Informacioni  sistem  je  sociotehnički  sistem  koji  upotrebljava,  organizuje  i  efektivno  i
efikasno  koristi  određene  resurse.  Resursi  informacionog  sistema  su:  ljudski  resursi,
hardverski  resursi,  softverski  resursi,  resursi  podataka  i  resursi  računarskih  mreža.
Prva  i  najznačajnija  informaciona  revolucija  je  primjena  verbalne  komunikacije.  To  se
danas smatra  najepohajlijim  izumom  ljudske  civilizacije.  Zatim  pojava  pisma.  Pismo  je
omogućilo prenos  misli  i iskustva za budućnost – izlazak  čovjeka iz  životinjskog svjeta.
Ljudsko  pamćenje  je  iz  generacije  u  generaiju  prenosilo  stečena  iskustva  i  tako  i
gomilalo,  arhiviralo  i  čuvalo  za  sledeće  generacije.  Pomoć  tome  su,  fonetski  alfabet,
papir  i  kucaljske  mašina.  Najbrži  razvoj  komunikacije  je  zasjenila  pojava   računara.
Informacione  i  komunikacione    tehnologije    su  danas  odlučujući  faktor  za  poslovni,
socijalni  i  kulturni život  društva.  Nema ni  jednom  područja  poslovanja  današnjice  bez
računara.  Informaciona  mreža  pokriva  kompletnu  zemaljsku  kuglu  i  omogućava  nam
poslovanje  i  veze  bukvalno  na  dlanu.  Pod  informaciono  komunikacionom  tehnologijom
podrazumjeva  se  bilo  koji  oblik  tehnologije,  opreme  ili  tehnike s kojom se ljudi koriste
da bi se informisali.

2.1 PODATAK

Riječ  podatak  sama  po  sebi  djeluje  jasna,  međutim,  sam  podatak  nije  činjenica  ili
događaj,  nego  umni,  informacioni  izraz  činjenice  ili  događaja  koja  se  u  praksi
izjednačava sa  stvarnošću.  Podatak  je  najjednostavniji  izraz  nekog  događaja  pojave  ili
slično.  Podaci  se  sastoje od skupa kvalitetnih parametara koji opisuju neku činjenicu ili
događaj.  Oni  sami  za  sebe  nemaju  nikakvo  značenje,  niti  relativnu  važnost,  pa
gomilanje  podataka  ne  pridonosi  razumijevanju fenomena na koji se oni odnose. Podaci
su  samo  podloga  za  kreiranje  informacija. Da bi se dobio, podatak se treba istraživati, na
određeni  način  ga  obraditi,  utvrditi  činjenice  –  istinu  o  njemu  i  tako  doprinjeti  do
obavijesti o njemu. Podatak predstavlja zapis o  posmatranoj pojavi, koji će tek prerasti u
informaciju. Što je više podataka,  moći ćemo donjeti  ispravnu  informaciju.  Podaci  se
pamte  zapisuju  i  bilježe  na  način  koji  im  odgovara.  Mogu  biti  prezentovani  zvukom,
slikom,  brojem  ili  tekstom.  Struktura  podatka  je  apstraktna  i  čine  je  značenje i vrijeme.

„Podatak je pojam koji opisuje i kvantificira stanje nekog procesa u realnom svjetu.”
„Podatak   je   kodirana   predstava   neke  osobine,   nekog   koncepta,   objekta,   činjenice   ili
događaja u realnom sistemu.”
Obrada  podataka  je  proces  pretvaranja  podatka  u  informaciju.  Kada  se  podatkom
pravilno  upravlja  oni  postaju  informacije,  a  zatim  i  znanje.  Rečenice  predstavljaju  skup
obrađenih  podataka  u  smisaono  značenje,  dok  vijesti  predstavljaju  rečenice,  relacija
pošiljaoc-  primaoc,  uz  to  da  je  primaocu  ta  rečenica  novost.  Značajno  je  imati  na  umu
da  podaci  ne  nastaju niodkuda - oni su plod čovjekove kreacije. Ima nekoliko kriterijuma
razvrstavanja  podataka.

Slika 1. Podjela podataka, Izvor [1]

Izrazi  primarni  i  sekundarni  podaci  nisu  jednoznačni.  Primarni  su  oni  koji  su  u  nekom
poduhvatu stečeni sa svrhom rješavanja određenog problema svojstvenog tom poduhvatu,
dok  su  sekundarni  podaci  oni  koji  nisu  nastali  istim  slučajem,  ali  mogu  da  budu  u
datu  svrhu  upotrebljeni. Razlika između kvalitativne i kvantitativne deskripcije koju daju
podaci, zavisi  od načina  na  koji se  simboli pridaju kategorijama  opisanih objekata.  Ako
se  podatkom  simboli  pridaju  kategorijama  sa  isključivim  ciljem  razlikovanja  kategorija
u  koju  su  svrstani  objekti,  onda  je  podatak  kvalitativan.  Ako  su  podatkom  simboli
pripisani  kategorijama  objekta  tako  da  ne  samo  što  razlikuju  kategorije,  nego  i  da
ukazuju  na  relaciju  uređenosti  tih  kategorija,  onda  je  podatak  kvantitativan.  Neka  od
najznačajnijih  poželjnih  svojstava  podatka  su:  pouzdanost,  vjerodostojnost,  tačnost  i
važnost.  Važno  je  znati  da  podaci  ne  mogu  da  budu  sasvim  nepristrasni,  neutralni  i
nezavisni  od  konteksta  i  da  je  značenje  nekog  podatka  u  velikoj  mjeri  određeno
upravo  kontekstom.  Podatak  je  kodirana  predstava  neke  osobine,  nekog  koncepta,
objekta, činjenice ili događaja u realnom sistemu.
Obrade podataka podrazumjevaju više različitih faza: