СРЕДЊА ШКОЛА ДРАГАЧЕВО ГУЧА
У Гучи
Матурски рад из (географије)
ДРАГАЧЕВО
Ментор: Ученик:
проф Весна Радосављевић
Милица Дуканац, IV-г
Гуча, јун 2017. год.
С А Д Р Ж А Ј
Страна
1.Увод....................................................................................................................................................1-2
2 Горње Драгачево..................................................................................................................................2
3.Котража.................................................................................................................................................3
4. Цркве и манастири Драгачева.......................................................................................................4-8
5. Сабор трубача у Гучи...........................................................................................................................9
6. Археолошки локалитети....................................................................................................10-14
7. Укратко о општини Лучани (Закључак)...........................................................................................15
8. Литература.........................................................................................................................................16
Д
рагачево се налази на обронцима планина Овчара, Јелице, Чемерна, Голубца и
Крстаца, оје су на самој граници ове области. На југу је висока планина Чемерно, на
југоистокустрмо се уздиже Троглав, североисточно је велики део планинске греде-
Подручје Дргачева настањено је од давнина. Сачувани су локалитети са остацима
материјалне културе из праисторије, античког доба и средњег века, па све до данас. У
документима налазимо да су бројна насеља за време турске владавине била насељена.
Овај део Србије је изузетно леп, препун природних реткости и занимљивости, богат
споменичком баштином, у којој сем древних манастира и старих цркава, посебно место
имају крајпуташи и гробљаши из 19. и 20. века са ликовним представама покојника, који
су уметнички надарени, самоуки каморесци урезивали у камен.
Драгачевци су масовно учествовали у Првом и Другом српском устанку, затим у српскпо-
турским ратовима и у Српско- бугарском рату. У Балканско и Првом светском рату
погинуло је преко три хиљаде ратника из овог краја, а као последица епидемија насталих
услед ратних пустошења и страхота, умрло је преко хиљаду и по људи, жена и деца. У
народноослободилачком рату од 1941-1945. године масовно су учествовали и ратници
Дргачева и борили се у саставу Драгачевског батаљона Чачанског НОП одреда Др
Драгиша Мишовић, у пролетарским бригадама и јединицама војске Југославије. Од 940
погинулих Драгачеваца, многи су проглашени ѕа народне хероје.
Земље за обрађивање више је у селима која су на мањој висини, у Доњем Драгачеву и
ближе овој области, а најбоља поред Белице и њених већих притока, нарочито у
долинама од којих су највеће Кривачко, Котрашко и Вичко и по косама и странама
планина, где има смонице и усеви добро успевају.
Драгачево са својом предивном природом , географски заузима простор од око 730
квадратних километара.
Крајем 1945. и наредних година, тринаест драгачевских насеља нашло се у оквиру
других општина: Вирово, Драгојевац, Миросаљци, Трешњевица и Церова припали су
Ариљу, Лопаш, Пилатовићи и Прилипац Пожеги, Лиса, Луке и Осоница Ивањици,
Брезовица Чачку, а Толишница Краљеву.
Област Горње Драгачево захвата већи део горњег дела области Драгачева. Она се са
источне стране граничи венцем планине Јелице, од њезина виса Црне Стене па до става
Толншнице и Каонске Реке, доњим током реке Толишнице и развођем, што дели воду
Толишници и изворном делу Бјелице. Са јужне стране граничи се ова област почетним
делом Чемернове косе, која одваја Бјелицу од Моравице, а доле јој је граница Црновршки
Поток, Вучковичка Река и Шулубурски Поток. На 3. граница иде поменутом Чемерновом
косом, која од виса Самограда скреће из западног у северни правац, и северно, преко
висова Млађије и Липовице, долази на планину Голубац, одакле скреће на северо-исток,
пресеца реку Краварицу у њезином изворном делу, пење се на планину Крстац, и западно
од брда Градине спушта се Бјелици, па пошто пређе на њезину десну страну, код ушћа
Рћанске Реке, долази до самога виса Велеса. Најпосле на С. граничи ову област горњи и
изворни део Живичке Реке, као и право повучена линија од средине ове реке до виса
Велеса. У овако ограничену област спадају села: Губеревци, Милатовићи, Властељице,
Каона, Горњи Дубац, Доњи Дубац, Вучковица, Бијели Камен, Котража, Пшаник, Рти,
Кривача, Живица и Вича. Осим ових села, у Горње Драгачево спадају и Брезовица,
Толишница, Луке, Осаоница и Лиса, а по некима још и нека села поред Моравице
(Трешњевица, Миросаљци и др.), те би онда граница области на југоистоку и југу ишла до
гребена планина Троглава и Чемерна, а на 3. до Моравице; али та села у овом раду нису
обухваћен.
Котража
Извора има доста у селу и најјачи су: Сумпоровита Вода — Котража је са леве стране
Вучковичке или Котрашке Реке. Она има блаже земљиште, и простире се по кратким
косама планине Голупца, и једном делу оне Чемернове косе, која раздваја Вучковичко-
Котрашку Реку од Моравице. Највеће су висине села по ораници његова атара: Липовица
(712), Млађија (657), Завршје (680), Велико Брдо (685) и Тријебеж (690), а одатле се
земљиште поступно спушта Котрашкој Реци, поред које се пружило пространо и равно
поље. — Осим Котрашке Реке, која чини границу између овога села и Пшаника, кроз
Котражу теку: велики поток Добрица, Трлински и Чакаревића Поток. — Потоци не наносе
штете кућама, јер су оне високо по странама коса, а и оно неколико кућа што су око цркве,
не могу бити плављене, пошто Котрашка Река има усечено корито, а ретко кад носи
велику количину воде. Ораће земље има највише између кућа и џемата. Поједина места
где су њиве зову се: Вауловац, Санков Луг, Ограђа, Слатина, Мала и Велика Добрица,
Росуље, Тоиново, Луг, Средњи Брег, Куси Хрт, Беглучки Вотњак и Запис. Њиве су доста
добре, а и земљиште је угодно за обрађивање, јер је блажег нагиба и нема кршева. —
Воћарство је доста заступљено и башче Шуме има још доста у овом селу. Мале шуме и
забрани налазе се по целом селу и својина су појединаца. Сеоска је шума Липовица, а
општинска »планина« Кулаја, која се налази у атару Бијелог Камена. захватају велики део
окућнице. — Ливада има доста и најбоље су поред реке и потока. Тип. — Котража је
разбијеног типа. И ако су куће без реда растурене по целом селу, ипак су скупљене у
гомиле, које чине џемате, на које се село само дели. Џемати су у Котражи чистији но и у
једном селу ове области, јер све куће једног џемата припадају само једној породици. С
десне стране потока Добрице и најјужније су џемати: Јанковићи и Радосављевићи. По
народном причању у Котражи је најстарија породица: Милинковићи, Први су досељеници:
— славе Митров-дан. Они су староседеоци јер се не зна да су досељени. Јанковићи славе
