Odlomak

Uvod

„Siromaštvo i radost nikada ne spavaju zajedno“, glasi portugalska izreka. Humaniratci, džakovi sa brašnom, gladne oči afričke dece i ruke koje se otimaju za hleb, su slike koje su nam bile tako daleke i tuđe. Raspad SFRJ, ratovi, izbeglice, razaranje privrednih resursa i opšti pad standarda su na velika vrata doveli siromaštvo i u naše domove. Ratovi u Bosni, Hrvatskoj, Kosovu, bombardovanje SRJ, značajno su doprineli da stanovnici Srbije upoznaju siromaštvo u njegovom najgorem obliku.
Sa dolaskom novih snaga na političku scenu Srbije, 2000. godine, građani Srbije su se nadali boljem životu. Neočekujući da Srbija preko noći postane San Marino, Norveška ili Luksemburg, nisu se ni nadali krajnjoj bedi i siromaštvu, u kojoj narod praktično umire od gladi.
U tako veoma nepovoljnim ekonomskim i socijalnim uslovima nova, demokratska Vlada započela je neminovan procez tranzicije u modernu , tržišnu i prema svtu otvorenu privredu. Proces modernizacije, restrukturiranja iracionalizacije neprivrednih delatnosti, koji je u toku, kroz brojne viškove zaposlenih i stvaranjem novih „džepova“ siromaštva, otkriva do sada prikrivene, dodatne socijalne probleme.
Zato je donošenjem Strategije za smanjenje siromaštva koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2003. godine kao i primenom aktivnosti promovisanja i upravljanja procesom izrade politika društvenog uključivanja, u skladu sa procesom društvenog uključivanja koji se sprovodi na nivou Evropske Unije, počeo dug i mukotrpan proces za smanjenje siromaštva u Srbiji.

 

 

 
Šta je siromaštvo?

U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslovi i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh.
Siromaštvo u Srbiji se dramatično povećalo tokom devedesetih godina 20. veka. Srednja klasa je nestala, broj siromašnih je povećan za dva i po puta i sve veći broj ljudi živi neznatno iznad linije siromaštva. Istovremeno, sve veći broj ljudi postaje siromašan kao posledica socijalne isključenosti, nedostatka pristupa javnim (komunalnim) uslugama i tržištima, nedostatka jednakih mogućnosti za sve, itd.
Siromaštvo se povećalo uglavnom zbog oštrog pada BDP tokom protekle decenije. Krajem 2000. godine ukupni BDP iznosio je 45%, a BDP po glavi stanovnika manje od 40% u odnosu na 1989. godinu, što je najveći pad BDP u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Ovakva situacija je imala negativne posledice na sve aspekte života u Srbiji.
Iako je u značajnoj meri osiromašila u proteklih 15 godina, Srbija se i dalje nalazi u kategorije srednje razvijenih zemalja i pored toga što se nalazi na lestvici nižoj od pre početka krize 90-ih. Na teritoriji zapadnog Balkana, siromaštvo je najmanje prisutno u Hrvatskoj (8,4%), a najviše u Albaniji (preko 25%) i na Kosovu gde 50% ukupne populcije živi ispod zvanične linije siromaštva. U poređenju sa zemljama u regionu istočne Evrope, siromaštvo u Srbiji je približno na istom nivou kao u Rumuniji (10,5%), manje nego u Albaniji, a veće nego u Bugarskoj i Poljskoj. Ali, na neki način, Srbija se ne razlikuje od ostalih zemalja u tranziciji po tome da siromaštvo ostaje ruralni fenomen . Vreme tranzcije najteže podnose oni koji gube posao, ali i mladi ljudi.

 

 

 

Siromaštvo u Srbiji u periodu 2002-2010. godine

Prvi put u 2002. godini Srbija je dobila podatke o siromaštvu po međunarodno priznatoj metodologiji. Proces prikupljanja statističkih podataka koji se odnose na siromaštvo započeo je sprovođenjem dve godišnje Ankete o životnom standardu (AŽS) sprovedene tokom 2002. i 2003. godine, a na zahtev Vlade Republike Srbije i uz stručnu pomoć Svetske banke.
Anketa o životnom standardu (AŽS) koja je realizovana 2002. i 2003. godine, je pokazala da je 14% stanovnika ili oko milion ljudi živelo ispod linije apsolutnog siromaštva.
Na osnovu ovih podataka napravljena je Strategija za smanjenje siromaštva. Osnovni cilj implementacije Strategije za smanjenje siromaštva, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2003. godine, bio je da se apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. godine.
Anketa o životnom Standardu uz podršku Svetske banke realizovana je poslednji put 2007. godine i neće se više realizovati u Srbiji.
Podaci Ankete o životnom standardu koji su objavljeni 2007. godine govore da je siromaštvo u ovom periodu smanjeno na 8,3%.
2004.godine doneta je strateška odluka da se statistika siromaštva u Srbiji zasnuje na podacima dobijenim iz Ankete o potrošnji domaćinstava (APD) . Između Ankete o životnom standardu i Ankete o potrošnji domaćinstva postoje značajne metodološke razlike i nije moguće poređenje rezultata koji su dobijeni na osnovu dva istraživanja. Iako poređenje rezultata nije moguće, podaci o broju siromašnih na osnovu oba izvora gotovo su identični za 2007. godinu.
2004. i 2005. godine pravi se prelaz s merenja siromaštva Anketom o životnom standardu (AŽS) na merenje siromaštva Anketom o potrošnji domaćinstva (APD). Podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstva za 2004. i 2005. godinu su metodolški nedovoljno dobro zasnovani, te se podaci za ove dve godine ne objavljuju.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese