Pojam darovitosti imao je svoj razvojni put i da bi se odgovorilo na pitanje šta je to darovitost,
trebalo bi obratiti pažnju na to koje sposobnosti se ističu kada se govori o istom.

Ranije se o njemu govorilo u smislu intelekualnih sposobnosti, te se polazna definicija oslanja
na psihometrijske definiciju inteligencije. Iz opažanja da se ljudska sposobnost snalaženja u
različitim tipovima problema raspoređuje prema Gausovoj krivulji, gde najviše ima prosečno
uspešnih,   a   podjednak   broj   ispodprosečnih   i   iznadprosečnih   pojedinaca,   proizašla   je
mogućnost merenja te sposobnosti inteligencije. Navedene razlike u sposobnosti moguće je
meriti   brojem   rešenih   zadataka   u   testu   i   izraziti   ih   kao   koeficijent   inteligencije.   Dakle,
darovitost   je   isprva   smatrana   jednodimenzionalnim   fenomenom.   Sa   prihvatanjem
multidimenzionalnosti darovitosti, javljaju se i drugačije definicije.

Osamdesetih godina Gardnerova teorija o višestrukoj inteligenciji bacila je novo svetlo na
ovaj pojam. Gardner smatra da se intelektualni potencijali, a time i darovitost, mogu
manifestovati u 7 različitih oblasti: lingvističkoj, prostornoj, muzičkoj, logičko-matematičkoj,
telesno-kinestezičkoj, interpersonalnoj i intrapersonalnoj.

Ganje darovitost definiše kao potencijal, a talenat kao manifestovanu darovitost. Dakle, on
pravi razliku između darovitosti i talenta. Darovitost kao potencijal može da postoji u više
oblasti:   intelektualnoj,   kreativnoj,   socijalno-emocionalnoj,   senzo-motornoj   itd.   Prema
navedenom,   merilo   jeste   visoki   koeficijent   inteligencije.   Međutim,   u   novije   vreme
intelektualne   sposobnosti   se   smatraju   uslovom   darovitosti.   Ne   smatraju   ih   dovoljnima   za
ukupno objašnjenje darovitosti. Pored toga značajno je da savremene definicije darovitosti
prave   razlike   prema   oblastima   darovitosti:   u   opštim   intelektualnim   sposobnostima,   u
kreativnim   sposobnostima,   u   akademskim   sposobnostima   (za   prirodne   nauke,   jezik),   u
socijalnim sposobnostima, psiho-motornim, umetničkim i dr. Smatra se da jedna definicija
nije   dovoljna   da   se   njome   mogu   obuhvatiti   sve   oblasti   u   kojima   se   darovitost   može
manifestovati. Jedna od definicija ove vrste je Galagaerova: ,,Daroviti pojedinac je onaj koji
je   sposoban   za   visoka   dostignuća   ili   ima   potencijalne   sposobnosti   u   nekima   od   sledećih
oblasti:   opštoj   intelektualnoj   oblasti,   specijalnim   akademskim   oblastima,   stvaralačkom   ili
produktivnom mišljenju, sposobnosti za vođstvo, vizuelnim i drugim umetnostima, psiho-
motornim sposobnostima“.

U širem smislu, darovitost se shvata kao neobičnost, iznimnost ponašanja koja se ogleda u
kvalitetnijem, boljem, značajnijem rezultatu ili produktu nego što ga postižu ostali pojedinci
sa sličnim karakteristikama.

Adžić, D. (2011).

Darovitost i rad s darovitim učenicima, Kako teoriju prenijeti u praks.

Život i škola, br. 25.

171–184.

Gardner, H. (2010).

Howard Gardner’s Theory of Multiple Intelligences

. Northern Illinois University, Faculty

Development and Instructional Design Center.

Gojkov, G. (2008).

Didaktika darovitih

. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača

Mihailo Palov.