45
ZAVRŠNI RAD Arsić Aleksandar
Društveni aspekri Evropskih integracija Republike Srbije i procesi globalizacije
UVOD
Društvena integracija je proces međusobnog povezivanja pojedinaca ili društvenih grupa
i njihovog uklapanja u neku veću, relativno skladnu društvenu celinu. Jačanje društvene
integracije vodi do takvih obrazaca ponašanja koji su primereni društvenim normama i do
skladnog i efikasnijeg funkcionisanja grupe, a gledano subjektivno, do povećanja zadovoljstva
pojedinca, prihvatanja zajedničkih simbola i razvijanja identiteta grupe. Društvena integracija se
šire shvata kao složeni implusivni proces.
Analiza teorijskih i društvenih osnova evropskih integracija jeste jedna od najznačajnijih
tema u teoriji društva s početka XXI veka. Nakon perioda optimizma i uzleta ove ideje, nastupio
je period kritičkih preispitivanja stvarnosti i same mogućnosti za nastavak evropskih integracija,
koji je, s jedne strane, rezultat naglog proširenja Unije sa deset novih članica, a s druge posledica
potrebe za redefinisanjem pravaca daljih integracija, pogotovo posle neuspeha oko usvajanja
Ustava Evropske unije.
U regionalnom kontekstu, zemlje zapadnog Balkana svoje naučne potencijale angažuju
na problemima i regionalne integracije i integracije svake od zemalja u evropsku zajednicu
naroda. S obzirom na ozbiljnost političkih problema na putu integracije (status Kosova i
Metohije, budućnost Državne zajednice, saradnja s Hagom, novi ustav), ostali problemi, teorijski
i društveni, često se procenjuju kao manje važni.
Posledica toga jeste ne samo nekritičko preuzimanje tuđih modela i iskustva, već, mnogo
češće, pogrešno percipiranje smisla i značaja promena obrazaca ponašanja i promena u sasvim
konkretnim sferama društva, za celokupni problem integracija.
Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste, naučnike i filozofe. Na
jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nužnost, objektivan i spontan proces,
zahuktala mašina koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne može zaustaviti. Pristalice
globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim
aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i
bogati i siromašni) postaju bogatiji.
45
ZAVRŠNI RAD Arsić Aleksandar
Društveni aspekri Evropskih integracija Republike Srbije i procesi globalizacije
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo Projekat dominacije
Zapada, nove imperijalne politike i amerikanizacije sveta. Dok za jedne globlizacija označava
integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob
civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna
sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još
bogatiji, a siromašni još siromašniji.
U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li i veoma značajne
negativne posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim
zemljama. Proces globalizacije je neumoljiv i teško zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja sve
one zemlje koji mu se suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije, više silom ekonomskih
nužnosti nego dobrovoljno, prepuštaju i zemlje koje su njegovi javni kritičari.
Na osnovu iznetog može se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije
sveobuhvatnost prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovništva i ostalih faktora društvenog
života u svetskim razmerama. Nosilac ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno država koja
se u datim društveno - ekonomskim, političkim, vojnim, tehnološkim, kulturnim, demografskim i
ostalim okolnostima javlja u ulozi globalne super-sile, a to su danas SAD.
U svakom slučaju izbor nije nimalo lak, a rezultat je u startu neizvestan, jer je odabrani put,
put bez povratka.
45
ZAVRŠNI RAD Arsić Aleksandar
Društveni aspekri Evropskih integracija Republike Srbije i procesi globalizacije
zajednice. I treće, izraz ali i preduslov te uklopljenosti jeste da samu celinu njeni članovi osaćaju
kao svoju. To je stvar identiteta, poistovećivanja sa određenom društvenom celinom.
Smatra se da postoji dva opšta tipa inegrisanosti nekog društva. Prvi tip bi se
Dirkemovim rečnikom mogao nazvati
mehanička integrisanost
. Ona počiva na određenim
društvenim sličnostima - jeziku, teritoriji, verovanjima, normativnom poretku. To je, u
sociološkom smislu, oblast moći, države, realnih odnosa snaga (sile). Drugi tip bi se mogao
nazvati
organskom integrisanošću
. On počiva na funkcionalnoj povezanosti ljudi, na njihovim
interesnim i ugovornim vezama. To je oblast ekonomskih interesa, ali i svakog drugog
dobrovoljnog društvenog povezivanja.
