SEMINARSKI RAD
TEMA
: Carinska tarifa
PREDMET
: Carinski menadžment i carinske politike
Student: profesor:
Neda Bibić doc. dr Sanel Jakupović
Banja Luka,april 2012.
SADRŽAJ
UVOD
………………………………………………………………………………..……3
1. ISTORIJA CARINSKE TARIFE
………………………………………………..…..4
2. CARINSKE TARIFE
………………………………………………………..………..6
3. VRSTE (PODELE) CARINSKIH TARIFA
…………………………………..……..7
4. NOVI ZAKON O CARINSKOJ TARIFI
……………………………………………8
4.1. Struktura Carinske tarife………………………………………….…………..9
4.2. Šta je promenjeno u novoj Carinskoj tarifi?...................................................10
4.3. Carinske stope……………………………………………………………….10
5 HARMONIZOVANI SISTEM CARINSKE TARIFE
…………………….……….11
5.1. Harmonizovani sistem kroz istoriju…………………………………………12
6. CARINSKA TARIFA SRBIJE I HARMONIZOVANI SISTEM
…………..…….12
7. OSNOVNA PRAVILA I NAPOMENE U CARINSKOJ TARIFI
……………..…14
ZAKLJUČAK
………………………………………………………………..…………15
LITERATURA
………………………………………………………………...………..16
2
1. ISTORIJA CARINSKE TARIFE
Oslobođenjem od Turaka, prihod od carina i prevoza preko skela počeo se
prikupljati prvi put u maju 1804. godine, kada je Karađorđe ustanovio carinarnicu sa
skelom na Ostružnici. Kao i pod turskom vlašću, carina je iznosila 3%. Vazalna Srbija
morala je svoje carinske tarife da sastavlja u skladu sa postojećim odredbama Portinih
ugovora i Knez Miloš se u tom pogledu verno pridržavao Portinih uputstava.
Slika broj 1. Prvi poslovnih Carinske uprave iz 1900. godine
1
Prvu carinsku tarifu propisao je 1. marta 1819. godine a dopunio je 16. decembra
1822. godine. Ova tarifa obuhvatala je ukupno 31 stavku (najveća carina bila je za konje i
goveda, po 2 groša po grlu, na svinje 20 para, a na ovce 10 para po grlu). Za ostalu robu
predviđeno je da se u odnosu na vrednost uzima po 2 pare na svaki groš. Navedena tarifa
važila je sve do 7. marta 1828. godine kada je zamenjena novom. Nova tarifa obuhvatala
je 71 stavku i po visini carine bila je nešto niža od prethodne. Uvozno-izvozne carine
naplaćivane su i prema drugim pašalucima. Sedam godina kasnije, 3. jula 1835. godine,
propisan je „kratki dodatak“ tarife iz 1828. godine kojim je propisana carina za 8 stavki
(sedam vrsta stoke i pšenicu), za proizvode koji se izvoze u Tursku, a koja je bila veoma
visoka (za konje čak 20 groša, a za volove i svinje po 10).
1
Stanković,M.:“Carinski sistemi i carinske politike”, Naša knjiga, Beograd, 2000.
4
Prvi Carinski zakon o opštoj carinskoj tarifi donet je 5. juna 1883. godine i tada je
prestala da važi tarifa iz 1863. Po novoj tarifi ukinute su provozne carine po ugledu na
evropske države, a uvozna roba bila je raspoređena u 18 grupa, sa 63 tarifna broja,
razvrstana po strukama, a ne po alfabetu kao ranije. Nova carinska tarifa od 2. aprila
1892. godine sadržavala je i zaštitne carine. Naš prvi Carinski zakon datira od 21. maja
1850. godine, zatim slede carinski zakoni iz 1863. i 1897, a Carinski zakon Kraljevine
Srbije koji je donet 23. januara 1899. godine i on detaljno reguliše postupak carinjenja,
predviđa mogućnost skladištenja robe i utvrđuje postupak za povraćaj pogrešno
naplaćenih dažbina
2
. Sa manjim izmenama i dopunama korišćen je i u Kraljevini
Jugoslaviji.
Nakon Drugog svetskog rata u porušenoj i potpuno opustošenoj zemlji prvi
propisi kojima se uređuju određena pitanja iz oblasti carina doneti su 1945. godine, a prvi
Carinski zakon stupio je na snagu 1948. godine i njime su po prvi put propisani instituti
carinskog sistema, kao što su carinska roba, carinsko područje, carinska linija, pogranični
pojas, mere carinskog nadzora. Slede Carinski zakon iz 1959. koji je pratilo i donošenje
Uredbe o privremenoj opštoj carinskoj tarifi. Ona je sadržavala i odredbe o carinskim
povlasticama i oslobođenjima za različite kategorije uvoznika. Kako je razvoj društva
zahtevao i modernizaciju carinskog sistema, 1973. godine donet je novi Carinski zakon,
čija je osnovna karakteristika da sveobuhvatnije reguliše materiju carinskog postupka u
železničkom i drumskom saobraćaju. Dalja modernizacija carine nastavlja se novim
Carinskim zakonom iz 1976. godine, koji je menjan i dopunjavan više puta (1979, 1982 i
1984. godine), prateći promene u privredi i potrebe učesnika u carinskom postupku sve
do današnjih dana.
Aktuelni Carinski zakon primenjuje se od 1. januara 2004. godine, a trenutno se
radi na pripremi radne verzije novog. Carinska tarifa je takođe trpela izmene zbog
usklađivanja Carinske nomenklature sa stepenom razvoja tehnike i tehnologije
savremenog društva, još od potpisivanja ratifikacije Konvencije o harmonizovanom
sistemu od strane biše Jugoslavije 1987. godine, do današnjih dana. Nomenklatura
carinske tarife, koju primenjeujemo na svrstavanje proizvoda, usklađena je sa
2
Internet sajt:www.carinskatarifa.com
5
