Polno razmnožavanje biljaka
Biljke se razmnožavaju bespolno ( vegetativno) i polno.
Kod bespolnog razmnožavanja dobijaju se nove biljke koje imaju identične genetske
osobine kao i biljka sa koje je uzet materijal za razmnožavanje, ( deo korena, list , pupoljak ili
grančica, reznica) a kod polnog razmnožavanja biljaka dobija se nova biljka koja ima nove
genetske karakteristike u odnosu na svoje pretke tj mušku i žensku biljku koje su učestvovale u
razmnožavanju. Postoje dvodome biljke koje u jednoj biljci imaju i muške i ženske polne ogane
i biljke koje imaju posebne muške i posebne ženske biljke kao na primer konoplja, badem i td.
Polno razmnožavanje biljaka odlikuje postojanje dve fiziološki različite polne ćelije ili gameti
koji spajanjem daju zigot - ćeliju koja ujedinjuje genetski materijal muške i ženske ćelije.
Polno razmnožavanje biljaka je bitno kod stvaranja novih sorti biljaka jer se genetski
materijal menja, a ako želimo da nastavimo identičnu sortu biljaka onda preduzimamo
vegetativno razmnožavanje. Vegetativno se najčešće izvodi u veštačkim uslovima uz
asistenciju čoveka a polno se odvija većinom na prirodni način .
Kod biljaka postoje vegetativni organi i polni organi. Vegetativni organi su: koren, stablo
i list. Uz pomoć ovih organa moguće je dobiti nove biljke, tj sprovesti vegetativno
razmnožavanje korišćenjem određenih postupaka.
Reproduktivni organi biljaka su: Cvet, cvasti plod i seme.
Cvet je izdanak na biljci sa specifičnim listićima raznih boja i sa specifičnom funkciojm.
Osnovna uloga cveta je seksualno razmnožavanje biljaka. Cvetovi postoje samo kod biljaka
cvetnica.
Sem cvetova postoje i cvasti koje predstavljaju skup cvetova na istom, zajedničkom
izdanku. Ovo grupisanje cvetova pogoduje kod oprašivanja koje izvode insekti. Kod cvasti se
obično nalaze sitnije čestice polena koje se lakše raznose vetrom i na taj način pogoduje
oprašivanju. Izdanak na kome se grupišu cvetovi kod cvasti je zajednička osovina ili vreteno
cvasti koje se grana monopodijalno ili simpodijalno. U zavisnosti od toga kako se vreteno grana
postoje dva osnovna tipa cvasti – racemozne- grozdaste i cimozne ili račvaste cvasti .
Plod je reproduktivni biljni organ koji se obrazuje iz plodnika posle oprašivanja.Plod se
smatra preobraženim plodnikom koji u unutrašnjost zatvara seme. Plod je prisutan samo kod
skrivenosemenica. Posle oplođenja dolazi do promena u idu plodnika, koji razrasta i obrazuje zid
ploda, perikap – oplodnicu.
Seme je reproduktivni biljni organ u kome se nalazi klica , začetak nove biljke , i prisutan
je samo kod golosemenica i skrivenosemenica kojim biljka preživljava nepovoljne uslove spoljne
sredine. Seme se razvija iz semenog zametka posle oplođenja.
Cvet
Morfologija cveta
Kod većine biljaka cvetovi se nalaze na kraćoj ili dužoj cvetnoj dršci. Cvetna drška se pri
vrhu proširuje u cvetnu ložu koja može biti ravna, ispupčena ili udubljena. Cvetovi sa veoma
kratkom cvetnom drškom ili oni bez nje su sedeći cvetovi.
Za cvetnu ložu pričvrćeni su delovi cveta: čašica – calix, krunica – corola, prašnici i
tučak.
Cvetni omotač
Cvet može biti hoipetalan
I simpetalan kao što je cvet ladoleža:
