bnNNN NNNN
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
EKONOMSKA OPRAVDANOST PROIZVODNJE KUPUSA
Profesor: Student:
NNNNNNNN NNNNNNN
Nnnn Nnn, 2018.
SADRŽAJ
Uvod 1
Agroekološki uslovi 1
Temperatura
1
Voda
1
Zemljište
2
Agrotehničke mere 2
Plodored
2
Obrada zekljišta
2
Đubrenje
2
Setva i sadnja
3
Nega zasada
3
Berba
3
Uslovi gajenja kupusa
4
Analiza ekonomskih i finansijskih pokazatelja proizvodnje 5
Zaključak
9
Literatura
10
2
Zemljište
Najbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima slabo kisele do neutralne
reakcije (pH 5,5-6,5). Za ranu proizvodnju najviše odgovaraju laka, topla, peskovita zemljišta, a za
kasnu teža i plodnija zemljišta koja bolje drže vlagu. Na jako vlažnim zemljištima kupus slabo uspeva
jer se usled slabe aeracije (provetrenosti) zemljišta rast jako usporava, a glavice se ne oblikuju. Na
kiselim i teškim zemljištima može se uzgajati samo uz obilno dodavanje stajskog đubriva.
AGROTEHNIČKE MERE
Plodored
Kupus treba obavezno uzgajati u plodoredu jer podležan napadu bolesti i štetočina. Ne bi
trebalo da se gaji na istoj površini naredne 3 godine. Dobri predusevi za kupus su cvekla, celer,
krastavac, salata, paštrnak, lucerka, paradajz, krompir, grašak, ječam, pšenica, a kupus je odličan
predusev za većinu povrtarskih kultura jer ostavlja zemljište nezakorovljeno i rastresito.
Obrada zemljišta
Osnovna obrada zemljišta vrši se obavezno u jesen na dubinu 25-30 cm. Poorano zemljište
se ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama. Priprema zemljišta za rasađivanje ranog kupusa
počinje odmah u proleće i sastoji se od kultivacije, drljanja i valjanja. Valjanje zemljišta je obavezna
mera jer kupus ne podnosi rastresito zemljište. Za kasni kupus koji dolazi kao postrni usev, zemljište
se ore i odmah priprema posle skidanja prethodnog useva.
Đubrenje
Pre određivanja đubrenja potrebno je znati stanje hraniva u zemljištu i pH zemljišta. Kupus
iznosi iz zemljišta velike količine hranjivih materije i odlikuje se naročito velikim zahtevima prema
azotu i kalijumu. Unošenje azota jako povećava prinos, ali je pri tom vrlo značajan međusobni odnos
N:P:K. Ako se preobilno đubri azotom glavica ostaje rastresita, meka i šuplja a tržišna vrednost
takvih glavica je mala. S povećanjem količine kalijumovih đubriva povećava se čvrstoća glavice, a
nedovoljna količina kalijuma u odnosu na azot izaziva neugodan miris kod kuvanja takvog kupusa.
U jesen, pri osnovnoj obradi zemljišta, preporučuje se aplikacija NPK đubriva u formulaciji
10:20:30 ili 0:20:30, u količini od 300-400 kg/ha. U proleće, prilikom pripreme zemljišta pred sadnju,
može se dati 300-400 kg/ha NPK 15:15:15. Prvo prihranjivanje izvodi se odmah nakon sadnje,
odnosno nakon prijama biljaka, azotnim đubrivima (KAN 27 %), u količini od 150-300 kg/ha, a
korisno je pre zamotavanja glavica izvršiti i druga prihranjivanja kompleksnim đubrivima 10:20:30 u
količini od 200 kg/ha. Ukoliko se koristi stajsko đubrivo, navedene količine mineralnih đubriva mogu
se smanjiti.
