Anatomija i fiziologija čoveka – Respiratorna fiziologija

Anatomija i fiziologija čoveka – Respiratorna fiziologija

Svaka ćelija u organizmu ima potrebu za kiseonikom kao što ima potrebu i za oslobađanjem ugljendioksida. Kiseonik i hranljivi sastojci neopodni za normalan život i funkcionisanje ćelije se do nje dopremaju putem krvi. Krv je tečno tkivo koje cirkuliše zatvorenim sistemom krvnih sudova (Fox,  2002):
U sastav krvi ulaze:
1. Plazma (55 %) – gotovo providan žućkasti fluid od koga je 90 % voda i 10 % čvrste materije.  Količinski, u plazmi je najviše natrijumovih jona, ali sadrži i mnoge druge jone kao i organske molekule. Proteini (albumini, globulini, fibrinogen) čine 7–9 % plazme (60–80 g/l). Albumini čine 60–80 % proteina plazme, najmanji su po dimenzijama, formiraju se u jetri i glavni su proteini odgovorni za koloidni osmotski pritisk (onkotski pritisak) u kapilaru. Globulini su grupisani u tri podtipa: alfa, beta i gama globuline. Alfa i beta se proizvode u jetri i
funkcija im je trasnport lipida i vitamina rastvorljivih u mastima. Gama globulini su antitela koja proizvode limfociti i imaju funkciju u imunološkoj zaštiti. Fibrinogen koji čini samo
oko 4 % proteina plazme, formira se u jetri i ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi.

2. Ćelijski elementi (45%) – teži su od plazme i prilikom uzimanja uzoraka krvi kojoj je sprečena koagulacija oni padaju na dno epruvete, dok se plazma izdvaja u gornjem sloju:
– crvena krvna zrnca ili eritrociti (4,2-6,4×1012/l) – transport O2i SO2. Ona sadrže krvni proteinhemoglobin (Hb) koji je zadužen za transport hemijski vezanog kiseonika. Jedno crveno krvno zrnce sadrži oko 280h106 molekula hemoglobina (Fox, 2002). Svaki molekul hemoglobina (Hb) sadrži četiri globina – proteinska lanca od kojih je svaki vezan za po jedan hem – organski molekul crvenog pigmenta koji sadrži jedan jon dvovalentnog gvožđa  (Fe2+). S obzirom na ovu strukturu, svaki molekul hemoglobina može da veže najviše četiri molekula
O2.