Etički aspekti veštačkog prekida trudnoće

1. UVOD
Veštački prekid trudnoće je svaki prekid trudnoće stare do 10 nedelja sproveden u medicinskim uslovima i od strane medicinskog osoblja. Vestački prekid trudnoće se izvodi isključivo na zahtev trudnice.
Za prekid trudnoće do 10 nedelja nije potreban samo pristanak trudnice vec i pristanak ginekologa koji treba da obavi intervenciju. Svaki ginekolog može da odbije izvođenje prekida trudnoće do 10 nedelja čak i kada ne postoje medicinske indikacije za odbijanje zahteva trudnice. Ukratko, ginekolog nije obavezan da radi intervenciju prekida trudnoće. Razlozi za ovo mogu biti različite prirode, od tehničkih pa do etičkih i verskih.
Ukoliko je trudnoća starija od 10 nedelja, obavezno se sastavlja komisija koja će odlučiti da li abortus treba da se izvrši ili ne. Komisija se obrazuje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi i čine je 2 lekara i socijalni radnik, a u nekim zemljama i sveštenik .
Prekid trudnoće koja je starija od 10 nedelja će se dozvoliti ako postoje određeni razlozi i/ili indikacije kao što su:
• Medicinske- postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i život žene
• Etičke i pravno-kriminogene – trudnoća uzrokovana silovanjem ili obljubom nad nemoćnom ili maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom službenog položaja i incest
• Eugeničke – biološko-genetski faktori koji oštećuju plod, oboljenje majke u prvom tromesečju trudnoće od rubeole, upotreba tetraciklina ili citostatika
• Socijalne – loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća
Veštački prekid trudnoće je moguće izvesti na više načina. Tradicionalni (instrumentalni) pristup dilatacije grlića, aspiracije konceptusa i instrumentalne revizije materice je još uvek najzastupljeniji. Hemijski ili farmakološki veštački prekid trudnoće je danas sve popularniji i sve zastupljeniji. Moguće je kombinovati farmakološki i instrumentalni prekid trudnoće, kada se pobačaj inicira lekovima i dovršava instrumentalno. Farmakološki prekid trudnoće ili njegova kombinacija sa instrumentalnim je naročito prikladna metoda za žene koje nisu rađale. Na ovaj način se farmakološkim putem otvara i razmekšava grlić materice i inicira pobačaj što značajno olakšava i ubrzava eventualno instrumentalno dovršavanje pobačaja. Uspešnost farmakološkog prekida trudnoće se kreće oko 90% ako se procedura izvodi do 8. nedelje trudnoće.
Prekid trudnoće je moguć u kratkotrajnoj sedoanalgeziji ili lokalnoj anesteziji. O izboru anestezije odlučuju pacijentkinja, ginekolog, anesteziolog i nažalost materijalni faktori. Priprema pacijentkinje za prekid trudnoće podrazumeva apstinenciju od jela i pića u trajanju od 5-6 sati, brijanje, pismeni podatak o krvnoj grupi i grupi vaginalnog sekreta.

2. KOMPLIKACIJE ABORTUSA
Na vrstu i učestalost komplikacija veštačkog prekida trudnoće utiču mnogi faktori kao što su zdravstveno stanje i starost žene, starost trudnoće, tehnika zahvata, anestezija, dodatne operacije, stručnost ginekologa, higijenski uslovi i sl.
I pored korišćenja sterilnih instrumenata i obavezne antibiotske terapije nakon izvršenog zahvata, infekcije predstavljaju najčešću komplikaciju prekida trudnoće . Najčešći izvor infektivnih agenasa predstavlja vaginalna i cervikalna flora. I pored sterilnosti instrumenata vagina i grlić kao nesterilne sredine predstavljaju jedini „put“ kojim instrumenti prolaze. Komplikacije vezane za infekcije posle prekida trudnoće su kolpitis, cervicitis, endometritis, adneksitis, tuboovarijalni absces, parametritis, endomiometritis, peritonitis i sepsa. Znači infekcije su visoka temperatura, bolovi u stomaku i pojava vaginalnog sekreta neprijatnog mirisa. Infekcije se javljaju najčesće zbog preegzistirajuće infekcije grlića, zaostajanja delova konceptusa u materici (rezidua) i ređe zbog nesterilnosti instrumenata ili nepridržavanja obavezne antibiotske terapije posle intervencije.
Zaostali delovi konceptusa su relativno česta komplikacija prekida trudnoće. Znaci zaostalog tkiva su jače ili slabije krvavljenje koje može da traje više od 2 nedelje, izbacivanje delova konceptusa i/ili zgrusane krvi, grčevi ili čak znaci trudnoće. Velika je verovatnoća da će se ostaci tkiva u materici inficirati. Ova komplikacija se ređe rešava konzervativno upotrebom lekova koji izazivaju kontrakcije i izbacivanje preostalog tkiva . Druga , efikasnija i najčešća mogućnost je uklanjanje tkiva ponovnom aspiracijom ili kiretažom.
Perforacija predstavlja probijanje zida materice instrumentima kojim se vrši abortus. Materica je veoma jak mišić i ukoliko je oštećenje površno rana zaraste sama uz tzv. konzervativni tretman (antibiotici, hospitalizacija). Ako je povređen veći krvni sud ili neki organ neophodan je hirurski tretman. Posle perforacije ženi ne preti opasnost samo od krvarenja već i od zapaljenja trbušne maramice.