Uzroci i posledice globalnih klimatskih promena
Узроци и последице глобалних климатских промена.
Приказ једног случаја.
Семинарски рад из предмета: Хемија животне средине
Професор:
Студент:
др Невенка Рајић
Милица Јанковић
3107/18
Београд, новембар 2018.
2
Садржај

4
2. Дефиниција климе и климатске промене
2.1 Дефиниција климе
Реч клима потиче од старогрчке речи κλίμα (клима), која има исто значење у којем
се и данас користи. У пракси се често прави грешка и изједначавају се клима и време
(временски услови). Под временом се сматра основни начин на који се атмосфера понаша,
углавном у односу на његове ефекте на живот и људске активности. Разлика између
времена и климе је да се време састоји од краткорочних промена у атмосфери. Већина
људи размишља о времену у смислу температуре, влажности, падавина, облачности,
осветљености, видљивости, брзини ветра и атмосферском притиску.
[2]
По дефиницији Светске метеролошке организације (World methrogical organizatio-
WMO) клима се у ужем смислу дефинише као просечно стање времена или прецизније,
као статистички опис средњих вредности и варијабилности времена, у опсегу од неколико
месеци до неколико хиљада или милиона година.
[4]
2.2. Климатске промене
Као што је већ напоменуто у раду, у претходних сто година људски род је
променио животну околину експлоатацијом фосилних горива као што су угаљ, нафта и
гас, и самим тим направио велики дисбаланс у клими што се види кроз:
смањење озонског омотача,
повећану загађеност ваздуха,
појаву киселих киша,
ефекат стаклене баште.
Озонске рупе у омотачу су настале као последица повећане количине хлора и
брома у атмосфери. Ове рупе се шире и скупљају у току врмена. Према истраживањима
НАСА (National Aeronautics and Space Administration – NASA) 2006. године забележена је
највећа рупа икада која је износила 27,4 милиона км
2
у јужној хемисфери изнад
Антартика. Компарације ради, величина ове рупе је била као површина Северне Америка.
Загађеност ваздуха је последица повезана са људским активностима у којима се у
атмосферу емитују хемикалије, честице и биолошски материјали (азотни оксиди-NOx,
оксиди сумпора-SOx, угљен моноксид-CO, слободни радикали, тешки метали као сто су
олово и жива, и многи други), који доводе до разних последица по живе организме.
Узрочници ових емисија су многобројни, неки од њих су тешка индустрија, хемијски
погони, али и моторни транспорт који емитује CO
2
. Велики допринос овоме има
пренасељеност људи у концентрисаним регијама тј градовима. Најзагађенији градови на
42
https://www.nasa.gov/mission_pages/noaa-n/climate/climate_weather.html
http://www.meteologos.rs/klimatologija/nauka-o-klimi/
http://www.df.uns.ac.rs/files/200/zeljka_jerkovic_-_diplomski_rad_(d-557).pdf
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti