Ekonomski i ekološki aspekti održivog razvoja agrarnog sektora i mogućnost proizvodnje biološki kvalitetne hrane

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

EKONOMSKI I EKOLOŠKI ASPEKTI ODRŽIVOG 

RAZVOJA AGRARNOG SEKTORA I MOGUĆNOST 

PROIZVODNJE BIOLOŠKI KVALITETNE HRANE

SEMINARSKI RAD

MENTOR:                                                                                                                       STUDENT: 

Novi Sad, (decembar, 2017.)

1

SADRŽAJ

UVOD...............................................................................................................................................2

1. POJAM ODRŽIVOG RAZVOJA AGRARNOG SEKTORA.....................................................3

2.  PRINCIPI  ODRŽIVOG  RAZVOJA  I  NJIHOV  ZNAČAJ  ZA  RAZVOJ  RURALNIH 

OBLASTI......................................................................................................................................... 3

3.   EKONOMSKA   I   EKOLOŠKA   FUNKCIJA   ODRŽIVOG   RAZVOJA   AGRARNOG 

SEKTORA........................................................................................................................................5

4. EKOLOŠKA KOMPONENTA AGRARNE POLITIKE............................................................6

5. SPECIFIČNOST PROCESA ORGANSKE POLJOPRIVREDE I NJENE PREDNOSTI..........6

6. ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA 

REPUBLIKE SRBIJE......................................................................................................................9

ZAKLJUČAK.................................................................................................................................13

LITERATURA............................................................................................................................... 14

3

1. POJAM ODRŽIVOG RAZVOJA AGRARNOG SEKTORA

Opstanak i razvoj moderne poljoprivrede našao se krajem prošlog veka pred raskršćem, suočen sa 

zahtevom da se postignu ekonomska i ekološka efikasnost, odnosno profitabilnost proizvodnje uz 

minimalan  rizik  od  narušavanja  životne  sredine.  Konvencionalna  poljoprivreda,  zasnovana  na 

specijalizaciji  proizvodnje  i  intenzivnoj  upotrebi  mehanizacije,  energije,  pesticida,  mineralnih 

đubriva, koncentrovane stočne hrane i novokreiranih sorti i rasa, dovodi do ozbiljnih posledica po 

životnu sredinu i agrobiodiverzitet. 

Kao odgovor na te negativne efekte razvija se koncept održive poljoprivrede, koja je koncipirana 

tako  da  ne  degradira  životnu  sredinu,  da  bude  tehnički  primenljiva,  a  ekonomski  i  socijalno 

prihvatljiva. U skladu s postulatima iz izveštaja Bruntlandove komisije, održivi poljoprivredni i 

ruralni  razvoj  prvobitno  je  bio  fokusiran  na  upravljanje  prirodnim  resursima  i  na  njihovo 

očuvanje, te na usmeravanje tehnoloških i institucionalnih promena ka dostizanju i kontinuiranom 

zadovoljavanju potreba sadašnjih i budućih generacija.

I pored različitih interpretacija održivog poljoprivrednog i ruralnog razvoja, do danas je opstala 

opšta saglasnost da on obuhvata tri osnovna područja: 

•

prehrambena sigurnost/rast poljoprivredne proizvodnje, 

•

ruralna zaposlenost/povećanje dohodaka u cilju umanjenja i eliminisanja siromaštva, 

•

očuvanje prirodnih resursa i zaštita životne sredine (Grupa autora, 2015, str. 6).

2.  PRINCIPI  ODRŽIVOG  RAZVOJA  I  NJIHOV  ZNAČAJ  ZA  RAZVOJ 

RURALNIH OBLASTI

Parametri razvoja savremenog društva, kao što su veća stopa zaposlenosti, viši životni standard, 

viši kvalitet života i životne sredine, moraju biti usaglašeni sa efikasnim korišćenjem prirodnih 

resursa. Ekološka efikasnost u eksploataciji prirodnih resursa samtra se ključnim stavom održivog 

razvoja.

Održivi razvoj ruralnih oblasti podrazumeva promene u: 

4



procesima  –  ekološke  ravnoteže  i  elastičnosti,  proizvodnju  i  potrošnju,  participacije 

sektora, 



osnovnim principima integracije ka ekološkoj i društveno – ekonomskoj efikasnosti, 



dimenzijama – ekološke, ekonomske, političke, institucionalne, 



osnovnim ciljevima ukupnog i razvoja ruralnih oblasti u donošenju odluka, 



uslovima za primenu (Tomić, Popović, Šuljmanac-Šećerov, 2007, str. 51).

Prilikom   planiranja   održivog   razvoja   mora   se   uvažiti   princip   međugeneracijske   jednakosti   i 

prava.   Takav   princip   se   sprovodi   u   svim   fazama  planiranja   razvoja   ruralnih   područja.   Opšti 

osnovni principi su: ekološka i društvena efikasnost, a principi u okviru korišćanja prirodnih 

resursa su:



štednja i sprečavanje iskorišćavanja neobnovljivih resursa,



supstitucija neobnovljivih resursa,



racionalno korišćenje i reciklaža obnovljivih i delimično obnovljivih resursa,



svođenje emisije gasova, tečnih i čvrstih otpada na okvire sposobnosti apsorpcije lokalne 

sredine (Tomić, Popović, Šuljmanac-Šećerov, 2007, str. 53).

Prilikom planiranja održivog razvoja ruralnih oblasti relevantni su socio – politički principi, gde 

posebno   učešće   ima:   javnost,   zatim   povećanje   regulativnih   mehanizama   i   učešće   institucije, 

komunikacija, edukacija i koncenzus u procesu donošenja odluka o investicionim projektima. 

Definisanje   pokazatelja   održivog   razvoja   predstavlja   pozitivan   iskorak   ka   pružanju   pomoći 

preduzetnicima   koji   svojim   aktivnostima   utiču   na   poboljšanje   ekoloških   performansi,   kao   i 

pristupu održivog razvoja zasnovanog na strogim naučnim procenama ekološkog i zdravstvenog 

rizika, proceni socio – ekonomskih uticaja regulatornih instrumenata, pitanju konkurentnosti i 

povećanju zaposlenosti. 

Politika   savremene   Evrope   zasnovana   je   na   porastu   konkurentnosti,   inovativnosti,   znanja   i 

preduzetništva u skladu sa principima održivog razvoja, što implicira porast pritiska ka zdravoj 

životnoj sredini. Implementacija Lisabonske strategije o porastu konkurentnosti ekonomije EU 

ima za cilj da ona postane vodeća u svetu, posebno na očekivani rast konkurentnosti, BDP, 

produktivnosti, ali uz porast ekoloških troškova i troškova energije.