Brokersko dilerska drustva

1. UVOD
Za obavljanje posredničkih poslova, kako u okviru berzanskog, tako i van berzanskog prometa, na razvijenom finansijskom tržištu postoji sve veći broj specijalizovanih učesnika za obavljanje posredničkih poslova. Učesnici ovih kategorija najčešće se javljaju u vidu specijalizovanih brokersko-dilerskih kuća. Pored brokerskih i dilerskih poslova većina njih deluje i šire, baveći se poslovima investiranja, finansijskog konsaltinga, čuvanja hartija od vrednosti, pozajmljivanja hartija od vrednosti, pozajmljivanja novca, portfolio menadžmenta, itd. Brokersko-dilerska društva se nalaze između emitenata, kao “proizvođača”, i investitora, kao “potrošača”, u lancu trgovine hartijama pojavljuju se kao trgovci, odnosno posebna vrsta učesnika na tržištu.
Brokersko-dilerska društva su pravna lica koja moraju da budu ovlašćena od Komisije za hartije od vrednosti ili Narodne banke (u zavisnosti od vrste tržišnog materijala koji je predmet posredovanja), da bi mogli da se bave posredovanjem u prodaji hartija od vrednosti, žiralnog novca, zlata i robe. Dobijanje ovlašćenja od navedenih institucija vezano je za nivo kapitala kojima moraju da raspolažu, i za nivo kvalifikacije koju moraju zaposleni da imaju. Uloga brokera je da posreduje između investitora (kupca robe ili hartije od vrednosti) i vlasnika (robe ili hartije od vrednosti na primer). Za razliku od ostalih posrednika brokeri su dužni da se striktno pridržavaju propisa koji regulišu njihov rad.

2. BERZANSKI POSREDNICI

Berzanski posrednici predstavljaju izuzetno značajnu i heterogenu grupu učesnika na finansijskom tržištu. I ako u svetu postoji više vrsta, u Srbiji se oni grubo mogu svrstati u dve osnovne kategorije, pri čemu se kao kriterijum za podelu uzima oblik organizovanja pravnog lica. Pa tako razlikujemo brokersko dilerska društva i ovlašćene banke. Dok su brokersko dilerska društva organizovana kao posebno pravno lice, ovlašćene banke dobijaju status berzanskog posrednika formiranjem posebnog organizacionog dela u sklopu banke. Pored samog postojanja zasebnog organizacionog dela, on mora biti i zasebno evidentiran u poslovnim knjigama, kao i da bude tehnički i kadrovski opremljena za obavljanje osnovne delatnosti.

Brokersko dilerska društva mogu obavljati različite forme poslova zavisno od kategorije po kojoj su registrovani. Tako je, prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, moguće osnivanje brokersko dilerskog društva koji će obavljati poslove brokera, dilera, market mejkera, portfolio menadžera, agenta emisije, pokrovitelja emisije i investicionog savetnika. Osnovna razlika između brokera i dilera leži u činjenici da brokeri u svoje ime, a za račun klijenta, kupuju i prodaju hartije od vrednosti, dok dileri trguju u svoje ime i za svoj račun. Za svoje usluge broker naplaćuje proviziju, dok diler zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije. Posao market mejkera predstavlja specifičan vid dilera, s obzirom na to da on ima obavezu da otkupljuje ili prodaje hartije od vrednosti po ceni koju je unapred javno naveo. Market mejker, pored sopstvenog interesa, čuva i interes celog tržišta, pošto nekad, čak i na sopstvenu štetu, on kupuje ili prodaje hartije kako bi održao njihovu likvidnost i sprečio drastičnije oscilacije u ceni. Prema pomenutom Zakonu, propisan je minimalni osnovni kapital brokersko dilerskog društva. Da bi brokersko dilersko društvo obavljalo brokerske poslove i poslove investicionog savetnika, mora imati minimum 50.000 evra osnovnog kapitala, dok je za obavljanje dilerskih poslova i poslova agenta emisije taj iznos duplo veći. Ukoliko, pak, društvo želi posao market mejkera Beogradske berze ili portfolio savetnika, minimalni kapital iznosi 200.000 evra. Najveći iznos od 300.000 evra potreban je ukoliko društvo želi da se bavi i poslovima pokrovitelja emisije hartija od vrednosti. Takođe prema zakonu, brokersko dilersko društvo može obavljati delatnosti brokera ukoliko ima barem jedno lice zaposleno na neodređeno vreme, sa dozvolom za obavljanje poslova brokera. Ovu dozvolu izdaje Komisija za hartije od vrednosti pošto lice odsluša brokerski kurs i položi odgovarajući ispit.

S obzirom na rizik kojem je brokersko dilersko društvo izloženo u svom poslovanju, zakonom je propisano da kapital društva mora uvek odgovarati iznosu kapitala koji je potreban da bi se obezbedilo pokriće mogućih gubitaka. Iznos ovog kapitala, kao i metodologiju za njegovo izračunavanje, propisala je Komisija za HOV. Takođe, da bi se umanjio rizik iz poslovanja, propisano je da izloženost riziku, odnosno zbir svih potraživanja prema nekom licu, vrednost ulaganja u hartije tog lica, kao i vrednost udela kapitala brokersko dilerskog društva u tom licu ne sme biti veća od 25%. Ovi propisi nastali su sa ciljem da se minimizira rizik i tako umanji opasnost da će investitori i drugi učesnici na finansijskom tržištu biti drastično oštećeni ukoliko brokersko dilersko društvo doživi poslovnu smrt.