Elektronsko bankarstvo – Platne kartice

Platne kartice

Platne kartice – Sa ubrzanim razvojem informacione tehnologije ubrzano se razvijalo i bankarstvo u pravcu sve veće primene informacionih tehnologija. To je dovelo do pojave i izuzetno brzog razvoja i rasta elektronskog bankarstva. Korišćenje „elektronskog“ novca postaje sve značajniji deo ukupnih finansijskih kretanja i preuzima primat nad konvencionalnim sredstvima plaćanja. U ovom odeljku će biti opisan razvoj platnih kartica, od samih početaka do današnjih dana, zatim će biti opisana tehnologija plaćanja platnom karticom. Platna kartica pruža izuzetne prednosti njenom korisniku, a jedna od važnih je konverzija valuta. Ona omogućava plaćanje u svakoj zemlji, bez obzira na valutu plaćanja, dok će Cardholderu na naplatu stići transakcija u valuti zemlje iz koje dolazi. U ovom delu  će, takođe, biti opisane tendencije i trendovi daljeg razvoja platnih kartica.

Kartične organizacije – Pojava platnih kartica, njihov ubrzani razvoj i nesumnjivi finansijski potencijal dovela je do stvaranja posebnih organizacija, poznatih kao kartične organizacije. U radu će biti opisane najveće kartične organizacije, kao što su Visa, MasterCard, Diners Club, American Express, i principi njihovog organizovanja i funkcionisanja.

Korene današnjih platnih kartica možemo potražiti u 50-im godinama prošlog veka, kada je Diners Club proizveo prvu plastičnu platnu karticu. Osnovni razlog za upotrebu PVC materijala je njegova duža postojanost u vremenu u odnosu na konvencionalne papirne kartice. Ova nova kartica je u početku služila i kao identifikator za pripadanje jednoj određenoj grupi ljudi. Nakon toga su na tržište ušli i VISA i MasterCard. Usled mogućih prevara, falsifikovanja i korišćenja u trgovini i bankarstvu, bilo je neophodno razviti pogodne uređaje čitače. Podaci su se čuvali na magnetnim trakama, koje je čitač mogao da protumači. Najveći i ne tako mali nedostatak magnetnih traka je slobodan pristup podacima i manipulisanje njima. U trenutku kada su se pojavile u SAD, Evropa još nije bila spremna za njih. O značaju pojave platnih kartica najbolje govori jedna scena iz igranog filma iz davnih 50-tih godina prošlog veka: „Cash Died Today“.

 
Visa

Pedesetih godina finansijske organizacije počinju da se interesuju za platne kartice. Tako polovinim pedesetih godina “Bank of America započinje svoj program “Bankamericard” koji je važio jedino u Kaliforniji. Postepenim širenjem i dodavanjem pojedinih banaka iz drugih regiona ovaj program se raširio na celu teritoriju USA. Dalje širenje teklo je tako što je priključen programu Barclays Bank iz Velike Britanije. Širenjem van granica USA u Evropi i ostalim delovima sveta javio se problem naziva kartice koja je značajno prerasla svoj izvorni naziv. Rešenje je nađeno tako što je tokom 1976 i 1977 godine zamenjeno ime kartice i od tada se ona zove VISA kartica.

Ubrzo nakon toga Visa kartice su bile u upotrebi širom sveta. Polje kartičnog poslovanja Visa je obeležila sa više pionirskih projekata. Upravo Visa je kreirala prvi potpuno elektronski sistem za manipulisanje kartičnim transakcijama. Predstavila je prvu premium kreditnu karticu, kreirala prvu globalnu mrežu ATM-ova. Danas Visa, zajedno sa svojim partnerom MasterCard-om, intenzivno učestvuje u razvoju sledeće generacije platnih kartica, tzv. smart kartica, kao i u velikom broju drugih projekata čiji je cilj unapređenje kartičnog poslovanja.

Visa je danas vodeći svetski brend platnih kartica i najveći svetski platni sistem. Sa više od milijardu i dvesta miliona kartica u opticaju, sa akceptantskom mrežom u 150 zemalja i sa više od 850 000 ATM uređaja širom sveta, Visa je dostigla univerzalnu popularnost. U 2003. godini Visa proizvodi su ostvarili 2.9 triliona američkih dolara obima prodaje i preuzimanja gotovine karticama.

Visa je najveći procesor finansijskih transakcija na svetu. U toku dana Visa finansijske institucije obrade oko 100 miliona transakcija. Većina od tog broja se obavlja elektronski, korišćenjem VisaNet sistema.

VisaNet sistem povezuje 21000 banaka, 1200 miliona računa i trgovce u više od 150 zemalja. Sastoji se iz 25 velikih mainframe računara, više od 230 mid-range sistema i oko 300 aplikacija koje završavaju oko 50 miliona linija koda.
U organizacionom smislu Visa je privatna asocijacija sa oko 6000 zaposlenih širom sveta i obuhvata šest regionalnih organizacija, njihovu pomoćnu službu za procesing, centar za inovacije i korporativni centar.