Jacina elektricne struj
e definise se kao kolicina naelektrisanja Δq koje prodje kroz poprecni presek provodnika u
jedinici vremena: i=Δq/Δt
Ako je proticanje naelektrisanja stacionarno, jacina struje bice konstantna I=q/t.
Gustina struje
– jacina struja Δi koja protekne kroz jedinicnu povrsinu j=Δi/Δs
Generator
– uredjaj koji odrzava razliku u potencijalima na krajevima provodnika I omogucava proticanje struje.
Elektricna otpornost
E=ρ*(l/s) - l-duzina provodnika, s-povrsina pop.pres. a ρ specificni otpor.
Elektricna provodljivost
σ=1/ρ
Zakon zavisnosti otpora od temperature
R=R0(1+α), α-termicki koeficijent otpornosti
Reostat
-otpornik sa promenljivom otpornoscu
Omov zakon u DIFERENCILANOM
obl. j=σ*E, j-vektor gustine struje, E-vektor e.polja,σ spec.otpornost sredine
Omov zakon u INTEGRALNOM
U=R*I, U-napon,U-jacina struje,R-otpor
Omov zakon za bioloski system
I=(ε-ε
pol
)/R
Omski otpor
ne zavisi od frekcencije naizmenicne struje, a kapacitivni Xc znacajno opada sa frekvencijom
Xc=1/(ω*C)
Ukupna impedance
za rednu vezu otporniika Zr=
√
R
2
+
1
/(
ω
2
∗
C
2
)
Ukupna impedance
za paralelnu vezu Zp= 1 /
√
(
1
/
R
2
)+(
ω
2
∗
C
2
)
PRVO Kirhofovo pravilo
– Algebarski zbir svih jacina struja u granama jednog cvora razgranatog el.kola jednak je
nuli
∑
i
=
I
n
Ii
=
0
DRUGO K. pravilo
– Algebarski zbir el.mot. sila svih izvora koji su ukljuceni u datu konturu jednak je algebarskom
zbiru napona u svim granama koje obrazuju ovu konturu.
∑
i
εi
=
∑
n
InRn
Generator (El.izvor)
– uredjaj koji odrzava razliku potencijala na krajevima provodnika I omogucava proticanje
el.struje.
El.mot. sila
je mera transformacije nekevrste energije u elektricnu.
Jednacina parabole
v(x)=V0*(1-(x
2
/R
2
))
p1-p2=(4ηlV0)/R
2
HAGENOV ZAKON
– ϑ=(R
2
*(p1-p2))/8ηl
POAZEJEV ZAKON
za intenzite tprotoka tecnosti I=SR
2
((p1-p2)/ 8ηl); I=(πR
4
(p1-p2))/ 8ηl
REJNOLDSOV BROJ
– Re=(dϑD)/η, d-gustina tecnosti,v-srednja brzina,D-precnik cevi
Linijski provodnik
ima jednu dimenziju mnogo vecu od ostalih.
Zapreminski provodnik
je telo cije su sve 3 dimenzije priblizno iste.
Strujno polje
je mat.sred.kroz koju protice el.struja.
Strujna linija
je linija u str.polju u cijoj se svakoj tacki tangent poklapa sa pravcem j.
Strujna cev
je omotac koji obrazuje skup strujnica koje presecaju C u st.polju.
Dijatremija
je zagrevanje covekovog tela propustanjem el.struje.
Transvezalno aplikovanje elektroda
- najvise Q se oslobadja u tkivima manje spec.provodnosti.
Longitudinalno aplikovanje
– najvise Q se oslobadja u krvnim sudovima.
DZULOV ZAKON integgralni
– Q=I
2
Rt, kolicina toplote Q koja se oslobodi u provodniku otpor R za vreme t
DZULOV diferencijalni
– p=σE
2
, p-gustina snage el.struje
Pri serijskoj vezi 2 otpornika vecaQ se oslobodi na vecem otporu Q1/Q2=R1/R2
Pri PARALELNOJ vezi veca Q se oslobodi na otporniku manjeg R Q1/Q2=R1/R2
Otpor bioloskog Sistema konstantne stalne struje Zm uvek je veci od otpora naizmenicne str.Z. Razlika izmedju
najvece Zm I najmanje naziva se
DISPERZIJA SISTEMA
– ΔZ=Zm-Z
0
Apsolutni indeks prelamanja
ili opticka gustina n=C/ϑ, c-brzina svetlosti u vakuumu, ϑ-brzina u datoj sredini
Relativni indeks prelamanja
n
n
=n1/n2
Zakon prelamanja svetlosti
n1sinα=n2sinβ, a-upadni ugao,b-prelomni ugao; n1>n2-prelamase od normale, n1<n2-
ka normali.
