1. СТРУКТУРА МОНОГРАФИЈЕ
Др Драган Јешић своју монографију „Наставник и оптерећеност ученика“,
градило је по композицији коју наводи Мидхат Шамић, а коју је у свом дјелу
приказао Миленко Кундачина и Вељко Банђур (2007: 113). Према томе,
монографија Драгана Јешића садржи: наслов, увод, разраду проблема, закључак,
библиографију, додатак и садржај, индекс појмова и имена. Имајући у виду да
монографија може да има још предговор, резиме и посвету, јасно је уочљиво да
ова монографија не садржи те елемента.
1.1. УВОДНИ ДИЈЕЛОВИ НАУЧНОГ ДЈЕЛА
Аутори, Кундачина и Банђур кажу: „У уводном (прелиминарном) дјелу
научне монографије налазе се: подаци о ауторима, наслов дјела, мото, посвета,
предговор, садржај, резиме и увод.“ (2007: 113). На основу овог цитата јасно је
уочљиво да монографија др Драгана Јешића не садржи све наведене дјелове.
Наиме, монографија која се коментарише не садржи податке о аутору,
резиме и кључне појмове.
1.1.1. Подаци о аутору
Аутори Кундачина и Банђур кажу: „Име и презиме аутора је обавезан
елемент структуре научног дјела. Уобичајено је да се испред имена и презимена
аутора на насловној корици, на омоту и рикни публикације не стављају академске
титуле и научно – наставна звања аутора. Од тога се одступа када су у питању
универзитетски уџбеници. Међутим, на насловној страни књиге, уз име и презиме
аутора које се пише изнад наслова, уписује се научно – наставно звање и
академска титула.“ На основу овог цитата јасно је уочљиво да је Драган Јешић
испоштовао све предвиђене параметре писања података о аутору.
1.1.2. Наслов
Аутори, Кундачина и Банђур кажу: „Сваки научни рад или рукопис
насловом означава тему и представља формулацију предмета истраживања.“
(2007: 115). Такође, Драган Јешић својим насловом означава тему и наговјештава,
односно формулише предмет истраживања.
Наслов је добро формулисан. Садржи кључне ријечи и тиме одрaжава
суштину. Јасан је, разумљив, информативан, концизан и као такав одражава
посебност садржаја истраживања. Није превише уопштен, неразумљив, неодређен,
двосмислен, предугачак, лажан, метафоричан.
Функцију наслова има тема, којом Драган Јешић улази у истраживање и
писање овог дјела. Дужина наслова износи четири ријечи. Наслов рада није
преведен ни на један од свјетских језика, иако је та пракса уобичајена (Кундачина,
Банђур, 2007: 117). На крају наслова овог рада нема тачке, што је исправно.
1.1.3. Мото
Анализирајући монографију Драгана Јешића, јасно је уочљиво да дато
истраживање, односно дати рад не садржи податке који се тичу мота. Обзиром на
то, о овом поглављу, поглављу „Мото“, неће бити говора.
1.1.4. Захвалност
Аутори, Кундачина и Банђур кажу: „Захвалност је текст који се уноси у
монографску публикацију коме аутор захваљује појединцима и установама које
су на неки начин помогли у њеној изради и објављивању.“ Анализирајући
монографију Драгана Јешића јасно је уочљиво да дато истраживање не садржи
податке који се тичу захвалности. Обзиром на то у овом поглављу, поглављу
„захвалност“ неће бити говора.
1.1.5. Посвета
Аутори, Кундачина и Банђур кажу: „Посвета је текст који настаје из личне потребе
аутора научног дјела да се захвали појединцима на инспирацији, подршци,
помоћи, разумјевању и сл. у току израде. Радови се најчешће посвећују брачном
другу, родитељима, дјеци и сл. Посвета треба да буде кратка без употребе ријечи
посвећује се. Никад није само у виду имена.“ Анализирајући монографију Драгана
Јешића јасно је уочљиво да дато истраживање не садржи податке који се тичу
посвете. Обзиром на то, у овом поглављу, поглављу „посвета“ неће бити говора.
