Tumori pankreasa

1. Увод

Панкреас је велика жлезда сa унутрашњим и спољашњим лучењем

(ендокрино - егзокрина), смештена дубоко у горњем делу трбушне дупље, између
желудца и кичменог стуба, дугачка око 15 цм, а обликом подсећа на пуноглавца.

Његов најшири део назива се глава панкреаса и смештен је уз танко црево,

на десној страни абдомена, средишњи део назива се тело панкреаса, док је уски,
издужени   део   који   се   наслања   на   слезину   –   реп   панкреаса.   Његова   егзокрина
(спољашња) функција односи се на производњу панкреасних сокова који садрже
ензиме   (трипсин,   химотрипсин,   липазу   и   амилазу)   одговорне   за   разлагање
протеина, масти и угљених хидрата из хране на ситне молекуле, како би их тело
могло   апсорбовати.   Ендокрина   функција   обухвата   лучење   хормона   инсулина   и
глукагона, чије је деловање антагонистичко.

Производе их ендокрине ћелије груписане у такозвана Лангерхансова

острвца, разбацана по егзокрином панкреасу, највише у његовом репу. Инсулин
омогућава складиштење шећера у ћелијама, који се користи као извор енергије.
Када   се   повећа   концентрација   глукозе   (шећера)   у   крви,   долази   до   појачане
продукције   инсулина   и   снижавања   нивоа   глукозе.   Медутим,   услед   поремећаја
лућења   инсулина   или   инсулинске   резистенције   (ћелије   не   реагују   на   деловање
инсулина),   настаје   хипергликемија,   то   јест   нагомилавање   глукозе   у   крви,   што
узрокује дијабетес

Слика 1. Приказ панкреаса (гуштераче)

2. Тумори панкреаса

Тумори су чести у гастроинтестиналном тракту, али се веома ретко јављају

на панкреасу. Јављају се на респираторном систему у 19,8% случајева, док су у
гастроинтестиналном систему најзаступљенији карциноиди ректума (15%),
јејуноиле-ума (12%), желудца (11,4%), апендикса (9,6%) и дуоденума (8,3%)

Прогноза карциноид тумора зависи од њихове величине, локализације и

присуства удаљених метастаза. Сматра се да тумори величине преко 2 цм у
пречнику већ имају висок малигни потенцијал са присутним удаљеним
метастазама. Локализација карциноида у панкреаса има лошију прогнозу у односу
на остале локализације тумора.

Петогодишње преживљавање код карциноида панкреаса износи сарно 34%,

а у тренутку операције већ преко 64% пацијената има удаљење метастазе у јетри
или лимфним чворовима. Неспецифицна клиничка слика код великог броја
пацијената са карциноидом панкреаса одговорна је за касно оперативноресавање
већ узнапредовалих тумора. Најчешће тегобе пацијената са карциноидом панкреаса
су не-специфични болови у епигастријуму (66%), дијареја (52%) и последично
цревни хипермотилитет [4].

Карциноиди панкреаса продукују веома ретко високе концентрације

серотонина (5- хидрокситриптамин) тако да само 10-23% пацијената има класичну
клиничку   слику   карактеристичну   за   малигни   карциноид   синдром,   која   се
манифестује кожним флесингом (80%), дијарејом (76%), хепатомегалијом (71%),
валвуларном болешћу десног срца (41% до 71%) и астмом (25%). лако се у ниском
проценту   јавља,   за   преоперативну   дијагностику   карциноида   је,   поред   нивоа
серотонина   у   плазми,   значајан   и   ниво   метаболита   серотонина
хидроксииндолацетатне киселине (5ХИАА) у урину.

Поред вредности хормона и метаболита хормона, за преоперативну

дијагностику карциноида панкреаса значајни су и  компјутеризована томограмфија
абдомена и интралуминални ултразвучни преглед. И поред великог напретка, који
је   постигнут   у  преоперативној   дијагностици   карциноида,   најчешће   се  дијагноза
поставља   интра-   и   постоперативно   доминантни   начин   лечења   карциноида   је
радикална хируршка ресекција панкреаса.