SADRŽAJ
1.Uvod………………………………………………………………………………………………………..3
2.Definicija………………………….………………………………………………………………………5
3.Etiologija………………………………………………………………………………..………………..5
4.Klinička slika…………………………………………………………………………………………….6
Hirzutizam………………………………………………………………………………………………….6
Akne…………………………………………………………………………………………………………..9
Alopecija (ćelavost)……………………………………………………………………………….….10
5.Dijagnoza…………………………………………………………………………………………..…..11
6.Terapija………………………………………………………………………………………………….12
Lečenje hirzutizma i njegovih ekvivalenata………………………………………………12
Lečenje anovulacije…………………………………………………………………………………18
Lečenje insulinske rezistencije i metaboličkih sekvela……………………………..19
7.Zaključak………………………………………………………………………………….…………..21
8.Sažetak…………………………………………………………………………………..…………….22
9.Summary………………………………………………………………………………..…………….23
10.Literatura……………………………………………………………………………………………24
2
1.UVOD
Androgeni su steroidni hormoni koji imaju androgenu i anabolnu ulogu u
različitim ciljnim organima: reproduktivnom traktu, koži, kostima, mišićima, jetri…
Pod androgenim hormonima podrazumevamo:
1.dehidroepiandrostendion (DHEA),
2.dehidroepiandrostendion (DHEAS),
3.androstendion (
∆
4),
4.testosteron (T) i
5.dihidrotestosteron (DHT).
DHEA i
∆
4 su prekursori iz kojih se stvaraju moćni androgeni- T i DHT. DHEAS
ustvari je rezervoar substrata za tkivno specifično konverziju u androgene (ili
estrogene, ili u oba). Koncentracije DHEAS u plazmi su stoga značajno više od onih
testosterona (ili estradiola). Samo se T i DHT direktno vezuju na androgene
receptore, porodicu G-protein receptora.
Androgeni su u osnovi C19 steroidi koji se u nadbubregu stvaraju pod
uticajem ACTH, a u gonadama pod uticajem LH. Produkcija androgenih hormona
počinje u trenutku prelaska holesterola (C27 steroid) iz citozola na unutrašnju
membranu mitohondrija, gde se prevodi u pregnenolon (C21 steroid), osnovni
4
pubertetu, dominantno u devojčica, šro je važno u determinisanju količine jedine
dejstvujuće forme testosterone, one slobodne ( “free testosteron”). Sintezu SHBG
uvećavaju estrogeni , a obara sam hiperandrogenizam, hiperinsulinemija I
hipotireoza. Mada je T principalni androgeni hormone, abnormalna produkcija
bilo kog androgena, pa i DHEA i androstendiona, može biti odgovorna za nastanak
kliničkih simptoma hiperandrogenizma u adolescentkinja.
Androgeni se mogu inaktivirati na nekoliko različitih načina. Primarno,
hepatična 3α-HSD konvertuje DHT u inaktivni 3α-androstandiol. Nadalje,
aktivnošću aromataza testosteron se prevodi u estrogene- to se dešava u
granuloza ćelijama folikula, ali i u perifernim tkivima (adipocitima). Na kraju-
aktivnost svih steroidnih hormona (pa i androgena) može biti izmenjena procesom
sulfatacije.
2.DEFINICIJA
Hiperandrogenizam je termin koji opisuje stvaranje androgenih hormona u
suvišku i podrazumeva stvaranje DHEA, androstendiona i testosterona iznad P97
za hronološku dob i stadijum pubertetskog razvoja.
3.ETIOLOGIJA
Hiperandrogenizmi u etiopatogenetskom smislu mogu imati trojako poreklo:
ovarijalno, adrenalno i centralno: hipotalamo-hipofizno.
