Ad hoc
трибунали
2
Увод
Један од начина реаговања на зверства јесте стварање међународних кривчних
трибунала са задатком да суде лицима одговорним за зверства и друге међународне
злочине. Одлуком савета безбедности UN (1993), који није био у стању да заустави рат у
бившој Југославији, док државе нису биле вољне да предузму акције као што су удари
ваздушним снагама, основан је Међународни кривични трубунал за бившу Југославију
(ICТY). Следеће године је успостављен Међународни кривични трибунал за Руанду
(ICТR).
Статут Међународног кривичног суда (ICC) усвојен је 1998. године у Риму, а 2002.
године закључен је споразум између UN и Sijera Leonea о основиању Специјалног суда за
Sijera Leone. Сем тога, на Косову и у источном Тимору међународне организације су
основале мешовите судове, тј. судове у којима раде локалне и међународне судије.
Ера Ad hoc трибунала започиње оснивањем Међународног војног трибунала у
Нирнбергу (1945) и међународног војног трибунала за Далеки Исток у Токију (1946).
Ad hoc
трибунали
3
1. Ad hoc трибунали
Трибунал је израз који се у најширем смислу описује појединац или институција
која је овлашћена да додноси пресуде, односно одговарајуће одлуке у правним и управним
споровима. Најчешће се под тиме подразумевају не-редовна судска и управна тела,
односно
ad hoc трибунали
(тела) састављена по посебним законима и за посебне прилике.
Најпознатији пример јесте Међународни кривични суд за бившу Југославију, познат као
Хашки трибунал.
Трибунали су настали као један од начина реаговања на зверства са задатком да се
суди одговорним лицима за почињена зверства и друга међународна кривична дела.
Најпознатији ad hoc трибунали јесу
ad hoc трибунали
за бившу Југославију и Руанду.
1
1.1. Развој ad hoc трибунала (1993-1994)
Неколико чинилаца је раних 1990-их година довело до стварања међународних
кривичних трибунала.
Показало се да је крај хладног рата од суштинског значаја. Имао је важне
последице. С једне стране, ишчезао је анимозитет који је готово пола века доминирао
међународним односима. Појавио се нови замах релативног оптимизма, подстицан
следећим: 1) изразито неповерења и узајамног сумњичења који су ометали развој
пријатељских односа и сарадње између западног и источног блока; 2) државе наследнице
СССР (Руска Федерација и друге чланице Заједнице Независних Држава) прихватају и
поштују нека основна начела међународног права; 3) као резултат тога долази до тада
невиђеног споразумевања унутар Савета Безбедности (СБ), и све веће подударности
1
Бора Чејовић,
Међународно кривично право,
Београд, 2006. год. стр.47.
Ad hoc
трибунали
5
1.2. Нирнбершки и Токијски трибунал
1.2.1. Нирнбершки трибунал
За оснивање Нирнбершког трибунала од значаја је Московска декларација која је
донета још у току II светског рата после Конференције у Москви (19. до октобра 1943.
године) којом су се представници држава које су се бориле против нацистичке Немачке
сагласиле да се после рата суди Немачким ратним злочинцима.
6
Лондонским споразумом четири великих сила савезника од 8. Августа 1945. године
утврђено је да се установи Међународни војни трибунал за суђење ратним злочинцима из
II светског рата, а као саставни део Споразума усвојен је и Статут тог трибунала.
7
Недавно
после формирања у Берлину, Међународни војни трибунал који је имао само четири судије
(свака од четири сила победнице именовала је по једног судију), састао се 18. Октобра
1945. године у Нирнбергу да би започео процес против главних злочинаца Трећег Рајха.
Пред овим трибуналом нашло се 24 оптужених, како највиших државних, и партијских
функционера, војних команданта, тако и неких индустријалаца.
8
Цело ово суђење је
завршено у веома кратко року. Правоснажна пресуда је била изречена 1. Октобра 1946.
године. Пресуда је била следећа: дванаесторици је била изречена смртна казна, седам су
били осуђени на дуге временске казне или доживотну казну затвора док су тројица били
ослобођени. Међутим један оптужени је извршио самоубиство пре суђења, док другом се
није судило због стања у ком се налазио.
Упркос правним дефицитима овог Трибунала, учињени злочини од стране нациста,
који су по својој суровости и размерама превазишли оно што је до тада било познато у
историји човечанства, а ни до данас се не могу са бројним злочинима, учињеним после II
светског рата, дали су, ако не легалност, онда легитимност овог Трибунала.
6
Зоран Стојановић,
Међународно кривично право,
Београд, 2006. год. стр.169.
7
Ibid. стр.169.
8
Ibid. стр.170.
