Године 1914. на почетку Првог светског рата,
бива одбијен на регрутацији за редовну војну
службу због срчане мане. Зато се добровољно
јавља у штаб контра шпијунаже. Разочаран
германофилском опструкцијом неких високих
официра у Швајцарској војсци, подноси оставку

нуди своје услуге Француској.
Тада му стиже позив српске владе да дође у
Србију као неутрални посматрач и утврди
Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске злочине
над српским цивилима и војницима.
Крајем септембра већ је у Нишу и разговараса са
преживелим сељацима, а проучава и списе које

су

за собом оставили аустроугарски војници при
повлачењу после

Сувоборске битке.

У то време моћна Аустро-Угарска је уз помоћ
Ватикана и Аустрије, Немачке и Бугарске
штампе ширила лажи о Србима, представљајући их као дивљаке, пљачкаше и убице.
Др Рајс је спроводио истрагу саслушавањем аустро-угарских заробљеника и вршењем
техничких испитивања на терену где је прегледао рањенике, лешеве и обављао
разговоре са локалним становништвом.
Дошао је до супротног закључка, Срби су се борили часно уз поштвовање
хуманитарног права. Према заробљеницима су се опходили достојанствено уз пуно
уважавање међународних конвенција о поступању са ратним заробљеницима.
Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су
објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске,

Газет

. Тиме је као угледни

професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и
Аустроугара о Србима као дивљачком народу. Касније је био члан делегације
југословенске владе на

Мировној конференцији у Паризу.

Сувоборска или Колубарска битка је најзначајнија битка између краљевине Србије и Аусторо-Угарске. Вођена је у новембру и

децембру 1914. године. Окончана је победом краљевине Србије.

Француско-Енглески часопис настао у 17. веку.

Професор Арчибалд Рајс у војничкој униформи

Страна | 4

Одступање преко Албаније:

Са кратким прекидима прати српску војску путем целе голготе крајем 1915. године и
учествује у одступању српске војске у Албанију. У својој брошури ''Како су
Аустријанци и Мађари водили рат у Србији'' која је објављена на више језика. Рајс је
под насловом ''Узроци аустроугарских грозота'' дао убедљиво појашњење тих појава,
потркепљено званичним документима инвазионистичких команданата.

Одломак из књиге Арчибалда Рајса:

''Пошто сам констатовао све те бруталне акције и злодела, било је интересантно да се
пронађу њихови узроци. Познавао сам из мирних дана аустријски народ, посебно
Бечлије који су деловали тако симпатично, па сам био врло изненађен кад сам видео да
је за време рата тај народ способан да почини таква насиља. Зато сам се трудио да
саслушавањем затвореника и другим испитивањима отрикејм узроке тако имењеног
понашања. Оно се по мом мишљењу може објаснити на следећи начин: Већ одавно је
моћна Аустро-Угарска одлучила да уништи српски народ који је домократичан и
опијен идејом слободе.
Слободна Србија је привлачила аустроугарске поданике српског племена, а сем тога је
препречила пут ка жељеном Солуну. Зато је било потребно да се становништво двојне
монархије припреми за погубљење незгодног суседа!''

Повратак у Лозану:

У Лозану се враћа 1916. године да би довршио извештај о
ратним злочинима инвазиониста и да би оранизовао помоћ за
српске избеглице и сирочад. Тада објављује чувени ''Report''
(Извештај о ратним злочинима аустро-угарске војске током
прве инвазије на Србију) У њему као сваки форензичар
прецизно описује ратне злочине, почев од злочина над
цивилима и рањеницима до коришчења ''дум-дум'' муниције.
На скоро 200 страна детаљно описује и извшиоце, где се
нарочито истичу Хрвати и муслимани. Овај део извештаја
никако није одговарао

краљу

Александру

, касније названим

ујединитељом, који је имао аспирације ка уједињењу свих
јужнословенских народа у једну државу. Краљ је због тога
покушао да спречи објављивање ових наовда, међутим ''
Report'' је цитиран у многим европским листовима.

Александар Карађорђевић(1888 – 1934) такође назван витешки краљ Александар ујединитељ. Био је краљ Краљевине СХС а

касније и краљевине Југославије.

Извештај о аустроугарсим злочинима