Totalna refleksija
-pojava vracanja svetlosti u istu sredinu pod uslovom da svetlost dolazi iz opticki gusce u opticki
redju sredinu n1>n2 I pod uglom α>α
INEKS PRELAMANJA
– zavisi od talasne duzine monohromatske svetlosti λ, n=a+b/λ
2
Pri prelamanju svetlosti menja se brzina I talasna duzina ali se ne menja frekvencija.
APSOLUTNI INDEKS PRELAMANJA
n=C0/ϑ=(λ0*ν)(λ*ν), n=λ0/λ
VITSTONOV MOST
Reostat Ro sluzi kao zastita. galvanometru. Elementi se povezu u strujno kolo, izabere se na otpornoj kutiji
proizvoljna vrednost otpora Rp. Ukljuci se prekidac P i povlacenjem kontakta C duz zice AB trazi se polozaj pri
kome je kazaljka galvanometra na nuli. Procita se rastojanje l1 (od tacke A do C). Iz l1+l2= 1m nadje se l2, I
nepiznati otpor izracuna formulom Rx=Rp*(l1/l2)
OMOV ZAKON VEZBA
Na otpomiku (Ro) ukljuditi najveci otpor i zatvaranjem prekidaca dovesti struju kroz kolo. Procitati na ampermetru
(A) jacinu struje I, a na voltmetruV) napon i pomocu relacije Rx=U/I odrediti vrednost nepoznatog otpora
POGENDORFOVA METODA
U kolu II postaviti izvor cija se elektromotorna sila EX trazi. Zatvaranjem prekidaca Pi ukljuciti struju u I kolo, a zatim
povremeno ukljucivati kontakt P2 i posmatrati skretanje igle na galvanometru. Otpor na galvanometru R0
postepeno iskljuciti i stalnim pomeranjem kontakta na zici dobiti sve manje skretanje galvanometra, dok igla ne
bude na nultom pofozaju. Sad otpor Ro sasvim iskljuciti, proveriti da li je igla na nuli I procitati duzinu na zici ACX.
Postupak ponoviti jos dva puta. Zatim umesto izvora nepoznate ex u II kolo se ukljuci izvor poznate ep i ceo
postupak ponovi tri puta. Duzina izmerene zice je ACP. Izmerene vrednosti za ACX i ACP uneti u formulu
ε
x
=ε
p
*(AC
x
/AC
p
) i izracunati nepoznatu elektromotornu silu Ex
Jednacina parabole
v(x)=V0*(1-(x
2
/R
2
))
p1-p2=(4ηlV0)/R
2
HAGENOV ZAKON
– ϑ=(R
2
*(p1-p2))/8ηl
POAZEJEV ZAKON
za intenzite tprotoka tecnosti I=SR
2
((p1-p2)/ 8ηl); I=(πR
4
(p1-p2))/ 8ηl
REJNOLDSOV BROJ
– Re=(dϑD)/η, d-gustina tecnosti,v-srednja brzina,D-precnik cevi
Linijski provodnik
ima jednu dimenziju mnogo vecu od ostalih.
Zapreminski provodnik
je telo cije su sve 3 dimenzije priblizno iste.
Strujno polje
je mat.sred.kroz koju protice el.struja.
Strujna linija
je linija u str.polju u cijoj se svakoj tacki tangent poklapa sa pravcem j.
Strujna cev
je omotac koji obrazuje skup strujnica koje presecaju C u st.polju.
Dijatremija
je zagrevanje covekovog tela propustanjem el.struje.
Transvezalno aplikovanje elektroda
- najvise Q se oslobadja u tkivima manje spec.provodnosti.
Longitudinalno aplikovanje
– najvise Q se oslobadja u krvnim sudovima.
DZULOV ZAKON integgralni
– Q=I
2
Rt, kolicina toplote Q koja se oslobodi u provodniku otpor R za vreme t
DZULOV diferencijalni
– p=σE
2
, p-gustina snage el.struje
Pri serijskoj vezi 2 otpornika vecaQ se oslobodi na vecem otporu Q1/Q2=R1/R2
Pri PARALELNOJ vezi veca Q se oslobodi na otporniku manjeg R Q1/Q2=R1/R2
Otpor bioloskog Sistema konstantne stalne struje Zm uvek je veci od otpora naizmenicne str.Z. Razlika izmedju
najvece Zm I najmanje naziva se
DISPERZIJA SISTEMA
– ΔZ=Zm-Z
0
Apsolutni indeks prelamanja
ili opticka gustina n=C/ϑ, c-brzina svetlosti u vakuumu, ϑ-brzina u datoj sredini
Relativni indeks prelamanja
n
n
=n1/n2
