1

ГРУПЕ И ВРСТЕ ПОСЛОВА ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Законом одређени круг послова  koje obavlja policija je delokrug policije javne bezbednosti oni mogu biti bezbednosni I 
operativno strucni, takodje unutrasnji poslovi koji su upravni I strucni I bezbednosni indirektno doprinose. 

ОПЕРАТИВНО СТРУЧНИ ПОСЛОВИ

1

. Заштита

 

живота, личне и имовинске

 безбједности грађана, sпречавање  и откривање 

кривичних дела

јавнi реда 

и мир, 

Обезбјеђивање

 зборова и других 

окупљања грађана, licnosti I objekata,

 bezbednost

 saobracaja,

drzavnih

 

granica, 

Боравак 

странаца, 

kонтрола 

оружја 

и муниције, eksploziva,

 

Заштита од 

пожара

УПРАВНИ УНУТРАШЊИ ПОСЛОВИ

Групе и врсте послова: Поједини 

управни

 унутрашњи послови, Одлучивање о 

држављанству

, контрола 

пребивалишта и боравиштвa,JMBG,licne karte, putne isprave

НАЧИН ОБАВЉАЊА ОПЕРАТИВНО СТРУЧНИХ ПОСЛОВА- Превентивна и репресивна полицијска активност,Полицијске 
мере, Полицијске радње, Начин рада и организациони принципи,Стално дежурство,Оперативни рад,Полицијска 
овлашћења, Полицијска средства 

ОРГАНИЗАЦИЈА И РУКОВОЂЕЊЕ u nju spadaju org javne bezbednosti, razvoj org policije, nacela principi po kojima se 
funkcionise, org u vanrednom i ratnom stanju. 

РУКОВОЂЕЊЕ ПОСЛОВИМА ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ- posao menadz, policijski menadz, uloge , delatnosti (Праћење и 
процењивање, Планирање,Организовањe, Додела задатака субординацијом или командовањем, Координација и 
садејство, Контрола, Анализа и оцена, Извештавање и информисање.

Организација система полицијског 

менаџмента

-Циљеви, Кадрови,Материјално-техничка средства, Унутрашња структура и односи, Правна заснованост 

ОБЛАСТ ЈАВНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ

Ovu oblast uredjuje drzava.  Област јавне безбједности обухвата безбједносна и друга питања од значаја за 
остваривање јавне безбједности која су sadrzana u zakonu. Postoje razlicita merila po kojima se pitanja iz ove oblasti 
uredjuju.По 

органском 

сва питања из надлежности и дјелокруга полиције надлежне за јавну безбједност, јесу самим 

тим питања која се сврставају у област јавне безбједности.По 

функционалном

 мјерилу сва питања која су у функцији 

јавне безбједности, тј. омогућавају остваривање јавне безбједности, сврставају се у област јавне безбједности. Krug 
pitanja je sirok.Ако 

јавну безбједност 

сматрамо 

стањем 

које омогућава ефективну 

заштићеност људи од опасности

непоходно је да узмемо у обзир да се то стање одржава и унапређује обављањем послова полиције. Opsnost moze 
biti opsta I pojedinacna. 

Код јавне безбједности треба разликовати два појавна облика:

PRVI

 -је да се у области јавне безбједности манифестује јавни интерес који се конкретизује остваривањем 

безбједности свих људи.

DRUGI

 је да се у области јавне безбједности манифестује лична безбједност човјека као његова заштићеност од 

опасности, односно угрожавања живота, тјелесног интегритета и имовине. 

ПОЈАМ И ВРСТЕ ЈАВНОСТИ

Употреба ријечи ‘’јавно’’ и ‘’јавност’’ показује велику разноврсност равноправних значења која потичу из различитих 
историјских фаза.Феномен јавности има два значења: 

шире

 (неполитичко) и 

уже 

(политичко).Појам јавности у 

ужем

 

смислу уско је повезан и тешко одвојив од појма ‘

’јавно

 

мнење’’

. Da bi se odredio pojam javnosti treba prvo razjasniti 

znacenja javnog, privatnog I tajnog. Термин ‘

’јавно’’

 односи се на појавни свијет, то јест простор који је доступан 

свакоме и кога сви људи могу опазити својим чулима. Ријеч јавно значи отвореност, обзнањеност и општу 
приступачност, за разлику од неприступачности, затворености и скривености. Постанак приватности а самим тим и 
друштва, повезан је са хришћанском негацијом паганске, античке јавности. Danas je sve teze uociti razliku izmedju 
javnog I tajnog jer su sve manje suprostavljeni Ријеч ‘’тајно’’ такође се често супротставља ‘’јавном’’. 

Тајно 

се, међутим, 

2

не

 може 

изједначити

 с 

непознатим

, будући да се ту ради о неком знању које имамо о нечему, али нећемо или не 

желимо да га саопштимо другоме. 

