VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA BEOGRAD
Seminarski rad
Predmet:
Upravljanje ljudskim resursima u uslugama
Tema:
Bezbednost i zaštita u radnom okruženju
Profesor Student:
Doc.dr Hadzib Salkic Vasilije Zenovic 007/12
Beograd 2016.
2
SADRŽAJ
Uvod...............................................................................................................................................
..3
1. Opšta zaštita zaposlenih.......................................................................................................3
1.1. Kontrola fizičkih i drugih rizika i opšta zaštita zaposlenih.................................................4
1.2. Jačanje svesti o potrebi unapređivanja bezbednosti zaposlenih..........................................5
1.3. Promocija dobrog zdravlja..................................................................................................7
2. Posebna zaštita zaposlenih...................................................................................................7
2.1. Zaštita zena i omladine........................................................................................................8
2.2. Zaštita zaposlenih koji obavljaju poslove s povećanim rizikom.........................................9
2.3. Zaštita zaposlenih trudnica, odnosno porodilja.................................................................10
2.4. Zaštita invalida..................................................................................................................12
2.5. Zaštita zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama.................................................................13
Zaključak........................................................................................................................................14
Literatura........................................................................................................................................15
4
Prema odredbama člana 64. Zakona o radu Srbije, zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu
zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se
obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa važećim propisima. Odredbama člana
65. istog zakona propisano je da zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću, ako bi
po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom
osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim
smetnjama ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja
ili posledice opasne za njegovu okolinu.
U savremenim organizacijama se preduzimaju brojne mere i aktivnosti u oblasti opšte zaštite
zdravlja i bezbednosti zaposlenih. To je njihova zakonska i moralna obaveza i njihov očigledan
interes. Mnogi autori ističu da se najznačajnijim aktivnostima organizacije u navedenoj oblasti
mogu smatrati: (
Stone, Meltz, 1991
)
kontrola fizičkih i drugih rizika,
jačanje svesti o potrebi bezbednosti i
promocija dobrog zdravlja.
1.1. Kontrola fizičkih i drugih rizika i opšta zaštita zaposlenih
Redovnim kontrolisanjem, praćenjem i eventualnim otklanjanjem fizičkih i drugih mogućih
rizika po život, zdravlje i bezbednost zaposlenog, daje se konkretan i direktan doprinos zaštiti
njegovog fizičkog i mentalnog zdravlja i njegove sigurnosti na poslu. Takvim pristupom se
smanjuju rizici od povređivanja i nesrećnih slučajeva na poslu, kao i rizici od nastanka
profesionalnih oboljenja uzrokovanih nepovoljnim i po zdravlje štetnim uslovima rada.
Kontrola rizika, između ostalog, podrazumeva i obavezu poslodavca da svako radno mesto i
svakog izvršioca maksimalno zaštiti od poznatih rizika koji ugrožavaju ili mogu da ugroze život
ili zdravlje zaposlenih
2
.
2
Prof. dr Mica Jovanovic, Prof. dr Zivko Kulic, Prof. dr Tatjana Cvetkovski,
Osnovi upravljanja ljudskim resursima
,
Megatrend univerzitet, Beograd 2008.
5
U skladu sa propisima o zaštiti na radu i zaštiti zaposlenih, poslodavac je dužan da na prikladan
način upozna zaposlene sa mogućim rizicima na poslu i obezbedi im odgovarajuću zaštitnu
opremu i druge neophodne zaštitne mere.
Međutim, dobro je poznato da postoje poslovi koji su veoma štetni za ljudsko zdravlje, čak i
onda kada se u organizaciji dosledno primenjuju svi relevantni propisi iz oblasti zaštite
zaposlenih i zaštite na radu. Dakle, radi se o poslovima sa povećanim rizikom, na čije izvršioce
se primenjuju mere posebne (dodatne ili pojačane) zaštite zaposlenih, o kojima će se u nastavku
opširnije govoriti.
1. 2. Jačanje svesti o potrebi unapređivanja bezbednosti zaposlenih
Savremene organizacije ulažu velike napore na jačanju svesti zaposlenih o potrebi očuvanja i
zaštite njihove bezbednosti. U tom smislu, pravilnikom o zaštiti na radu ili drugim opštim aktom
poslodavca, utvrđuju se posebna pravila o individualnim i organizacionim obavezama u oblasti
zaštite zdravlja i sigurnosti zaposlenih: u pogledu korišćenja i održavanja zaštitne opreme,
organizovanja bezbednosne obuke i slično. U pojedinim organizacijama se donose posebni
programi za promociju svesti i kulture bezbednosti. Oni se mogu svrstati u četiri kategorije, koje
čine:
1. programi koji se primenjuju u postupku selekcije,
2. programi obuke zaposlenih,
3. podsticajni programi i
4. programi kojima se promovišu pravila o bezbednosti na radu.
Programi koji se primenjuju u postupku selekcije
postaju sve aktuelniji. Zahvaljujući njima,
organizacije se u procesu selekcije i izbora kandidata za popunu upražnjenih radnih mesta sve
bolje snalaze, zaobilazeći kandidate za koje se proceni da su neoprezni, neodgovorni, nemarni i
„skloni povređivanju i nesrećama”. U svemu tome posebna pažnja se posvećuje fizičkim
karakteristikama kao što su vid i sluh, jer bezbednost na poslu najviše od njih zavisi.
