Autorkso pravo

1. POJAM INTELEKTUALNE SVOJINE
Intelektualna svojina je zajednicki naziv za industrijsku svojinu i autorsko pravo. Prava intelektualne svojine jesu autosko i srodna prava, zig, geografska oznaka porekla, dizajn, patent, mali patent i topografija integrisanih kola.
Nosilac prava je izvorni sticalac prava intelektualne svojine ili njegov pravni sledbenik, ukljucujuci i profesionalna udruzenja, odnosno organizacije i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava.
Povreda prava int. svojine se povredjuje prometom robe sledece vrste:
-piratski primerak autorkog dela ili predmeta srodnog prava [ukljucujuci i racunarske programe]
-roba sa krivotvorenm zigom
-roba sa krivotvorenim dizajnom
-roba kojom se povredjuje patent ili mali patent
-roba kojom se povredjuje pravo na topografiju integrisanog kola.

2. RAZVOJ PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Proizvodi ljudskog uma, kao nematerijalna dobra, koji dobijaju vrednost umnozavanjem, upotrebom ili prikazivanjem drugim ljudima, ne mogu da se zastite sakrivanjem,jer se oni realizuju upravo predstavljanjem u javnosti..to znaci da poznate metode cuvanja materijalnih dobara ne mogu da se primene na zastitu tekovina ljudskog uma. Zbog toga se i izgradio drugaciji pristup zastiti ovih dobara.
Pravo intelektualne svojine, kao posebna grana prava, razvija se krajem 19. veka. Dozivljava veliki uspon izmedju perioda 2 svetska rata, a razvojem informacione tehnologije dopunjuje se novim oblicima zastite. Srbija je 1883. bila medju 11 drzava- osnivaca Pariske unije za zastitu industrijske svojine. Prvi zakon o autorskom pravu Kraljevina Srbija je donela 1929, a godinu dana kasnije potpisala Bernsku konvenciju o zastiti knjizevnih i umetnickih dela, koja predstavlja temelj autorskog prava u medjunarodnim okvirima.
U nasoj danasnjoj pravnoj teoriji i praksi cesto se ova disciplina naziva ’Pravo industrijske svojine i autorsko pravo’.
1967. u Stokholmu stvorena je svestka organizacija za intelektualnu svojinu- WIPO [world intellectual property organisation], i ona odredjuje sta cini sadrzinu prava int. svojine: knjizevna, umetnicka [likovna] i naucna dela, predstave umetnika izvodjaca, fonogrami i radio-difuzne emisije, pronalasci na svim poljima covekove delatnosti, znakovi razlikovanja [zigovi, oznake porekla], industrijsko oblikovanje [dizajn], zastita od nelojalne konkurencije, naucna otkrica i ostala prava na osnovu int. stvaralastva iz oblasti privrede, nauke, knjizevnosti i umetnosti.
Donoenjem Zakona o posebnim ovlascenjima radi efikasne zastite prava intelektualne svojine i Zakona o oznakama geografskog porekla , kao i stupanjem na snagu Krivicnog zakonika, 2006. u Srbiji je zaokruzena reforma zakonodavstva u oblasti intelektualne svojine. Pored toga doneti su i Zakon o patentima, Zagon o zigovima, Zakon o pravnoj zastiti dizajna, Zakon o autorskom i srodnim pravima itd.

3. RAZVOJ PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE
1883. Srbija ucesnik Pariske konvencije za zastitu industrijske svojine, a 3 godine kasnije doneta je Bernska konvencija za zastitu utorskog prava. 1884. usvojen je zakon o zastiti robnih marki i regulsana zastita industrijskih zigova, oaznaka i modela.
Inace, prvi pravni propis ciji je cilj bio da se ogranici pojava monopola koji su ometali slobodnu trgovinu, donet je u Engleskoj 1623. Prvi patentni zakon donet je u SAD 1790. a godinu kasnije i u Francuskoj. Oni posle visevekovnih napora uspeju da priznaju pronalazacu pravo na patent kao iskljucivo pravo, ali vremenski ograniceno.
Danas je 169 zemalja uclanjeno u Medjunarodnu uniju za zastitu industrijske svojine, koja je, kao i mnogi drugi sporazumi nastala od Pariske konvencije [1883.].

4. RAZVOJ AUTORSKOG PRAVA
Jos od perioda Rimske imperije pocinje da se pruza povlascen status knjizevnicima i umetnicima, i od tada postoji prvi put pravo autora da svoje delo predstavlja javnosti pod svojim imenom.
U srednjem veku ne postoje propisi, sve je zavisilo od volje vladara.
U doba humanizma postojali su meceni- bogatasi koji su pomagali knjizevnike.
U 19. veku dolazi do preokreta. Stampa se razvija i napreduje, a autorsko pravo se postuje, pa i honorari postaju dovoljni za zivot.
Gutembergov Turski kalendar je prva knjiga izasla iz njegove stamparije. I od tada krece da se povecava broj stamparija. Knjiga vise nije samo za bogate, vec postaje dostupnija.
U 16. veku prve novine. U istom veku, katolicka crkva je na lomaci spaljivala knnjige koje su, po njenom misljenju, bile sumnjive sadrzine.
1537. kralj Fransoa I izdaje naredbu da se u njegov dvor mora dostaviti po jedan primerak svega sto je stampano na teritoriji Francuske- radi kontrole i cenzure, i time se prvi put javlja obavezni primerak.
1710. u Engleskoj je autorima prvi put priznato pravo na delo u zakonima kraljice Ane.
Prvi jugoslovenski propis o autorskom pravu donet je 1929., a posle niza zakona koji su regulisali ovu oblast, 2004. donet je Zakon o autorskim i srodnim pravima.
1987. u Narodnoj biblioteci Srbije razvija se COBISS. Ovaj sistem je napravljen u Sloveniji, i njime se gradja moze pretrazivati po autoru, naslovu dela, kljucnoj reci..
Prvo medjunarodno uredjivanje ove oblasti nastaje donosenjem Konvencije za zastitu knjizevnih i umetnickih dela nu Bernu 1886. Zatim u Zenevi 1952. donosenjem Univerzalne konvencije o autorskom pravu..i takodje u Zenevi 1996. donosenjem Ugovora o autorskom pravu, kome je Srbija pristupila 2002.
Novim zakonom, sa medjunarodnim dometom, u potpunosti ce biti zabranjeno kopiranje egipatskih istorijskih spomenika. Zakonom nece biti zabranjeno sticanje beneficije, ukoliko se ne rade tacne reprodukcije.