Odlomak

UVOD

Razvoj tržišta kapitala podrazumeva uvođenje novih instrumenata na tržište, novih institucija koji mogu doprineti jačanju tržišne infrastrukture, ali i promene svesti i načina razmišljanja i odlučivanja. Za to je neophodno znanje ali i zakonska regulativa. Sa ciljem da se reguliše ova oblast uspostavljen je novi zakonodavni okvir – Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ( donet 2006. godine, menjan više puta) i novi regulatorni okvir-Komisija za hartije od vrednosti. Problem je što propisi o finansijskom tržištu ne sadrže dovoljno precizne odredbe, nekada su komplikovani za primenu i nisu usklađeni sa povezanim sistemskim zakonima.
I pored nedovoljne razvijenosti finansijskog tržišta u Srbiji mogu se primetiti pozitivne promene: kontinuirana trgovina akcijama i normalizacija prinosa na tržištu obveznica. Važnu ulogu na tržištu kapitala ima i kastodi funkcija, koju uglavnom obavljaju banke.
Berzansko poslovanje u Srbiji trenutno je marginalizovano. Od 100 najvećih kompanija u Srbiji, većina nisu akcionarska društva, a ako jesu – ne kotiraju se na Beogradskoj berzi. Samo šest većih preduzeća se pojavljuje na Berzi i njihovim akcijama se trguje. Trenutno su najvrednije akcije AIK banke i iznose 250 miliona evra. To će se svakako promeniti prodajom kapitala velikih državnih kompanija, npr. Telekoma, a sredinom godine bi trebalo da se akcije NIS-a pojave na Berzi.
Nemamo tradiciju akcionarstva (prekinuta je posle II svetskog rata) i nismo edukovani po tom pitanju, što se najbolje videlo prilikom podele besplatnih akcija NIS-a – skoro pet miliona ljudi dobilo je hartije od vrednosti, a uglavnom ne zna šta sa tim. Treći razlog koji utiče na slab promet na Beogradskoj berzi jeste globalna ekonomska kriza, što je smanjilo interes stranih ulagača za tranziciona tržišta.
U Srbiji od 2000. godine do danas pojavilo se oko 1000 licenciranih brokera i skoro 70 brokerskih firmi, mada je zbog slabog prometa na berzi mnogo manje aktivno.
Berza je zanimljiv segment ekonomije, možda i vrh brega zato što se tu prelamaju makroekonomski, politički i privredni događaji, kao i uticaji svih faktora u jednom društvu. U eri globalizacije sve što se desi u jednom delu sveta, preko Berze se odrazi i na druge delove planete.
Sve ono što se odnosi na berzu, najčešće se objašnjava i poredi sa pijacom.
Da li ste se nekada zapitali zašto pijaca? Zato što je onaj ko je ušao na pijacu morao da prođe određene provere kvaliteta robe koju prodaje, da dokaže da je vlasnik robe koju nudi i da ispuni uslove o skladištenju i transportu robe. Slično je i sa berzom, vreme je ukazalo da se korektno trgovanje na tržištu kapitala može obezbediti samo ukoliko je organizovano.
U početku se hartijama od vrednosti trgovalo u lukama i u kafanama! Povećanje broja kupaca i prodavaca i porast prometa uslovili su i organizaciju tržišta, što podrazumeva standardizaciju ”robe” kojom se trguje i postavljanje kriterijuma koje treba ispuniti za ulazak na organizovano tržište. Reč je zapravo o kriterijumima za učesnike na berzi i o kriterijumima za “robu” kojom se trguje. Ponovimo još jednom, berza ne garantuje uspeh transakcije, već je ona mesto koje propisuje kriterijume, proverava njihovo ispunjenje u momentu dolaska na berzu, a nikako ne garantuje siguran dobitak. Berza uvek, na tržište “pušta” samo one koji dokažu da ispunjavaju sve uslove za trgovanje i da imaju kvalitetnu robu. Dakle, kao ni pijačna uprava, ni berza ne proverava svaki ponuđeni proizvod ponaosob. Berzin je najvažniji zadatak i prioritetan interes da obezbedi jasan kriterijum i da proveri njegovo ispunjenje, ali ne garantuje za sigurnost dobiti. Berza ne otkupljuje hartije od vrednosti! Ni na pijaci, vlasnik ne prodaje robu pijačnoj upravi, već onome ko želi da kupi. Ukoliko nema zainteresovanih za kupovinu, problem je verovatno u robi, a ne u pijaci.
Akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde, finansijski derivati – fjučersi, opcije – sve su to hartije od vrednosti u čijoj se osnovi nalazi neka realna imovina – kapital preduzeća, obrtna sredstva, ušteđevina građana ili roba u skladištu. Sve je to nečija imovina. Svojom imovinom svako može raspolagati slobodno, prodati je i – ili kupiti, kao što na pijaci onaj ko ima višak robe prodaje onome ko želi da je kupi. Slično se dešava i na tržištu kapitala, susreću se tražnja i ponuda kapitala, svako ko je zainteresovan može da izvrši kupovinu odnosno prodaju.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Diplomski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese