Ekonomski troškovi upravljanja vodnim resursima

UVOD

Početak novog milenijuma karakteriše rastuća svest stanovnika planete da će u ne tako dalekoj budućnosti voda biti ograničavajući faktor ne samo društveno-ekonomskog razvoja, već i
opstanka ljudi na planeti. Razloge za ovakvo stanje i brigu treba tražiti pre svega u povećanju broja stanovnika, samim tim sve većim potrebama za hranom, razvojem industrijske proizvodnje i sve većim zauzećem prostora za život ljudi. Užasavajuća je konstatacija da se, prema prognozama, već 2025. godine skoro dve trećine svetske populacije može suočiti sa nedostatkom vode za piće. Problemi sa vodom su odavno poznati na južnoj hemisferi planete, ali vodni resursi kao ograničavajući faktor razvoja postaju dominantna stavka u planiranju i najrazvijenih zemalja. “Potrebno je napomenuti da je voda osim što je primarna pretpostavka života takođe i ekonomski resurs koji pokreće privredni razvoj i omogućava progres svake zajednice. Mnogim ljudima ona predstavlja osnovnu ekonomsku aktivnost kao što su saobraćaj ili ribarstvo” . Neravnomernost tokova vode u vremenu je karakteristika u svim oblastima sveta, što veoma utiče na pouzdanost obezbeđenja godišnjih količina namenjenih različitim korisnicima, ipak ovaj rad će biti fokusiran pre svega na stanje vodnih resursa u Srbiji.

 
UPRAVLJANJE VODAMA U SRBIJI I EKONOMSKI TROŠKOVI, PROBLEM KANALIZACIJE I OTPADNIH VODA

U centralnoj i južnoj Srbiji je danas samo 35 % domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu. Cilj je da do 2019. godine ta cifra bude oko 65 %. Za postizanje tog cilja biće neophodna ulaganja od oko 890 miliona evra. Stanje nije nimalo bolje u Vojvodini. Prema raspoloživim podacima, u pokrajini postoji 465 naselja, od kojih čak 420 nema kanalizaciju. Istraživanja pokazuju da su reke postale odvodni kanali za otpadne vode a industrija predstavlja jedan od najvećih zagađivača vodenih tokova. Jasno je da su postrojenja za tretman otpadnih voda izuzetno skupa. Postavlja se pitanje ekonomske moći javno-komunalnih preduzeća, privrednih subjekata i lokalne samouprave, odnosno načina njihovog finansiranja. Jedan od načina pronalaženja sredstava je preko Fonda za zaštitu životne sredine. Glavni zadatak Fonda je finanasiranje svih aktivnosti koje se sprovode sa ciljem zaštite i unapređenja životne sredine. Strategija države i ministarstva u pogledu zagađivanja voda ima dve osnovne komponente – jedna je da se uvedu jasni standardi i efikasna kontrola, a druga da se pruži podrška svima onima koji se budu snažno angažovali na ispunjenju postavljenih standarda. Jedan od vidova podrške je i novi Zakon o komunalnim delatnostima, a prema Nacionalnom programu zaštite životne sredine, do 2014.godine planirana je izgradnja 1000 kilometara kanalizacije za otpadne vode naselja, 700 kilometara atmosferske kanalizacije, 200 kilometara opšte kanalizacije, kao i postrojenja za primarno i sekundarno prečišćavanje otpadnih voda u najvećim naseljima i najugroženijim lokacijama.

 
UTICAJ POLJOPRIVREDE NA VODENE EKOSISTEME

Poljoprivreda predstavlja jedan od glavnih izvora rasutih zagađenja voda. Ovaj proces je pre svega izazvan upotrebom đubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj poljoprivrednoj praksi. Ova privredna delatnost je jedan od značajnih korisnika vodnih resursa, u zavisnosti od specifičnih faktora kao što su područje, klima ili vrsta zemljišta. “Osim direktnog uticaja na količinu raspoloživog vodnog resursa potrošnjom u svrhu navodnjavanja, poljoprivreda znatno utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda, pogotovo imajući u vidu dejstvo đubriva i pesticida koji završavaju odnosno bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka” . “Potrebno je istaći da se 75% pijaće vode dostupne širom sveta koristi za poljoprivredu” . Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledećem:

• Eutrofikacija površinskih i podzemnih voda usled rasutog zagađenja azotom i fosforom bogatih đubriva. Povećana količina nutrijenata pospešuje rast algi, koje ubrzano troše kiseonik i obrastaju vodenu površinu onemogućujući prodiranje svetlosti, čime negativno utiču na vodeni ekosistem sprečavajuči njegovo normalno funkcionisanje;
• Zagađenje toksičnim materijama površinskih i podzemnih voda putem hemijskog razlaganja pesticida;
• Koncentrisana zagađenja sa stočnih farmi, iz prerađivačkih postrojenja i sl.