1
Univerzitet u Beogradu
Filozofski fakultet
Odeljenje za sociologiju
Seminarski rad iz
: Uvoda u studije globalizacije
Tema:
Globalizacija- međuzavisnost?
2
Sadržaj
Uvod.................................................................................................................................................
3
Globalizacija i međuzavisnost………………………………………………………………….. 4
Koncept međuzavisnosti………………………………………………………………………….5
Informatička revolucija…………………………………………………………………………..7
Novi svetski poredak?......................................................................................................................9
Zaključak…………………………………………………………………………………………
10
Literatura…………………………………………………………………………………………11
4
revolucijom- značenjem i uticaj na savremeni svet i kao poslednju temu, autor navodi različite poglede na
budućnost.
Globalizacija i međuzavisnost
Nakon burne prve polovine 20- oga veka, (IWW, IIWW), drugu polovinu ovoga veka je obeležio Hladni
rat, ekonomski razvoj i ponovno uspostavljanje tržišne privrede u Evropi, stvaranje novih saveza i
sporazuma između nekadašnjih neprijatelja. Može se reći da je vek za nama bio poprilično dinamičan.
Autor navodi da su mnogi analitičari govorili da će nakon završetka Hladnog rata, umesto političkih
pitanja i sukoba, središte svetske politike zauzeti ekonomska pitanja. Analitičari su imali prava, jer su
nakon političkih sukoba i natezanja, ekonomska pitanja počela da vuku konce na novoformiranoj
pozornici novonastajućeg svetskog poretka. Razvoj tehnologija, naročito informatičkih, je pogodovao
širenju tržišta i stvaranju mreža ekonomske međuzavisnosti koje su velikom brzinom obuhvatile
celokupan svet. Zašto su ove promene usledile tako brzo? Odgovor na pitanje autor daje svojim prikazom
globalizacije , naime on globalizaciju smatra kao širom sveta razapetu mrežu međuzavisnosti. Međutim
kako Džozef smatra, globalizacija nije univerzalnost, pre svega zato što globalizacija ne podrazumeva ni
jednakost. Savremeni svet još uvek odlikuje dubok jaz između bogatih i siromašnih. Slika o svetu u kome
postoji slobodno tržište, jednakost u pravima i slobodama, poštovanje različitih društvenih, religijskih
identiteta je idealni tip ka kome se svet možda kreće. Globalizacija podrazumeva širenje mreža
međuzavisnosti a to znači da posledice događaja, odluka i procesa koji se odvijaju u jednom geografskom
regionu , ili u jednoj dimenziji ( ekološkoj, političkoj..) mogu imati velikog uticaja na promene u drugim
geografskim regionima lili u drugim dimenzija ( Naj, 2006:255).
Najlakše je ilustrovati na primeru ekološke dimenzije: ukoliko raste zagađenje prirodne okoline u jednom
delu sveta, promene u klimi se neće reflektovati samo u toj oblasti koja je kriva za zagađenje, već su
velike šanse da će nastale posledice uticati na veći deo, ako ne i na čitavu planetu. Slično je i u
ekonomskoj, političkoj, kulturnoj dimenziji.
Globalizaciju danas karakteriše specifična osobina da do svih promena dolazi jako brzo, jeftino i dublje.
Usled razvoja tehnologija, informacije se brže i jeftinije razmenjuju, sve veći deo populacije može da se
informiše o promenama, dešavanjima i da uzima učešće u njima. Naravno dostupnost ne znači da svi
mogu da koriste određena dobra u jednakoj meri. Globalizacija možda jeste počela da obuhvata sve veće
delove sveta, ali to ne znači da je u svim regionima podjednako zastupljena i razvijena. Svesni smo da su
danas mnoga materijalna i duhovna dobra dostupna sve većem procentu svetske populacije, ali budimo
iskreni, kom je to tačno delu populacije sve navedeno dostupno?
