Elektronsko bankarstvo

Razvoj elektronskog bankarstva počeo je osamdesetih godina prošlog veka i bio je vrlo spor sve do maja 1995. godine, kada je Wells Fargo banka izradila prvi web bankarski program za poslovanje na internetu. Iste godine osnovana je i prva specijalizovana internet banka- Security First Network Bank sa sedištem u Atlanti, SAD.
Elektronsko bankarstvo definiše skup raznovrsnih načina izvođenja finansijskih transakcija upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije. Ono se razvilo zbog različitih pogodnosti i prednosti kojima se povećava efikasnost i efektivnost poslovanja banaka. To je brz, efikasan i pouzdan sistem koji omogućava da se lako pristupi banci nezavisno od vremena rada banke tj 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji.
Internet sve značajnije utiče na način savremenog poslovanja i donosi nove izazove preddanašnje banke. Postoji veliki broj zahteva koje treba ispuniti u cilju postizanja uspešnog poslovanja na Internetu, kao npr. lakoća korišćenja aplikacija, sigurnost ličnih informacija,integracija sa postojećim sistemima, prihvatanje standarda otvorenih sistema itd.
Elektronska trgovina (electronic commerce) je danas najznacajnija oblast elektronskog poslovanja. Elektronska trgovina predstavlja proces u kome dva ili više preduzeca sklapaju posao putem racunara ili neke vrste mreže. Primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao što je Internet i druge kompjuterske mreže. Takođe uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka, i automatske sisteme za sakupljanje podataka. U ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske komunikacione tehnologije.
Poslovni model je metod planiranja vođenja biznisa na način koji kompaniji donosi profit, ukazajući joj pri tome gde će se pozicionirati u tržišnom lancu. Elektronske transakcije se mogu obavljati između tri strane, to su: vlada, kompanije i klijenti.
• B2B (Business to business)
• B2C (Business to consumer)
• C2B (Consumer to Business)
• C2C (Consumer to consumer)
• B2A (Business to administration)
• C2A (Consumer to administration)
• B2E (Business to employee)
• P2P (peer to peer)
2.1 B2B (Business to business)
Business to business elektronsko poslovanje (skraćeno B2B) odnosi se na korišćenje Interneta i veb tehnologija za kupovinu, prodaju, jeftiniju, bržu i bolju saradnju poslovnih subjekata.
Prednosti ovog poslovnja su:
• Drastično smanjenje troškova
• Povećanje transparentnosti poslovanja
• Mogućnost pristupa novim tržištima
• Mnoge nove, efikasnije i fleksibilnije transakcione metode
Osnovna podela različitih B2B mehanizama mogla bi da izgleda ovako:
• E – prodaja (E – Selling)
• E – kupovina (E- buying )
• E – tržišta (E – markets)
• Mehanizmi za podršku (E – collaboration)
2.2 B2C (Business to consumer)
Razlika između B2B i B2C elektronskog poslovanja je u tome ko je kupac – kompanija ili fizičko lice. B2C je model koji podrazumeva poslovanje izneđu firme i potrošača. Ovaj vid poslovanja za firmu predstavlja dodatnu uštedu u troškovima kirije, broja zaposlenih i drugih vidova nameta.
Za kupca je bitno da:
• može da pronađe informacije o proizvodu u bilo koje vrema
• da upoređuje cene
• naruči željeni proizvod
• dobije proizvod na kućnu adresu
• zna da li se plaćaju troškovi transporta
• zna koliko se plaća carina i porez za robu iz druge država
• ima pravnu sigurnost po pitanju garancije kvaliteta i plaćanja
• eventualno vrati poručeni proizvod

2.3 C2B (Consumer to Business)
Consumer to Business predstavlja model u kom potrošač zahteva proizvod ili uslugu od prodavca, tako što postavlja svoj zahtev sa odgovarajućim budžetom, preko interneta, a prodavci pregledaju zahteve i daju ponude. Potrošač zatim pregleda ponude i odabira onu koja mu najviše odgovara.
Prednost ovakvog načina poslovanja je:
• Povezivanje velikog broja potrošača u bidirekcionalne internet mreže
• Smanjivanje troškova tehnologije proizvodnje
• Pojedinci sada imaju mogućnost pristupa tehnologiji proizvodnje koji su svojevremeno bili dostupni jedino velikim kompanijama.

2.4 C2C (Consumer to consumer)
Consumer to consumer je model u kome potrošači vrše prodaju jedni drugima, uz pomoć internet kreatora tržišta, koji obično naplaćuje proviziju, pa bi se ovaj model u suštini mogao nazvati i “C2B2C”. Obično su u formi aukcije, a najbolji primer jeste eBay.
Primeri za područje naše zemlje su: Limundo, Kupindo, LaLaFo …

2.5 B2A (Business to administration)
Business to administration pokriva sve internet transakcije između kompanija i državnih organa. Ovaj model uključuje veliki broj usluga, najviše u sledećim oblastima: socijalna zaštita, fiskalna, zapošljavanje, registar i javni beležnik. Iako je B2A još u ranoj fazi svog razvoja, postoji tendencija rasta, naročito zbog promocije elektronske trgovine od strane državnih organa kako u EU, tako i SAD-u.

2.6 C2A (Consumer to administration)
Consumer to administration model pokriva sve elektronske transakcije između pojedinaca i državnih organa
Oblasti na koje se odnosi model uključuju:
• socijalno osiguranje
• zdravstvo
• obrazovanje
• poreze

2.6 B2E (Business to employee)
Business to employee je model koji sve više raste u upotrebi. U praksi ovaj model je više poznat kao Intranet, vebsajt stvoren da zaposlenim i kompaniji pruži informacije. Intranetu se pristupa preko interne mreže organizacije, mada se često može proširiti i na korisnika koji koristi internet ali onda je pristup ograničen preko lozinke koja je potrebna da bi se ulogovao.