Тајну представљају чињенице о природи и друштву, које одређени субјекти због супротстављених интереса крију од 
других појединацa.Интереси који се штите тајном могу бити општи, посебни и појединачни. Samo se cuvanjem tajne 
postize obezbedjenje sopstvenih interesa. Тајна у 

ужем смислу

, може се одредити као скуп чињеница или појава које 

држава- њени органи, организовано чувају од стварних или могућих противника. Postojanje tajni ne doprinosi 
demokratizaciji drustva.

Sbi oblici javnosti ne moraju biti usmereni na politicki sadrzaj javnost moze biti naucna, sportsk  isl.  ona se javlja tamo gde 
postoji publika tj gradjani koji su okupljeni I ispoljavaju svoje misljenje. Javnost se moze podeliti u OPSTU, INFORMISANU I 
NEZAINTERESOVANU. Јавност је комплексан појам којим се  у политичким наукама означава:

1.

Небројена маса грађана

 – појединаца који имају активан однос према догађајима у друштву, политичкој сфери,

2. Сфера 

друштвеног живота

 различита од приватне сфере, представља поље 

социјално-политичких

 интеракција међу 

појединцима и друштвеним групама у процесу јавног комуницирања са носиоцима јавних функција 

3.

Политичка јавност

 је посебан облик социјалног груписања у политичкој пракси.

НАСТАНАК И ИСТОРИЈАТ ЈАВНОСТИ

Jавља на одређеном степену развитка људског друштва, у тренутку када су остварени одређени политички, друштвени 
и др предуслови коријени јавности налазе у античком (прије свега у грчком, али и римском) свету. Најзначајнија 
претпоставка за 

настанак јавности

 јесте појава 

грађанина

 као појединца koji nije povezan sa plemenom. Она у свом 

политичком значењу подразумева да се сви политички послови расправљају уз учешће народа. Istorijski gledano prva 
javnost je ANTICKA javnost.  Ona se конституише у разговору. Средњи век значи сумрак и крај античке 
јавности.Грађанска јавност  nastaje преласком са натуралне на робну привреду.  Politicka javnost izrasta iz liberalne 
javnosti. Капиталистички начин производње-робна производња захтевали су правно независну и политички слободну 
личност,  to je ujedno preduslov za demokratiju I slobodu. У условима тржишта релативно слободног од државно-
административних интервенција јавност је била потчињена потребама приватне сфере.

ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ – public relations

 Kada su u pitanju odnosi sa javnoscu tesko je odrediti znacenje pa se koristi engleski termin ‘’public relations’’ и његови 
различити преводи: комуницирање са јавношћу, односи са јавношћу, јавни односи, јавне везе и др. Рекс Харлоу 
наводи да је у оптицају 

470 

различитих одређења овог појма.   Za односe са јавношћу moze se reci da predstavljaju 

комуникативни процес путем којег се разрјешавају конфликти и ostvaruje разумевање између неке организације и 
публика.Организација у комуникативном процесу хармонизује своје односе са својим стратешки важним јавностима-
публикама од којих зависи нормално функционисање и опстанак организације. 

По Мејдену односи са јавношћу  se definisu na razlicite nacine: PR је систематско 

побољшање

 

узајамног 

разумијевања 

између организације и њених група јавности, PR помаже узајамном 

прилагођавању

 организације и њених група 

јавности

,PR је организовање 

комуникације

 организације,PR је 

функција

 

управљања

 која идентификује, успоставља 

и одржаве добре односе између организације и различитих група јавности од којих зависи њен успјех или неуспјех, 
ona olaksava  org promene. Lica koja se bave sa PR komuniciraju  sa grupama da bi uskladili ocekivanja i funk grupe, oni su u 
pocetku bili orijentisani povecanju profita.kada je u pitanju STRATESKA KOMUNIKACIJAmisli se na org i javnost, org i 
drustvo,i unutrasnjost same org na osnovu njih se formiraju stavovi i misljenja. Nacin odnosa sa javnoscu zavisi od: proizv i 
usluga org, mesta org u drustv zajenici, stepena odgovornosti...

Основни циљеви односа са јавношћу, према Мејдену су:Усаглашавање са 

друштвеним

 

окружењем

 и утицање на 

њега,Усвајање 

слике

 организације,

Побољшање

 слике и односа,F ормулисање 

одговорности

 у друштвеној заједници 

и Унапређивање 

комуникације

. Strucnjak za od s j postavljen je u blizini rukovodstva tj na poziciji koja ima pregled svih 

info. Послови односа са јавношћу могу се обављати кроз више облика и то: Кроз 

сопствено

 ПР 

одјељење

, малог 

background image

4

стрпљење Јована, предводништво Мојсија, људазност доброг Самарићанина, стратегију Александра Великог, 
вјеру Данијела, дипломатију Линколна, толеранцију дрводјеље из Назарета и коначно солидно знање свих грана 
природних, биолошких и друштвених наука. 