Najčešći ovarijalni uzrok hiperandrogenizma je sindrom policističnih jajnika,
mnogo ređe to mogu biti enzimski deficit ili tumori. Oko 90% svih
hiperandrogenizama posledica su sindroma policističnih jajnika. U oko 3%
adolescentkinja sa ekscesom androgenih hormona postoji HAIRAN sindrom- naziv
je akronim hiperandrogenizma, insulinske rezistencije i acantosis nigricans. U
poređenju sa sindromom policističnih jajnika HAIRAN ima mnogo izraženiju
insulinsku rezistenciju i veću pridruženost dijabetesu tipa 2.
Principalni adrenalin razlog jeste kongenitalna adrenalna hiperplazija, a rariretni
5
jeste Kušingov sindrom ili tumori nadbubrega. Ipak, i različite forme kongenitalne
adrenalne hiperplazije ne učestvuju u hiperandrogenizmima adolescentkinja sa
više od 3%.
I različiti poremećaji hipotalamusno-hipofizne regije mogu biti odgovorni za
nastanak hiperandrogenizma- tipični predstavnik ove grupe jesu
hiperprolaktinemije.
Hiperandrogenizam može biti i jatrogeni- brojni lekovi imaju određeni
androgeni potencijal: sam testosteron, danazol ili oralna kontracepcija sa
androgenim potencijalom gestagena (norgestrel, levonorgestrel) imaju jasan
mehanizam delovanja. Mnogo manje je jasno androgeno delovanje
metoclopramida, methyldope ili phenytoina.
4.KLINIČKA SLIKA
Klinička prezentacija hiperandrogenizma široko zavisi od uzroka nastanka i
uzrasta pacijenta. Dok će prenatalno izlaganje višku androgena dovesti do
virilizacije, a prepubertetsko do prevremenog razvoja stidne i pazušne dlakavosti
(prematurna pubarha ili prematurna adrenarha), u adolescenciji će
hiperandrogenizam dovesti do poremećaja menstrualnog ciklusa najčešće po tipu
oligomenoreje ili amenoreje, hirzutizma, razvoja akni ili gubitka kose (ćelavost).
Manifestacije hiperandrogenizma mogu biti I uvećanje klitorisa, atrofija dojki ,
promena boje glasa, muški habitus. Magnitude kliničke ekspresije
hiperandrogenizma često nije u korelaciji sa nivoom cirkulišućih androgena.
HIRZUTIZAM
Najčešća klinička manifestacija hiperandrogenizma jeste hirzutizam- čak 60-
80%pacijentkinja sa hiperandrogenizmom ima manifestni hirzutizam. Prevalence
hirzutizma varira između 2% i 8%, zavisno od etniciteta kao i kvaliteta kriterijuma
procene (“skorovanja”).
7
treba imati u vidu da koža ima kapaciteta ne samo da konvertuje prekursore već I
da sintetiše polne steroide iz holesterola de novo. Pored pubične i aksilarne
kosmatosti, androgeni utiču i na rast dlaka na licu, vratu, prednjoj strain grudnog
koša (dekoltea), u predelu dojki, gornjem pubičnom trouglu, unutrašnjoj strain
butina, perineumu, leđima i glutealnom predelu.
Nije svaka hiperandrogenemična adolescentkinja obligatno i hirzutna –
postoji različita osetljivost receptora pilosebacealnog aparata na androgene. U
nekih postoji veoma mala osetljivost receptora – zato se hirzutizam javlja u PCOs
sa učestalošću od oko 66% a ne 100%.
Pod PCOs podrazumeva se stanje hronične hiperandrogenemije i anovulacije,
onda kada su drugi uzroci isključeni (npr.kongenitalna adrenalna hiperplazija).
Ovo je sindrom varijabilne udruženosti menstrualnih iregularnosti, hirzutizma i
gojaznosti. Oko 66% ima menstrualne iregularnosti po tipu anovulacije
(amenoreja, oligomenoreja, disfunkcionalna krvarenja). Oko 66% ima hirzutizam
ili ekvivalente hirzutizma: akne, seboreju, žensku alopeciju ili ređe klitoromegaliju,
atrofiju grudi, muški habitus I boju glasa. Oko 50% je gojazno, a samo 33% njih
ima punu kliničku sliku.
