Ekonomija spoljne trgovine

MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI
Međunarodni ekonomski odnosi su deo sveukupnih međunarodnih odnosa tj. podsistem sistema međunarodne politike. Međunarodni ekonomski odnosi predstavljaju skup svih
ekonomskih odnosa između nacionalnih privreda u svetu i uključuju spoljnotrgovinsku saradnju, transfer i razmenu kapitala, transfer tehnologija, povezivanja i direktne investicije. Glavni subjekti – DRŽAVE / institucijeMeđunarodni ekonomski odnosi imaju dve osnovne oblasti odnosno dva toka, i to:

1. Međunarodni trgovinski odnosi – robni tokovi i
2. Međunarodni finansijski odnosi – finansijski tokovi

Međunarodni finansijski odnosi, predstavljaju sve odnose koji se tiču finansijske saradnje država međusobno (bilateralni) ili sa međunarodnim finansijskim institucijama (multilateralni)
Bilateralni fin.odnosi: saradnja ministarstava, centralnih banaka… Multilateralni fin.odnosi: saradnja vlada država preko ministarstava i CB sa međ.fin.institucijama (globalnim i
regionalnim) – MMF, Svetska banka, ECB, Fondovi EU za razvoj….. Primer: SEKTOR ZA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ODNOSE MINISTARSTVA FINANSIJA RS
SEKTOR ZA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ODNOSE

1. Odsek za saradnju sa multilateralnim finansijskim organizacijama
2. Odeljenje za evropske integracije
3. Odsek za bilateralne finansijske odnose

Postojei povezanost spoljne politike i međunarodne trgovine kroz tri TEORIJE: Teorija EKONOMSKOG RATOVANJA (1936) Vilijam Rapar (William Rappard), kojapodrazumeva
da svi pravni i administrativni akti vlada država, kojima se politički utiče na uvoz/izvoz, transfer dobara i resursa, cena u okviru jedne države i u ostalim delovima sveta Teorija EKONOMSKOG DRŽAVNIŠTVA (1985) – Dejvid Boldvin (David Baldwin), podrazumeva sva ekonomska sredstva i mere kojima strani kreatori spoljne politike pokušavaju da utiču na druge međunarodne subjekte, pozitivni i negativni oblici koji utiču na robne tokove i kretanje kapitala.
Negativni oblici trgovine: Embargo, Bojkot, Povećanje carina, Damping, Gubljenje statusa najpovlašćenije nacije, Carinska diskriminacija – nepovoljna, Stavljanje na crnu listu, Kvote,
Ukidanje trgovinskih dozvola Negativni oblici kapitala: Blokada sredstava na ino-računima, Kontrola trgovine, Suspenzija finansijske pomoći, Nacionalizacija, Oporezivanje – nepovoljno
Pozitivni oblici trgovine: Carinska diskriminacija – povoljna, Dobijanje statusa najpovlašćenije nacije, Umanjenje carinskih stopa, Direktne nabavke, Subvencionisanje trgovine, Odobrenje i lakše dobijanje trgovinskih dozvola. Pozitivni oblici trgovine: Davanje finansijske pomoći, Investicione garancije, Oporezivanje – povoljno
Teorija EKONOMSKE ZAVISNOTI – gde se značajnim partnerom naziva ona država (metropola) koja ostvaruje određeno učešće u pojedinim oblastima ekonomske razmene druge država (sateliti).

POJAM, ULOGA I ZNAČAJ SPOLJNE TRGOVINE
Pojam spoljne trgovine:
Spoljna trgovina predstavlja promet roba, usluga i prava u kome se razmena obavlja između subjekata raznih zemalja tako što predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju i teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a na osnovu zaključenih spoljnotrgovinskih ugovora. Spoljna trgovina predstavlja trgovinu koja se odvija između rezidenata jedne zemlje i rezidenata svih drugih zemalja iz čega se zaključuje da je ona podsistem velikog sistema međunarodnog poslovanja.
Spoljna trgovina sa aspekta međunarodne ekonomske aktivnosti jedne države, predstavlja ukupan promet roba i usluga sa inostranstvom – UVOZ i IZVOZ. Kada raščlanimo definiciju
spoljne trgovine, dobijamo osnovne činioce spoljnotrgovinskog posla: Spoljnotrgovinsko poslovanje predstavlja radni proces koji obuhvata sledeće delatnosti :

1. priprema posla – marketing istraživanje tržišta, reklama i ekonomska propaganda
2. uspostavljanje poslovnih veza sa stranim partnerima – ocena boniteta stranog partnera i pregovori
3. zaključivanje posla
4. realizacija spoljnotrgovinskog posla i postprodajne aktivnosti

Uloga i značaj spoljne trgovine:
Spoljna trgovina omogućava da se na spoljna tržišta plasiraju viškovi i kupe tj. popune manjkovi u robi, uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji i sl. Spoljna trgovina omogućava postizanje povoljnijih uslova razmene (cena), nego ako se prodaje samo na domaćem tržištu. Spoljna trgovina dopunjuje asortiman proizvoda i usluga i omogućuje kvalitetnije zadovoljenje
ljudskih potreba – proizvodnih i potrošačkih. Spoljna trgovina usmerava proizvođače na primenu svetskih standarda i kriterijuma u proizvodnji i na primenu savremenih tehnologija. Osnovni parametri spoljne trgovine države:

1. Spoljnotrgovinski bilans
2. Spoljnotrgovinski deficit
3. Spoljnotrgovinski suficit
4. Spoljnotrgovinski koeficijent (Sk) – mera zavisnosti države od međunarodne trgovine, predstavlja zbir vrednosti uvoza i izvoza podeljenih sa vrednošću društvenog proizvoda

T=UVOZ+IZVOZ; Y=društveni proizvod

OSNOVNI ZADACI SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEĆA
Spoljnotrgovinske kompanije su firme i preduzeća:

1. Uvozno-izvozna preduzeća
2. (Direktni i indirektni izvoznici,uvoznici)
3. Posrednička preduzeća
4. Uslužna preduzeća

Priprema kvalitetne robe za izvoz po međunarodnim standardima i plasiranje po najpovoljnijim uslovima, u pravo vreme i na pravom mestu. Nabavka robe iz uvoza (oprema, repromaterijal, roba široke potrošnje) po najpovoljnijim uslovima u granicama svojih deviznih mogućnosti. Obavljanje i drugih spoljnotrgovinskih poslova na najekonomičniji, najproduktivniji i najrentabilniji način (poslovi reeksporta, lon poslovi, lizinga, franšizinga, kooperacije, građevinarstva, saobraćaja, turizma, ulaganja kapitala i sl.) Da bi spoljnotrgovinsko preduzeće sa uspehom ispunilo ovako teške i ozbiljne zadatke, potrebno je da poseduje sledeće:

1. Dobro razgranatu i efikasno organizovanu spoljnotrgovinsku mrežu – kanale prodaje u zemlji i inostranstvu
2. Dobru organizacionu strukturu preduzeća