Fakultet
SEMINARSKI RAD
Predmet: Trgovinsko pravo
Tema:
Akcionarsko društvo
Mentor: Student:
Prof. dr
Beograd, 2009.
SADRŽAJ
UVOD
2
1. Pojam akcionarskog društva
3
2. Vrste akcionarskog društva
5
3. Osnivanje i registracija
6
4. Upravljanje i strukture organa akcionarskog društva
7
5. Prava akcionara
11
6. Prednosti akcionarskih društava
12
ZAKLJUČAK
13
LITERATURA
14
1
1. Pojam akcionarskog društva
Akcionarsko društvo se u uporednom pravu naziva različito:
la societe anonyme
ili
societe par actions
- u francuskom pravu;
company limited by shares
ili
company limited
by guarantee, joint stock company
- u britanskom pravu; (
joint stock
)
corporation
- u
američkom pravu;
Aktienge-sellschaft
- u nemačkom pravu; deoničko društvo - u
hrvatskom pravu; a u srpskom Trgovačkom zakoniku iz 1860. godine nazivano je
bezimeni ortakluk itd.
2
Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili
fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim
poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene
nominalne vrednosti.
3
U pravnoj teoriji akcionarsko društvo je udruženje više lica koja učestvuju svojim
ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije, kojim društvo odgovara za svoje
obaveze, dok članovi ne odgovaraju, već samo snose rizik do visine unetog uloga.
Akcionarsko društvo je društvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje
pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Ono je istovremeno udruženje kapitala i
članova, koji pod zajedničkim poslovnim imenom, obavljaju privrednu delatnost i posluju
sa namerom da steknu dobit.
Ulog u akcionarsko društvo u zamenu za izdavanje akcija može biti u novcu ili u
stvarima i pravima, a ne u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršeni ili budući. Izuzetno,
nenovčani ulog u zatvoreno akcionarsko društvo može biti u izvršenom radu ili u
uslugama društvu ako je to određeno osnivačkim aktom.
Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplaćuju se do registracije društva i to
najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% računovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a ostatak se uplaćuje u roku od dve godine
od dana registracije društva.
Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiču unošenjem stvari i prava, njihovo
plaćanje se vrši unošenjem tih stvari i prava u imovinu društva najkasnije u roku od dve
godine od dana registracije društva.
2
Lucija Spirović – Jovanović, Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav – reka
saradnje", Beograd, 2008., str. 406.
3
Zakon o privrednim društvima, čl. 184. stav 1
3
Osnovne karakteristike akcionarskog društva:
- to je društvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu učestvuje s kapitalom nego je
bitan ulog u osnovni kapital društva čija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga
je u društvo unelo (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari menjaju);
- osnovni kapital podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu
prenositi sa jednog na drugo lice;
- akcionar odgovara za obaveze društva do visine svog uloga, a ne odgovara za
obaveze društva svojom imovinom jer je imovina društva, kao i kod ostalih
društava, odvojena od imovine akcionara;
- srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo na
upravljanje;
- akcionarsko društvo ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom
imovinom;
- akcionarsko društvo je privredno (trgovačko) društvo koje se bavi trgovinskim
poslovima radi sticanja dobiti u čijoj deobi učestvuju akcionari;
- nastaje donošenjem osnivačkog akta i registracijom, kada stiče svojstvo pravnog
lica;
- posluje pod realnim poslovnim imenom (firmom), koje sadrži oznaku "akcionarsko
društvo" ili skraćenu oznaku "a.d." ili "ad";
-
društvo osnivaju najmanje dva lica, bilo pravna, bilo fizička, a samo izuzetno, po
posebnim pravilima, može ga osnovati jedno lice;
- akcionarsko društvo nastaje, posluje i prestaje u režimu imperativnih normi.
- članstvo se menja prodajom akcija, što ne utiče na postojanje samog društva.
Akcionarsko društvo prestaje iz sledećih razloga:
4
- kad odluku o prestanku društva donosi skupština, odnosno sud
5
- provodi se postupak redovne likvidacije;
- društvo može prestati po skraćenom postupku likvidacije ako posle donošenja
odluke o prestanku društva svi akcionari daju sudski overene izjave da su izmirene
sve obaveze društva prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa
zaposlenima.
4
Zakon o privrednim društvima, član 100
5
Zakon o privrednim društvima, član 314
4
