno i predstavljaju razlicite aspekte posmatranja i
tumačenja turizma kao fenomena. Ako se turizam izučava sa drustvenog aspekta na prvom mestu
se ima u vidu njegov uticaj na održavanje psihofizičke kondicije i zdravlja stanovništva, na
povećanje kulturnog nivoa stanovnika, održavanje istorijskog i kulturnog nasledja odredjenih
zemalja i područja i bolje razumevanje medju ljudima. Kada je reč o društvenom aspektu
izučavanja turizma posebno treba istaći i njegov politički aspekt sa stanovišta prestiža odredjene
zemlje u svetu. Kada je reč o izucavanju turizma sa njegovog ekonomskog aspekta, treba reći da
turizam direktno ili indirektno utiče na sve privredne delatnosti i privredu zemlje u celini.
Turizam se prožima kroz sve pore privrede i društva, od lokalnog do globalnog nivoa posmatranja.
To je fenomen zasnovan na brojnim suprotnostima, istovremeno i kontradiktoran I
komplementaran, isuviše kompleksan da bi se mogao ukalupiti i generalizovati. Po svojim
prostornim, ekonomskim, sociološkim, psihološkim, političkim i drugim konotacijama, turizam,
kao fenomen, nema pandana u nekoj drugoj pojavi savremenog sveta.
1
Mousavi S. (2012) “Effective Elements on E-Marketing strategy in Tourism Industry”
Slika 1. Elementi turizma
5
3.E-turizam
Turizam je postao vrlo dinamičan sistem usled brzih promena ponasanja potrošača (turista),
fleksibilnih struktura, razvoja prevoza, informacionih tehnologija i dr. Turizam i informacione
tehnologije obezbedjuju moćne alate za ekonomski rast, strateške mogućnosti i razvoj jednakosti
širom sveta. Informacione tehnologije (IT) podstiču:
2
globalizaciju i geografsku i operativnu ekspanziju turizma
sposobnost organizacije da: upravlja sopstvenim resursima, povećava
produktivnost, razvija partnerstvo sa svojim klijentima, dobavljacima, javnim
organizacijama, interesnim grupama i drugim stakeholders-ima
organizacije da koordiniraju svoje aktivnosti regionalno, nacionalno i globalno i da
se geografski šire
razvoj i održavaju konkurentsku prednost organizacije.
Konstante inovacije u hardveru, softveru, mrežnom računarstvu omogućavaju dinamičkim
organizacijama da efikasno i efektivno odgovaraju na zahteve svojih stakeholders-a i na taj način
sebi obezbede dugoročniji prosperitet. Novonastalo poslovno okruženje usled difuzije IT-a
neminovno utiče na sistem turizma. Nastaje termin elektronskog turizma (eTurizam) koji
digitalizuje sve procese i lance vrednosti u turizmu, hotelijerstvu, turističkim i ugostiljeskim
delatnostima. Informacione tehnologije i turizam su dva ključna katalizatora koja:
povećavaju efikasnost upravljanja i komuniciranja
poboljsavaju kvalitet proizvoda i usluga
obezbeđuju nove proizvode i usluge
omogucavaju reinzenjering ka novim i inovativnim poslovnim praksama
kreiraju nova iskustva kroz partnerstvo sa dobavljacima
obezbedjuju strateske mogucnosti i mocne alate za ekonomski rast
pospesuju interaktivnost izmedju dinamickih i inovativnih zajednica i organizacija
unapredjuju distribuiranje turizma na elektronsko trziste.
Da bi se sagledao uticaj IT-a u turizmu dovoljno je razmotriti distributivne kanale u turizmu i
nacine isporuke proizvoda i usluga turistima odnosno potrosacima. Potrosac obicno nabavlja
„turistički proizvod“ na jedan od četiri nacina: posredstvom turistickih agenata, touroperatera,
regionalnih turističkih organizacija ili direktno. Danas su se turističke agencije sa pravom
zabrinule za svoju egzistenciju. Usled razvoja unapredjenih sistema za upravljanje turističkim
destinacijama, potrošaci ce moći direktno, ne samo da pregledaju, rezervišu turističke proizvode na
konkretnoj destinaciji i plate elektronskim putem, već i da sami kreiraju željeni turistički paket
putovanja.
