Чуло слуха и равнотеже
2016
1
1.Увод
Уво или ухо је периферни орган чула слуха и равнотеже. Чуло слуха не игра само
улогу у комуникацији већ служи и као систем за упозорење и оријентацију. Уши
региструју звучне (механичке) таласе и претварају их у електричне сигнале, који се шаљу
у централне структуре где се ти сигнали „дешифрују“ и настаје осећај слуха. Људско уво
може регистровати звучне таласе фреквенције од 16 до 20.000 херца. У старости је овај
распон мањи због бројних дегенеративних промена. Неке животиње као нпр. слон могу да
региструју дубље фреквенције, односно фреквенције у инфразвуку. Друге као нпр. слепи
миш, делфин могу регистровати знатно веће фреквенције него човек, односно фреквенције
у ултразвуку. Улога ува као органа чула слуха није само да региструје звучне таласе, већ и
да их локализује (улога у оријентацији). Уво може регистровати локацију одакле звук
долази. Уво које је окренуто извору звука региструје звук раније од оног на супротној
страни, односно чује га гласније. Ове разлике у чујности се прерађују у мозгу и добијају се
информације о локацији са које долази звук. Међутим за одређивање тачне локације звука
човеку није довољно само чуло слуха, већ и чуло вида. Орган слуха и равнотеже смештена
је у уху. У ствари, чуло слуха и чуло равнотеже су уско повезани не само у морфолошком
већ и у функционалном погледу.
Ухо се дели на:
спољашње ухо (auris externa)
средње ухо (auris media) и
унутрашње ухо (auris interna).
Слика 1.
Орган чула слуха и равнотеже
Чуло слуха и равнотеже
2016
2
2. Спољашње ухо (Auris externa)
Спољашње ухо
, као и средње, служе само за пријем и спровођење звучних таласа до
унутрашњег уха. Спољашње ухо се састоји из ушне шкољке и спољашњег ушног канала.
На дну овог канала налази се бубна опна, која представља границу између спољашњег и
средњег уха
1
.
Слика 2.
Спољашње ухо
2.1. Ушна шкољка (Auricula)
Ушна шкољка
је наборан кожно-хрскавични орган, који има облик левка, са ширим
горњим делом. Доњи, знатно ужи део шкољке, који је мекан, јер не садржи хрскавицу,
назван је режњић ушне шкољке (lobulus auriculae). Ушна шкољка је постављена на бочној
страни лобање, између доњовиличног зглоба и мастоидног наставка.
Опис.
На ушној шкољци се разликују две стране:
спољашња и
унутрашња.
1
Јовановић. С., Јеличић. Н.,
"Анатомија човека, глава и врат"
, Савремена администрација,
Београд, 2006, стр. 212.
Чуло слуха и равнотеже
2016
4
Он се састоји из два дела:
хрскавично-опнастог, који се налази споља и
коштаног, који се налази унутра, у продужетку хрскавично-опнастог дела.
Опис.
Спољашњи ушни канал има различит правац. Посматран у целости, он је кос ка
унапред и унутра. Међутим, његова два дела немају исти правац. Хрскавично-опнасти део
се пружа навише, уназад и унутра, а коштани део - наниже, напред и унутра, тако да оба
дела канала заклапају међусобно туп угао отворен наниже и унапред. Стога при стављању
ушног левка ради прегледа бубне опне ушну шкољку треба повући уназад и навише, чиме
се осовине оба дела канала постављају у исту раван. Спољашњи ушни канал је дуг око 25
mm. Од тога, спољашњу трећину представља хрскавично-опнасти део, а унутрашње две
трећине - коштани део. Спољашњи канал има променљив калибар, али углавном, он је
већи у хрскавично-опнастом него у коштаном делу.
Састав.
Спољашњи ушни канал, као што је речено, састоји се из два дела, хрскавично-
опнастог и коштаног. Оба дела обложена су изнутра кожом.
Хрскавично-опнасти део или хрскавични спољашњи ушни канал
(meatus acusticus
externus cartilagineus), представља спољашњу трећину канала. Предњи и доњи зид овог
дела канала образује хрскавица ушног канала (cartilago meatus acustici), а задњи и горњи
зид - фиброзна опна. Према томе хрскавично-опнасти део образују два олучића, предње-
доњи хрскавичав и задње-горњи опнаст, који су срасли дуж својих ивица. Хрскавица
ушног канала представља продужетак хрскавице ушне шкољке, са којом чини целину.
Коштани део спољашњег ушног канала
представља унутрашње 2/3 канала. Његов
предњи и доњи зид гради pars tympanica, а задњи и горњи зид - pars squamosa слепоочне
кости. Спољашњи крај овог дела meatusa представља спољашњи ушни отвор (porus
acusticus externus), док се на унутрашњем крају причвршћује бубна опна (membrana
tympani). Задњи зид коштаног дела канала је у односу на шупљинама у мастоидном
наставку, а предњи и доњи зид - са доњовиличним зглобом.
Кожа спољашњег ушног канала
је чврсто срасла уз хрскавично-опнасте и коштане
зидове канала, због чега њена запаљења проузрокују јаке болове. Кожа се постепено
истањује идући према дну канала, где се, веома истањена, пребацује на спољашњу страну
бубне опне.
Чуло слуха и равнотеже
2016
5
3. Бубна опна (Membrana tympari)
Бубна опна
је уложена у плитки коштани жлеб на дну спољашњег ушног канала
представља границу између спољашњег и средњег уха. Бубна опна је постављена косо
(под углом од 45%) према предњем и доњем зиду спољашњег канала, због чега су ова два
зида канала нешто дужа од остала два, тј. од задњег и горњег
3
.
С обзиром на састав и затегнутост, бубна опна се дели на следећа два дела:
лабави део (pars flaccida), назван још и Shrappnellova опна, која представља горњи,
знатно мањи и тањи део опне, и
затегнути део (pars tensa) који чини њен доњи, већи и дебљи део.
Слика 3.
Бубна опна
3.1. Опис бубне опне
Бубна опна
је кожно-фиброзно-слузокожна мембрана, у виду елипсе, на којој се
разликују две стране, спољашња и унутрашња.
Спољашња страна бубне опне
, која је покривена кожом и танким слојем церумена,
удубљена је у виду плитког левка. Њен најдубљи део, који се налази мало испред и испод
средишта бубне опне, назван је пупак бубне опне (umbo membranae tympani). Он је
3
www.scribd.com