Za skladno i uspešno delovanje jednog društva važan je i jedan i drugi tip integrisanosti.
Odusustvo suštinskih i nepomirljivih razlika između ljudi koji čine neku zajednicu (državu,
etničku grupu, naciju) osnovna je pretpostavka da ta zajednica može da se izgradi kao društvo.
Već je Aristotel jasno uvideo kako priroda države zahteva da država bude sastavljena od
jednakih i što je moguće sličnijih ljudi.
5
Da prevelike razlike među građanima proizvode snažna
politička rvanja, koja mogu posve da razore državu, naglašavao je i Makijaveli. I kod zastupnika
sve tri glavne novovekovne predstave o demokratiji nalazimo na upozorenja da demokratski
poredak nužno traži homogenost građana kako u pogledu dobara, tako i jezika, vere i običaja
Vezu društvene homogenosti i demokratske, funkcionalne zajednice najbolje je objasnio
Mil. Parlamentarizam, kao novovekovni oblik demokratskog poretka, po Milu predstavlja u
osnovi vladavinu preko rasprave (
government by discussion
).
6
A ona je moguća samo ako postoji
jedinstveno polje uobličavanja javnog mnenja. Međutim, ako je društvo duboko podeljeno
imovinskim, verskim, jezičkim ili nekim drugim pukotinama, ne postoji opšte javno mnenje (jer
svaka zajednica ima svoje). Tada ne može postojati ni polje na kome se, kroz raspravu, dolazi do
najpoželjnije odluke. Stoga, zaključuje Mil, “slobodne ustanove gotovo da su nemoguće u zemlji
sačinjenoj od ljudi koji nemaju osećaj zajedništva.”
7
5
sr.wikipedia.org/sr/Drustvena_integracija, pristup sajtu 25.04.2011., vreme pristupa 21:55:00.
6
www.sd.org.rs/files/godisnjak_br03/slobodan%20antonic.pdf, pristup sajtu 25.04.2011., vreme pristupa
18:05:00.
7
www.sd.org.rs/files/godisnjak_br03/slobodan%20antonic.pdf, pristup sajtu 25.04.2011., vreme pristupa
18:05:00.
45
ZAVRŠNI RAD Arsić Aleksandar
Društveni aspekri Evropskih integracija Republike Srbije i procesi globalizacije
2.DRŽAVA I INTEGRACIJA
Kako savremena društva rešavaju problem integrisanosti? Sama društvena integracija
ima dva aspekta - negativan i pozitivan.
Prvi znači uklanjanje suprotnosti koje dele društvo. Sukobi se kanališu u institucije, tamo
se pregovara, iznose se argumenti, postiže se dogovor oko načina rešavanja sukoba, iznalazi se
kompromis. Ali, čak i ako nema sukoba, pojedinci mogu da žive jedni pored drugih, bez stvarne
međusobne povezanosti. Otuda integracija podrazumeva razvoj solidarnosti. Solidarnost počiva
na kolektivnim predstavama o tome - sa kime sam ja u zajednici, ili ko čini moju zajednicu, koji
su njeni ciljevi, šta nas to sve povezuje.
Glavni akter integracije u savremenim društvima jeste država. Društvo bez države je
bezoblična, lako raspadajuća masa – ma šta o tome mislili ideolozi neoliberalizma i marksizma.