2
Buhalis D. (2003) "eTourism : information tehnology for strategic tourism management”
7
3.1. Razvoj informacionih tehnologija na turističkom tržištu
Dobar način konkurentske borbe, zauzimanja čvrste pozicije na turističkom tržištu je primena
informacionih tehnologija. Intezivni razvoj ovih tehnologija počeo je pojavom kompjuterskih
rezervacionih sistema aviokompanija i turoperatora preko globalnih distribucionih sistema pa sve
do danas i pojave interneta kao najefikasnijeg alata u poslovanju na turističkom tržištu.
3.1.1. Računarski rezervacioni sistemi
Severnoameričke avio-kompanije zaslužne su za nastanak računarskih rezervacionih i globalnih
distribucionih sistema. Uvođenjem mlaznih aviona u putnički saobraćaj 1959. godine, nastali su
kompjuterski rezervacioni sistemi („CRS”). Računarski rezervacioni sistemi avio- kompanija
pokazali su se veoma praktičnim. Njihova uptreba dovela je do toga da su cene snižene, a
menadžment avio-kompanija je unapredio poslovne operacije kroz fleksibilan pristup formiranja
cena i veću transparentnost. U početku pojave ovih sistema u avio-kompanijama je smatrano da će
rezervacije i bukiranje preko turističkih agencija biti smanjeno, međutim došlo je do suprotnog
efekta. Putnici su se sve više okretali turističkim agencijama. Ovi sistemi su objediljavali ponudu
samo jedne avio-kompanije. Najpre su instalirani na prodajnim mestima aviokompanija a kasnije
su uvedeni i u putničke agencije. Računarski rezervacioni sistemi pokazali su se veoma praktičnim
tako da su u njih sedamdesetih godina uključene hotelske i rent-a- kar rezevracije. Na ovaj način
putniku su se pružale sve informacije i kompletna usluga na jednom mestu. Kako su tada, kao i
danas, zahtevi putnika sve više rasli, došlo je do objedinjavanja rezervacionih sistema u nacionalni
sistem jedne zemlje koji je objedinjavao prezentaciju ponudu jedne zemlje.
Razvijanje računarskih rezervacionih sistema se pre svega vezuje za avio-kompanije. Turističke
agencije nisu bile naklonjene razvijanju sopstvenih sistema jer su koristili rezervacione sisteme
avio-kompanija. Prvi turoperatori koji su razvili svoje sopstvene sisteme su „Thomson Holiday’s”
i „TUI”, dva najveća i vodeća turoperatora na evropskom tržištu.
Iz rezervacionih sistema nastali su i
globalni distribucioni sistemi
kao sistemi koju su
objedinjavali ne samo ponudu jedne zemlje već više zemalja ili turističku ponudu na širem
globalnom nivou.
Deregulacija avio-saobraćaja 1979. godine je bila ključna za nastanak GDS-a osamdesetih godina.
Deregulacija je imala uticaj i na ostale delove sveta. Broj putnika je se drastično povećao u
međunarodnom saobraćaju. Severnoamerički GDS sistemi su počeli i da se šire na evropsko tržiše.
Tada je udruženje evropskih avio prevozilaca (AEA) pokrenulo inicijativu za osnivanje evropskih
GDS-a. Prvi GDS nastaje u Americi
(“SABRE”
). Kao odgovor evropskih avio- kompanija nastaje
“GALILEO”
sa sedištem u Velikoj Britaniji i
“AMADEUS”
u Madridu. Danas turističke
agencije preko ovih sistema imaju direktnu vezu sa pružaocima usluga.
3.1.2. Globalni distribucioni sistemi
GDS
se može definisati kao integracija računarske opreme i odgovarajućeg softvera namenjen za
prodaju usluga u turističkoj industriji, koji posredstvom komunikacione mreže povezuje, sa jedne
strane, pružaoce usluga u turističkoj privredi,sa druge strane, prodavce ovih usluga – turističke
