1
Akademija strukovnih studija Šabac-Odsek za poljoprivredno-poslovno studije i turizam
SEMINARSKI RAD
TEMA
Individualna zastitna sredstva
PREDMET
Mentor :Suzana Knežević Ime studenta: Ivana Starčević 178/5/2020
4
Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama predstavlja mnogostruki izvor buke, time ona postaje
prvorazredno važan komunalni problem. Od nastanka velikih gradova i pojave buke, pomno se prati i izučava
ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo opasno zlo po zdravlje stanovništva, i to u
više aspekata. Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB). Totalna
tišina, uprkos uvređenom mišljenju, nije tako korisna pošto čak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj
situaciji čuje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što je glasnije od normalnog
razgovora – za organizam je opterećenje.
1.
Zvuk-kao fizička pojava
Zvuk je fizička pojava nastajanja zvučnih talasa, koji stimulativno deluju na čulo sluha. Proizvode ga svi objekti
i tela koja vibriraju. U zoni kontakta vazduha sa telom, koje osciluje, dolazi do promene gustine vazduha po
slojevima, a time i do promene parcijalnih pritisaka. Promena pritiska se prenosi na dalje slojeve u formi
talasnog fronta. Zvučni talasi mogu biti transferzalni i longitudinalni i prostiru se kroz sve materijale. Brzina
zvuka kroz suvi vazduh je 344 m/s, kroz vodu 1 525 m/s, a kroz čvrsta tela (bakar) oko 3 350 m/s. Po strukturi i
obliku signala zvuk može biti jednostavan (prost) i složen. Ukoliko oscilovanje predmeta stvara skladne
– harmonijske vibracije, onda se govori o zvuku. Zvuk je u domenu akustičnog opsega, manjeg ili većeg
intenziteta, i ne predstavlja opšti problem.
Za zvučne talase karakteristični su refleksija (eho), difrakcija i interferencija. Kombinacija ovih
manifestacija i učinak raznih izvora u stvaranju složenih i neusklađenih vibracija definiše se definiše se
frekvencijom i amplitudom (jačinom) zvučnog talasa.
Frekvencija
predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena i stvara osećaj ''nižeg'' ili ''višeg'' zvuka. Izražava
se u Hercima [Hz]. Primera radi, točak koji se obrće sa 10. obrtaja u sekundi proizvodi zvuk frekvencije 440 Hz,
''A'' žica na klaviru 880 Hz, donje oktave 220 Hz i 110 Hz itd. Više frekvencije su štetnije od onih
nižih.Prosečno, ljudi čuju zvukove u frekventnom opsegu od 20-20 000 Hz, a najosetljivijji su na frekvencije 1
000-4 000 Hz. To ih svrstava u srednje čulna bića. Referentna frekvencija za utvrđivanje granice bola i granice
čujnosti za ljude je 1 000 Hz. Ispod 20 Hz je infrazvuk, koji nema čujnu, već vibracionu manifestaciju. Iznad 20
000 Hz je ultrazvuk, koga čovek ne čuje.
100 000
10 000
1 000
100
10
0
Slika 1. Frekventni opseg čulnosti za razna bića
fr
ek
ve
nc
ij
a
[H
z]
sl
ep
i m
iš
m
ač
ka
pa
s
de
lf
in
sk
ak
av
ac
čo
ve
k
5
o
Pored frekvencije od značaja je
intenzitet
, energija zvuka. Zvučni talas izaziva kretanje
molekula vazduha, ali i promenu okolnog pritiska. Stepen pomeraja je amplituda zvučnog
talasa. Kako on direktno odražava energetski uničnak zvučnog talasa kroz ostvareni rad,
amplituda je istovremeno i intenzitet zvučnog talasa:
gde
je:
I
10lg
Ps
Pso
20 lg
p
po
I
[dB]
- intenzitet zvuka,
P
s
[W/m
2
]
- gustina snage zvučnog talasa ,
P
so
- referentna gustina snage zvučnog talasa za
f=1 000 Hz, p
[N/m
2
]
pritisak
zvučnog talasa
i
p
o
- referentni pritisak zvučnog talasa za f=1 000 Hz.
Određivanje jačine zvuka (zvučnog polja) u radnom okruženju vrši se uzimanjem u
obzir delovanja svih parcijalnih izvora:
p
2
p
2
p
2
I
10 lg 1 2
n
.
np
2
Gustina snage zvučnog talasa u oblasti praga čujnosti je 10
-12
W/m
2
, a na granici bola je
oko 10 W/m
2
.