овај истраживачки рад настао са циљем и сврхом да објасни одређени феномен,
односно везу наставника и оптерећеност ученика.
Аутор у другом дијелу није говорио о резултатима других аутора, с
обзиром на то можемо рећи да нису испоштовани баш сви елементи који су
предвиђени у другом дијелу.
Говорећи о трећем дијелу увода, исти аутори кажу следеће: „ У трећем
дијелу увода се на јасан начин сагледавају методолошка полазишта: прецизно
одређују стручни појмови и термини, који читаоцу омогућавају да без потешкоћа
прати садржину рада, даје информација о научним дисциплинама из чијег угла се
проблем посматра, о обиму и циљевима истраживања и смерницама које су се у
току рада следиле“. (2007: 126). Разматрајући даље увод монографије и
посматрајући захтјеве трећег дијела увода, видимо да нису одређени обим и
границе пројективног истраживања. Такође није било говора о томе који
пројектовани задаци истраживања нису остварени, а били су предвиђени.
Обзиром на положај увода у монографији, кажемо да је увод ове
монографије прво поглавље или глава. Као такав требало би да садржи
дефиниције и компаративно анализиране појмове, методе истраживања у краћем
обиму. Прегледом увода уочено је да присуство ових елемената није задовољено.
Према томе у нашем случају кажемо да увод има једну страну и односи се
на предмет истраживања, што је испоштовано.
1.2. ОСНОВНИ ДИЈЕЛОВИ НАУЧНОГ ДЈЕЛА
Основни дијелови научног дела су његови главни, најобимнији и
најважнији саставни елементи. Могло би се рећи да нема универзално добре
структуре која би важила за сва примењена истраживања, а поготово за сва
емпиријска истраживања (Кундачина, Банђур, 2007: 127). Даље, исти аутори кажу
да „код радова емпиријског карактера, структура основног дијела се организује по
истраживачком пројекту (Теоријски оквир истраживања; Методолошке основе
истраживања; Резултати истраживања и њихова интерпретација)“ (2007: 128).
Разликујући структуру главног дијела у дескриптивним и структуру
главног дијела у експликативним радовима, Новак Милошевић каже да је у
дескриптивним радовима структура уводног дијела аналогна операционалном
одређивању предмета истраживања, док је с друге стране, код експликативних
научних радова структура уводног дијела аналогна систему хипотеза (2007: 128).
Међутим, Кундачина и Банђур наводе у своме дјелу, мишљење Ратка Зеленике
који каже да се главни део научног дјела састоји од три целине: „(1) историјско-
теоријски, ретроспективни или експликативни део, у коме се са глобалног аспекта
врло концизно износи историја проучавања проблема, његова претходна теоријска
обрада и назначава важност, актуелност и корисност истраживачког проблема; (2)
аналитичко-експеримантални дио, у коме се аналитичко-синтетички износе
најбитније научне чињенице, сазнања, ставови, подаци, информације, теорије и
закони (туђе и властите), којима се доказује исправност и истинитост постављених
хипотеза; (3) перспективни дио у коме се предлажу конкретна рјешења, мјере и
акције за примјену у пракси. Свака од ових тематских цјелина може имати више
поглавља“ (2007: 128).
Имајући у виду све наведено, уочава се да анализирана монографија
посједује сва три поменута дијела. Дакле, садржи први дио или Теоријски оквир
истраживања, затим садржи Методолошке основе истраживања и коначно садржи
резултате истраживања и њихову интерпретацију. У раду се користи метода
теоријске анализе. Помоћу ове методе анализирани су услови настанка неких
процеса и сл. У овом дјелу рада ауторка је користила литературу која има
општији, теоријски карактер и није директно везана за предмет којим се дјело, тј.
истраживање бави.
1.2.1. Дефинисање основних појмова
Анализирајући монографију Драгана Јешића, јасно је уочљиво да дато
истраживање, односно дати рад не садржи податке који се тичу дефинисања
основних појмова. Обзиром на то, о овом поглављу, поглављу „Дефинисање
основних појмова“, неће бити говора.
1.2.2. Теоријски приступ проблему истраживања
Према Кундачини и Банђуру „сваки проблем истраживања припада неком
теоријском контексту. Зато је значајно да се он постави и образложи теоријским
знањима која се налазе у литератури, како би се смјестио у одређени, њему
припадајући теоријски контекст. Тај дио је посвећен
теоријским основама
(оквирима, схватањима, полазиштима, ,теоријском утемељењу‛, ‚заснивању‛ и
сл.), постојећим теоријским објашњењима предмета проучавања и истраживања,
тј. теоријском позиционирању истраживања“ (2007: 130).
Теоријски приступ проблему истраживања ове монографије је њено
најдуже поглавље. Он даје критички и кохерентан преглед научног подручја за
које је везан проблем истраживања. Може се рећи да је ово интегративан модел
писања теоријског приступа проблему истраживања. Наиме, писање теоријског
приступа проблему истраживања ове монографије је засновано на консултовању
обимне литературе са циљем да се она представи интегрисано.
За израду цјелокупне монографије Јешић је користио 161 извора различите
вриједности. Извори су адекватно изабрани. При избору извора водио је рачуна да
изабере најкомпетентније ауторе који се баве проблемом који се истражује.
Вршећи одабир, опредјелио се за дјела која су објављена на матерњем језику као и
за дјела која су писали страни аутори, те веб странице. На овај начин литература је
искоришћена како би се проблем који се истражује сагледао из више углова.
заснованост резултата и закључака.“ (2007: 135). Исти аутори даље кажу да се у
овом поглављу „обавезно дају формулације, уз најнужнија објашњења
предмета,
циља, задатака, хипотеза
и варијабли
истраживања,
популације и узорка
на коме
је вршено истраживање,
метода, поступака и истраживачких инструмената
,
коришћених у истраживању,
чињеница
, њиховог карактера, начина
сређивања,
обраде, анализе и начина извођења закључака
... Будући да се истраживач прво
опредељује за проблем или питање које жели да истражује, прво што треба да
уради јесте да тај проблем и питање формулише као предмет истраживања.“ (2007:
135).
Анализирајући монографију Драгана Јешића, уочљиво је да његов
методолошки дио почиње формулацијом предмета истраживања у једном
поглављу, затим циљ и задаци у другом, хипотезе и варијабле у трећем, а методе,
технике истраживања, популације и узорак у посебном поглављу.
1.3.1. Проблем истраживања
Према Кундачини и Банђуру „проблем истраживања је веза између
теоријског и истраживачког дјела научног дјела... Проблем истраживања
произилази из теоријских размишљања, до којих се долази проучавањем
литературе, тј. дедукцијом, али и из практичних ситуација које настају из личног
искуства... Проблем се најчешће дефинише једном реченицом, у упитном облику,
или као тема, која постаје основна водиља у истраживању. Он опредељује
методологију његовог рјешавања“ (2007: 137).
Имајући у виду све изнето, а придодајући и то да се у неким случајевима
истраживачки проблем може излагати и на почетку текста, у првом или другом
параграфу увода, уз објашњење разлога његовог изучавања, а некада и на крају
поглавља „Теоријски приступ проблему“, анализирањем монографије види се да је
проблем истраживања дефинисан на самом почетку. Исто тако јасно се уочава да
је проблем дефинисан на почетку методолошког дјела монографије, где би и
требало да буде дефинисан.
1.3.2. Предмет истраживања
Аутори, Кундачина и Банђур кажу: „Проблем истраживања је у основи
предмет истраживања. Предметом истраживања се конкретизује оно што је било
истраживано. Потребно је избјегавати уопштено и непрецизно формулисање
предмета истраживања. Предметом истраживања се описује шта је истраживано,
описује се појава која се истраживала, о којој се дошло до одређеног сазнања.
Дефинисање предмета истраживања значи идентификовање, одређивање
контекста, ситуирање проблема истраживања, јасно разграничавање од других,
сличних проблема. Предмет истраживања може бити: проблем, питање, аспект,
појава, процес, ствар, концепција. Предмет се описује просторно и
