Đavolja varoš
Г и м н а з и ј а Р а ш к а
Смер:
МАТУРСКИ РАД
Предмет:
Географија
Тема:
Ђавоља Варош
Професор: Ученик:
Рашка, март, 2018.
Ђавоља Варош
Садржај
.................................................................................................7
2.2. Геоморфолошке карактеристике
.....................................................................................8
............................................................................................11
2.4. Хидрографске карактеристике
.......................................................................................12
2.5. Биогеографске карактеристике
.....................................................................................14

Ђавоља Варош
Задатак рада је представи настанак Ђавоље вароши, процесе које су утицали на њен
садашњи облик, однос људи према овом феномену, пут од мало познатог објекта
геонаслеђа до јединог кандидата Србије за Седам нових светских чуда природе и степен
његове заштите. Такође, један од задатака је и одређивање праваца заштите овог објекта
геонаслеђа да би се омогућио одрживи развој.
Методе рада које су кориштене приликом истраживања су: дескриптивна метода,
компаративна, статистичка и графичка.
За израду рада су кориштени различити извори литературе као што су подаци
добијени од Туристичке организације, подаци добијени кориштењем дела у просторијама
библиотеке Департмана за географију. Са интернет страница су преузети разни подаци као
и фотографије које су употпуниле овај рад.
Ђавоља Варош
1. Туристичко-географски положај Ђавоље вароши
Ђавоља варош се налази у јужној Србији на 42°59′33″ северне географске ширине и
21°24′26″ источне географске дужине. Припада општини Куршумлија и захвата њен
југоисточни део, тачније атар села Ђаке (што на албанском језику значи крв). Налази се на
јужним падинама планине Радан (1.409 m), на десној долинској страни Жутог потока,
између 600 и 700 метара надморске висине. Захвата површину од 4.500 квадратних метара.
Ђавоља варош налази се јужно од Београда на 288 km. Од Ниша је удаљена 89 km у
правцу запада што је битно за развој, јер ауто-пут Београд-Ниш представља најважнији
транзитни правац у нашој земљи. Северно од Ђавоље вароши се налази Пролом бања. Из
Пролом бање у Ђавољу варош може да се дође путем преко села Рудара, Раче и Зебица у
дужини од 28 km. Од магистралног пута Куршумлија-Приштина до Ђавоље вароши има 7
km.
Ђавоља варош је 17 km удаљена од железничке станице Рударе која се налази на
прузи Ниш-Пећ (Карта 1). Уз додатну употребу аутомобила је могуће стићи до
локалитета.
У околини Ђавоље вароши нема већих градова који би могли представљати важне
емитивне центре. Али Ђавоља варош представља добро излетиште за посетиоце Пролом
бање, Куршумлијске бање, Луковске бање, па чак и Копаоника, са којим га повезује пут
Суво Рудиште-Брзеће-Блажево-Мерћез-Куршумлија у дужини од 67 km.
Карта 1. Положај Ђавоље вароши
(Размер: 1 cm = 10 km)
(Извор:www.djavoljavaros.rs)

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti