„ГИМНАЗИЈА СВЕТИ САВА“
МАТУРСКИ РАД
ИЗ ИСТОРИЈЕ
ДИПЛОМАТИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Ментор:
Ученик:
Јасмина Вукадиновић
Давид Војновић, IV-4
Београд, мај 2016. год.
Нарочито је важно споменути да су све странке, и поред честог коришћења насиља у свом
политичком раду, на власт дошле у складу са правилима и ускоро се потрудиле да укину сваки
облик парламентаризма.
Са друге стране, државе победнице, у којима је парламетаризам опстао, инсистирањем на
пацифистичкој дипломатији, планирале су да разним уступцима десничарским владама
Италије, Немачке и Јапана и жмурењем пред њиховим поступцима, утичу на њихово мирније
наступање. До тога, међутим, није дошло, већ је проузрокована само још већа осионост
десничарских вођа , што је довело до огромног јачања њихових држава. Непосредно пред
почетак Другог светског рата у свим великим силама на власти су били покрети који су тежили
стварању јаке националне државе, која би имала јединствено место у светској спољној
политици. У борби за те своје циљеве заступали су изузетно националистичку и
инструменталистичку идеологију, за коју се сматрало да мора бити једина присутна у јавности
и обавезна за све који јавно наступају. Идеологију су ширили и подупирали физичком силом.
Други светски рат је, поред последица које су се осетиле на свим пољима унутрашњег живота,
како држава које су биле директно ангажоване у војним операцијама, тако и осталих које су,
формалмно, остале незахваћене и ван зоне непосредних ратних сукобљавања, довео и до
измена у хијерархији великих светских сила. Предратни поредак у међународнополитичким
оквирима, у којем су, као доминантне, „својим“ територијама владале велике колонијалне
силе, од којих су се највише истицале Велика Британија и Француска, био је поремећен
појавом нових великих сила на светској позорници. Биле су то Сједињене Америчке Државе и
Савез Совјетских Социјалистичких Република..
2. ДИПЛОМАТИЈА СИЛА ОСОВИНЕ
Према размишљањима многих, рат који је започео 1914.г. није био у потпуности завршен, а
1920-те биле су само пауза од три деценије криза и сукоба након 1914.године. Можда, да Свет
није погодила велика економска криза, Хитлер и нацисти никад не би дошли на власт,
демократије би се наставиле развијати, а до страховитог крвопролића у Другом свјетском рату
не би дошло. Ипак, рат који је започео у септембру 1939.г. и развукао се шест дугих година
укључио је сваки кутак света као ниједан рат пре овога. Немачка је најпре желела да врати оно
што јој је одузето 1919.г., а касније да освоји Европу. Избијање рата убрзала је и политика
попуштања коју према агресорима воде демократске земље. Хитлер је вешто заваравао своје
противника час дајући мирољубиве, час ратоборне изјаве.
Хитлер није желео да се Немачкој понови грешка из Првог светског рата када су се морали
борити истовремено и на западном и на источном фронту, па је пре почетка ратних операција
ушао у договор са Русима, те је склопљен тзв. немачко – совјетски пакт о ненападању у августу
1939.г., којег су потписали руски министар Молотов и немачки министар спољних послова вон
Риббентроп. Тајном клаузулом уговора Руси су добили слободне руке у источној Пољској,
Финској, Литванији, Естонији, Латвији и Бесарабији (део Румуније). За тајну клаузулу дознало
се тек на послератном процесу у Нирнбергу. Сматра се чудним тадашње Стаљиново слепило,
али како су му се истовремено удварали и британски и немачки дипломати, он је изабрао
немачку понуду која му је осигурала још нешто мирнодопског времена и прилику да уграби
додатне територије Совјетском Савезу.
Успркос тога што је Италија савез с Немачком у пролеће 1939. године учврстила тзв.
Гвозденим пактом, Немачка је у рат, који је отпочео нападом на Пољску ушла сама, односно
једино уз подршку Словачке која је под њеним покровитељством исте године, након комадања
Чехословачке, била добила независност. Италија се Немачкој придружила тек у јуну 1940.
године за време пада Француске. Неколико месеци касније, Антикоминтерна пакт је обновљен
као тзв. Тројни пакт 27.9. 1940. Тројном пакту су крајем 1940. и 1941. приступили Мађарска,
Румунија, Бугарска, а краче време и Краљевина Југославија. Након пуча упереног против
Пакта, силе Осовине су напале Југославију, те раскомадале и анектирале њену територију.
Силама Осовине - чланицама Тројног пакта се 1941. придружила новостворена Независна
држава Хрватска, а приликом Операције Барбаросса и Финска. Већ раније је као неформални
савезник Сила Осовине деловала и вишијевска Француска, те Тајланд, који је служио као
јапанска база у Југоисточној Азији.
