1. УВОД
Земљиште је природна творевина састављена од чврсте, течне и гасовите фазе.
Представља део литосфере. Налази се смештено између Земљине површине и стена.
Подељено је на хоризонталне слојеве који се међусобно разликују по својим физичким,
хемијским и биолошким карактеристикама.
Оно настаје током дугогодишњег процеса у коме континуирани и дисконтинуирани
процеси формирају различите творевине.
Земљиште је основа пољопривредне производње, а тиме и опстанка људског рода.
Представља инзваредно значајно природно добро али које се ствара и обнавља веома
споро. Да би се формирао слој земљишта дебео 2 до 3 cm, потребно је 200 до 1000 година.
Тако да се са становишта и више људских генерација може сматрати коначним
добром.
Као земљиште које се немилосрдно уништава, деградира као основни део екосистема и
подлога за живот људи, за живот животиња и биљака, за производњу хране и воде, за све
људске активности. Ако се такво земљиште не заштити последице могу бити несагледиве.
Посебан облик земљишта представљају заштићене површине које су таквим
проглашене с циљем да буде заштићена осетљива животна средина, животињски и биљни
свет, истакнута посебна лепота тих површина или њихова туристичка корист.
Заштићене површине су од великог значаја јер одржавају биодиверзитет, резервоари су
кисеоника, чисте воде.
У тропским земљама постоји око 560 милиона хектара заштићених површина, од тога
највише у Африци и Јужној Америци.
У заштићене површине спадају природни резервати, национални паркови, природни
споменици, заштићена станишта и друге врсте земљишта. Када оне обухватају најмање
две земље називају се “паркови мира”.
2. ЗАГАЂИВАЊЕ И ДЕГРАДАЦИЈА ЗЕМЉИШТА
Земљиште се данас све више загађује јер се због наглог раста популације и убрзаног
економског развоја све интензивније искоришћава и то за производњу хране и као извор
основних сировина. Истовремено се на земљиште одлаже велики део отпадних материја
које настају у многобројним људским активностима. Све ово утиче на нормално
функционисање земљишта те долази до његовог загађења и различитих облика оштећења.
Загађивањем земљишта може да дође његове деградације, деструкције или пак до
привременог или трајног потпуног искључења земљишта из функције.
Главну штету земљишту наносе загађење тла и ваздуха, ерозија, салинизација,
прекомерна урбанизација и поплаве, а за његову заштиту не постоји заједничка стратегија
Света, иако ти проблеми сваког дана попримају све веће размере, и непосредно прете
уништењу живота на Земљи.
У Италији је, на пример, 45 процената обале избетонирано, за Шпанију нарочит
проблем представља исушивање тла, а када су у питању земље источне Европе на
њиховим територијама изражена је ерозија тла, 35 процената земљишта Пољске је
претерано кисело, а у 40 процената литванског земљишта забележена је висока
концентрација тешких метала.
2.1. ДЕГРАДАЦИЈА ЗЕМЉИШТА
Може се јавити у више облика као последица интензивирања различитих људских
активности.
а) Ерозија
Данас у свету ерозија је најраспрострањенији и најтежи облик деградације земљишта.
Кретањем по површини земљишта ветар или вода својом кинетичком енергијом покрећу
површинске честице земље и померају их са једног места на друго. Некада је ерозија била
природан процес у коме је количина однешеног земљишта била једнака количини
новоствореног земљишта те је служила за подмлађивање земљишта. У последње време
