Analiza književnog dela “Ježeva kućica”

Ježeva kućica

Slavni lovac

Po šumi širom, bez staze, puta
Ježurka Ježić povazdan luta.
Lovom se bavi, često ga vide,
s trista koplja na juriš ide.
I vuk i medo, pa čak i – ovca,
poznaju ježa, slavnoga lovca.
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga šarka po svu noć sanja.
Pred njim, dan hoda širi se strava,
njegovim tragom putuje slava.

Lijino pismo
Jednoga dana, videli nismo.
Ježić je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pričao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova ko jaja:
„Za druga Ježa
Na kraju gaja“.
U pismu piše:
„Ježurka, brate, sanjam te često i
mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom.
Divno li šara!
Dođi na ručak u moju logu, pozuri samo,
ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom
čekat ću na te , požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica „
Jež se veseli: – Na gozbu, veli,
tu šale nema, hajd da se sprema.
Ježurka Ježić lukavo škilji,
pregleda bodlje i svaku šilji.
– Ako bi usput došlo do boja,
nek bude spremna odbrana moja.

Kod lijine kuće
Sunčani krug se u zenit digo
Kad je Ježurka do lije stigo.
Pred kućom – logom, kamenog zida.
Ježurka Ježić svoj šešir skida,
klanja se, smeška, kavalir pravi,
Biranom frazom liscu zdravi:
– Dobar dan, lijo, vrlino čista,
klanjam se tebi, sa bodlja trista.
Nek perije pijetla krasi tvoj dom,
kokoš nek sedi u loncu tvom!
Guskino krilo lepeza tvoja,
a jastuk meki patkica koja.
Živela vječno u miru, sreći,
nikada lavež ne čula pseći.

Analiza „ Ježeve kućice“

Ono po čemu se ovaj pisac izdvaja je njegov vrlo specifičan humor, ali i bogata mašta i umeće da deci prikaže neke životne istine umotane u ruho naizlged jednostavne pesme za decu.
„Ježeva kućica“ je basna u stihu koja nosi jasnu poruku. Koristeći personifikaciju (stilska figura koja podrazumeva davanje biljkama, životinjama, predmetima, prirodnim pojavama, osobine čoveka, kao što su misao, govor, ponašanje) Branko Ćopić govori o različitim vrstama ljudi. Jedni se ponašaju kao jež, drugi poput vuka, lisice, svinje ili, pak, medveda.
Među životinjama, dakle, ljudima, postoji bitna razlika u odnosu prema otadžbini. Jež ističe (a samim tim i daje deci savet) da treba voleti svoj dom, svoju zemlju, bez obzira kakva je i kakav odnos prema njoj imaju drugi.
Naime, fabula teče ovako: na samom početku data je slika doma ježa u kome stiže pismo. Pismo donosi zec poštar (o čemu ćemo u kasnijem delu rada). Jež odlazi u lijin dom i uživa sa njom u blagodetima dobrog ručka.