Najgore od svega je sto policiju ogovara javnost u filmovima, vicevima isl a 

on je izlozen velikom broju iskusenja i opasnosti mnogi smatraju da treba da bude i vojnik i lekar  i to sve za jako malu platu. 
Policajac je prvi profesionalac unutar lokalne zajednice.

ПОЛИЦИЈСКА ФУНКЦИЈА

Питање полицијске функције веома је сложено. Ako pogledamo sta policija tacno treba da radi postoje dva pristupa: 
први, 

нормативни

, приступ полази од законског израза полицијске функције, односно од задатака полиције на начин 

на који су они утврђени у важећим 

прописима

. Други, 

прагматички

, приступ покушава да суштину полицијске 

функције открије у пракси полицијског поступања, то јест у ономе што полиција 

стварно

 

ради

. Da bi se razumela 

sustina neophodno je napomenuti vezu izmedju policije I drustva, osnovna svrha policije je regulisanje unutrasnjih delova 
drustva da bi se ocuvale odredjen vrednosti, policija ima I politicku ulogu jer je atribut drzave, I socijalnu- potrebe drustva za 
redom. U mnogim zemljama su razlicite polic funk. Na ovu funk utice I drzavno uredjenje, drustveni red, pravo I red, politicki 
odnosi. 

Најважнији полицијски задаци који и чине полицијску функцију су: Задаци из домена 

одржавања

 

поретка

 на власти, 

Превенција

 и 

репресија

 криминалитета у коју улази укупна активност полиције у борби против антисоцијалних 

понашања која се квалификују као кд ‘

’Социјално

 

услужни’’

 нестала лица, изгубљене ствари исл, javni red I mir, I sl (u 

ranijem textu navedeno gore…)

НАДЛЕЖНОСТ ПОЛИЦИЈЕ ЈАВНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ 

Дјелокруг полиције

 predstavlja okvir delatnosti organa koje obavljaju. Prema zakonu  ovde spadaju unutrasnji poslovi da bi 

se ostvarila bezbednost u drzavi. Из 

члана 1. Закона

 о полицији РС произилази да је дјелокруг полиције: остваривање 

безбједности ustava Републике Србије, остваривање безбједности грађана Републике Србије, обезбјеђивање 
остваривања Уставом и законом предвиђених права и слобода грађана. Delokrug rada policije  uredjen je PRAVILNIKOM 
o unutr org. postoji I opsti SIRI I posebni UZI. 

Надлежност полиције

Надлежност подразумијева сљедеће: vrsenje vlasti u org, konkretna prava I duznosti svih organa, ovlascenja izraz, 
nadleznost je uvek veoma znacajna. Potrebno je urediti nadleznosti jer postoje razlicite velicine org jedinica. Ako je org 
slozenija potrebno je nadleznosti sto vise izraziti. Vazna je podela nadleznosti na MESNU-  odredjuje se prema mestu gde se 
nesto desilo  I STVARNU- odredjuje se prema prirodi I vrsti posla. Uvek moze doci do sukoba nadleznosti taj sukob moze biti 
pozitivan I negativan. Delokrug je siri od nadleznosti

Сходно чл. 10. Закона о полицији у надлежност полиције спадају:Безбедносна заштита 

живота

права

слобода

 и 

личног интегритета лица, као и подршка владавини права, Безбедносна заштита 

имовине

sпречавање

откривање

 и 

расветљавање кривичних дела, прекршаја и других деликата, Откривање и 

хватање

 

извршилаца

 кривичних дела и 

прекршаја и других лица за којима се трага и њихово привођење надлежним органима, Одржавање 

јавног реда,

 

пружање помоћи у случају опасности и пружање друге безбедносне помоћи онима којима је потребна,Регулисање, 
контрола, пружање помоћи и надзор у 

саобраћају

 на путевима, Обезбеђивање 

јавних скупова,

 личности, органа, 

објеката и простора, Надзор и обезбеђивање државне границе, контрола прелажења државне границе итд.

ОСНОВНА НАЧЕЛА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ ПОЛИЦИЈЕ

 Da bi se poslovi mogli dobro realizovati treba se pridrzavati nacela:  

Начело законитости 

 posebno je izrazeno u policiji, ona 

predstavlja formalnu saglasnost materijalnih akata sa pravin aktima koji se na njega odnose, posebno je znacajno za org koji 
donose pojedinacne akte, policija primenjuje prinudu samo u skladu sa zakonom.

Начело превентивног дјеловања 

 mnogo 

bolje je otklanjati uzroke koji dovode do kd, prvi vid prevencije je pojava policajaca I to je dovoljno da neki ucinioci odustanu 
od kd drugi vid je prikupljanje operativnih dokumenata o k d.

Начело познавања лица и територије 

 da bi se mogla resiti 

kd neophodno je poznvanja lica I teritorije, podaci se prikupljaju komunikacijom policije I gradjana koja je stalna.

Начело 

брзине, изненађења и оперативности 

 potrebno je brzo izaci na lice mesta da bi se sto lakse resilo kd, ona ne treba da 

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti