InternacionalniUniverzitet u Novom Pazaru
Departman Pančevo
Pravni fakultet
Smer: Pravo unutrašnjih poslova
SEMINARSKI RAD
PREDMET
SOCIJALNA PATOLOGIJA
TEMA
LIČNOST NARKOMANA
(SOCIJALNO PSIHOLOŠKI PROFIL)
Mentor Student
Prof. dr Zoran Stevanović Ninoslava Stojković
Br. Indeksa (1593/10)
Pančevo, 2012.
1
SADRŽAJ
Uvod.......................................................................................................2
Pojam i vreme nastanka .........................................................................3
Vrste psihoaktivnih supstanci.................................................................4
Ličnost narkomana, socijalno patoloski profil........................................5
Uzroci nakomanije, psihopatoloski i psiholoski pristup.........................5
Uzroci narkomanije-socijoloski faktori..................................................6
Uzroci narkomanije-kriminolosku pristup..............................................6
Socijalni problem i posledice narkomanije.............................................7
Prevencija i lečenje narkomana...............................................................7
Pojam i vrste narkomanskog kriminaliteta..............................................8
Zaključak...............................................................................................10
Literatura...............................................................................................11
3
POJAM I VREME NASTANKA
Narkomanija je zavisnost od droga. Ova, naizgled jednostavna definicija je rezultat mnogih
glavobolja, rasprava i nesporazuma medu strucnjacima u dugim i upornim pokušajima da
naucno objasne ljudsko iskustvo sa drogama od drevnih vremena pa do danas. U razlicitim
delovima sveta i iskustva su bila razlicita. Vladimir Hudolin 1987. ovu vrstu zavisnosti
definiše kao prekomerno, redovno uživanje droge, zbog cega nastupa zavisnost.
Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za opuštanje i brzo postizanje
zadovoljstva, droga se najcešce nije koristila. U drugim delovima sveta, posebno u onim u
kojima su biljke iz kojih se dobijaju droge bile “domace kulture” i uzgajale se kao kod nas
šljiva ili pšenica, ljudi su koristili droge da bi se veselili, da bi izdržali naporan rad na poljima
ili kada bi izvodili religiozne rituale. Takode su znali da koriste droge i u samoubilacke svrhe
kada bi skrhani bolešcu i neizdrživim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. Kada se
stvari tako posmatraju onda bi teško mogli reci da je droga “cisto” urbani ili moderni
fenomen – naprotiv, ona postoji vekovima.
Rec droga, u izvornom obliku oznacava nepreradeni lek ili svaku materiju (biljnu, životinjsku
ili mineralnu) koja može služiti za pravljenje lekova. Rec “droga” u svakodnevnom govoru
najcešce vezujemo za zloupotrebu droga ili zavisnost od droga. Drogom se smatra svaka
supstanca ili materija koja svojim unošenjem u organizam menja jednu ili više njegovih
funkcija (fiziološke – rad unutrašnjih organa ili sistema; psihicke – svest, mišljenje, opažanje,
ponašanje…).
Materije koje imaju svojstva droge mogu biti prirodne i veštacke. Stari Grci su znali preko
500 biljnih, mineralnih i životinjskih droga. U mnogim drevnim kulturama i danas, droga se
koristi kao lek, kao sredstvo kojim se dostizalo misticno iskustvo, vrhunski doživljaji i uvidi,
prorocke vizije najcešce kod Indijanaca, Tibetanaca, Šamana i Jogina. U nekim zemljama
Dalekog i Bliskog istoka droge su se tradicionalno koristile na isti nacin kao što se u Evropi
koristio alkohol. Posebno u toku religioznih ritulala da bi se postigla stanja izmenjene svesti
za koje se verovalo da približavaju božanstvima.
Teško je odrediti tacno vreme nastanka droga. Još u sumerskim tablicama postoje zapisi o
odredenim supstancama koje kada se unose u organizam menjaju svest ljudi. U grobnicama
faraona, u pecinama Perua, bivše civilizacije Inka, nadene su kuglice opijuma, a na kamenim
zidovima pronadena je urezana biljka konoplje, kasnije identifikovana kao Kanabis.
Kod nas prvi narkomani pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi bilo je cetiri - pet
ucenika i nekoliko studenta. Svi su se poznavali nekoliko godina pre uzimanja droge i
uglavnom ih je vezivala zajednicka ljubav prema Bitlsima i Rolingstounsima, ili slicne ideje
o životu. Zajednicki su citali Suzukija, Froma i Lao Cea. Voleli su satima da meditiraju uz
muziku ili da, podstakniti Heseom, razmišljaju o putu na istok. Jednom recju, to je bila grupa
mladih “intelektualaca” sa širokom sferom interesovanja, ali bez snage za akciju ili jasnih
ideja vodilja u životu, jedino što su želeli bila je neka žudnja za promenom u jednolicnom
životu. U to vreme vraca se nekoliko mladica iz inostranstva koji pricaju o svom iskustvu sa
drogom, ali koji je ne donose, niti otvoreno ne nagovaraju ostale da ih slede. Ipak, ove price
ne ostaju bez odjeka u dušama onih koji ih slušaju. Prva droga u Beogradu, sa kojom je
zapoceta epidemija narkomanije, zapravo i nije bila droga u klasicnom smislu. Radilo se o
preludinu, poznatom po psihostimulativnim svojstvima, a koji se koristi u medicini kao
sredstvo za smanjenje apetita, u lecenju gojaznosti. Pošto u to vreme preludin nije bio
oznacen kao droga, mogao je da se slobodno kupuje u apotekama. Zbog svojih stimulativnih
svojstava, preludin postaje veoma popularan medu beogradskim narkomanima. Korisnici ove
droge imali su utisak da lebde, bili su slobodniji u ophodenju sa drugima, bili su stalno u