Država postiče integraciju na četiri načina:
8
kroz pravila i procedure; pravo kroz naviku stvara običaje, a sistem običaja stvara
običajnost; time se svara praksa zajednice, sistemi znakova preko kojeg se počinju raspozvati
članovi nekog društva; to jača solidarnost.
organizujući javne službe (saobraćaj, poštanske usluge, javno obaveštavanje,
zdravstvo, školstvo, bankarstvo, vojna služba,), kao i upravljanje celokupnim društvom;
funkcionalna povezanost društva u jenu celinu potpomaže jačanje organsku integrisanosti datog
društva;
kroz vaspitanje građana; vaspitanje utiče na nove generacije građane da postanu
svesni zajedničkih interesa, da prihvate pravila nenasilnih rešavanja sukoba ineteresa, da prihvate
svoje obaveze i upoznaju se sa svojim pravima, da upoznaju prednosti zajednice nad drugim,
suparničkim zajednicama; vaspitanje se ne odnosi samo na decu, već je reč i o socijalizaciji
odraslih; oni prihvataju normativni poredak koji zatim naddeterminiše ponašanje članova
zajednice;
primenjujući prinudu prema onima koji se odupiru, koji krše norme zajednice,
ugrožavaju građanski poredak; ovaj represivni deo postoji u svakoj ljudskoj organizaciji ili
8
Mitrović, Lj.,:
Savremeni Balkan u ključu sociologije društvenih promena
, Beograd/Ni.: Centar za
jugoistočno evropske studije/Centar za
balkanske studije, 2003.str.218.
45
ZAVRŠNI RAD Arsić Aleksandar
Društveni aspekri Evropskih integracija Republike Srbije i procesi globalizacije
akademskim radovima ili medijima, postala je nezaobilazna. „
Globalisation
”, „
mondialisation
”,
„
globalizacion
”,”
Globalisierung
” – reč koja je došla gotovo niotkuda danas kruži svuda,
obležavajući najmoćniju silu koja oblikuje život savremenog sveta. Pre samo pola milenijuma
polovina Kolumbove mape u momentu otkrića Amerike bila je prazna, obeležena kao”
terra
incognita
”. Društva, tada razdvojena kao oaze pustinjama, danas tvore bezbrojnim nitima
povezan „Svetski sistem”. Globalni poredak još juče delovao je tako daleko i tuđe kao da se
događa u nekom drugom svetu, kao da se dešava nekim drugim ljudima. Već danas on postaje
nova sudbina, sila koja pokreće nevidljive konce našeg svakodnevnog života.
Za
Hiperglobaliste
globalizacija je gvozdena istorijska neizbežnost. Svet koji je vladao
pet vekova i izgledao večit: svet nacionalnih ekonomija, suverenih država i samosvojnih kultura
pripada prošlost.
10
Svaka kvantitativna semantička analiza masovnih medija, članaka i knjiga (i to ne samo u
oblasti društvenih nauka !) pokazala bi da je u novije vreme globalizacija jedan od najčešće
korišćenih izraza – nekada u smislu procesa koji se donosi sreću svuda, a nekada kao nauka koji
kruži svetom i koji je izvor mnogih, ili čak, svih zla!
Mnogi o globalizaciji pišu, a da i ne pokušavaju da je definišu pa se vrlo često dešava da
se kao predmet razmatranja javljaju i procesi koji sa globalizacijom imaju malo veze.
Pojam globalizacije izveden je od reči “
global
” što znači ukupnost,
11
a globalizam je
način gledanja na zbivanja u globalu. Globalizacija bi tako podrazumevala socijalni proces koji
teži sveobuhvatnosti i jedinstvenosti sveta.
Globalizacija je skup složenih društvenih procesa koji odlikuju savremeni svetski sistem.
U značenju koje joj se danas najčešće pridaje, globalizacija podrazumeva trend, potencijalno
opšti, preuzimanja bitnih političkih, ekonomskih i kulturnih odlika zapadne civilizacije od strane
ostalih konstruktora svetskog sistema.
12
Iako se termin “globalizacija” u intelektualnom svetu
10
Saks, Dž.,
Misterija globalizacije, Beograd,
(u knjizi
Glokalni svet- 8 ogleda o globalizaciji
), Nova
srpska politička misao, 2003., str.126.
11
Saks, Dž.,
Misterija globalizacije, Beograd,
(u knjizi
Glokalni svet- 8 ogleda o globalizaciji
), Nova
srpska politička misao, 2003., str.126.
12
www.britannica.com/.../Odbegli-svet-kako-globalizacija-, pristup sajtu 29.05.2011., vreme pristupa
21:35:00.
