EVOLUCIJA I FUNKCIJE NOVCA
2
UVOD
“Bogati su nadmudrili intelektualce, i to isključivo zato što su razumevali moć novca,
taj predmet koji se ne uči u školi.”
1
"S novcem si zmaj, bez novca crv. Bolje je da ti zavide, nego da te sažaljevaju."
2
Novac je simbol uspeha i neuspeha, motivaciono sredstvo, za generale je moć u ratu,
za revolucionare – okov rada, uzrok kriminala, pokretač čitavog sveta. Ljudi se zavode
čarimanovca i njemu prilagoĎavaju svoj život. Ali novac ne utiče samo na moral i ideale, već
je bez njega nezamislivo funkcionisanje ekonomije. Novac je krvotok privrednog sistema, jer
omogućava protok robe i usluga.
Koliko se novac usadio u našem životu i koliko nam je bitan i šta bi sve uradili da bi
došli do njega dokazuju sledećeh nekoliko bizarnih činjenica:
- Novac je jedan od glavnih uzroka bračnih svaĎa i razvoda
- U zameni za milion dolara čak 65% Amerikanaca bi pristalo na jednogodišnji
samački život u pustinji
- 60% ljudi bi za 10 miliona dolara bili spremni da promene pol i boju kože
- Jedna od 14 osoba bi za isti novac ubila
- 92% Amerikanaca bi radije bilo bogato nego srećno zaljubljeno.
Kako je došlo do toga da živimo u svetu u kome je veći deo novca nevidljiv, i vredi
onoliko koliko vrede brojke na ekranu kompijutera? Odakle je novac potekao?
Novac je društveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom
procesu najuže vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju I podelu rada – dakle
za razvoj drušva u celini. On je osnova monetarnog sistema svake privrede. Novac je sve ono
što služi kao opšte prihvaćeno sredstvo razmene – odnosno sredstvo plaćanja. Novac je
imovina koja se uobičajeno koristi prilikom nabavke roba I usluga.
Novac je skup dobara u jednoj ekonomiji koje ljudi svakodnevno koriste za kupovinu
dobara i usluga.
Privredni subjekti raspoređuju svoje bogatstvo kroz diverzifikaciju aktive, vodeći
računa kako o prinosima, tako I o riziku držanja svakog oblika aktive.
1
Robert Kiosaki, američki finansijski i marketinški savetnik
2
Herodot
EVOLUCIJA I FUNKCIJE NOVCA
4
godina. Tose odigralo u maloj drzavi koja se zvala Lidija u Maloj Aziji. Taj se pranovac
izrađivao od elektruma, pripodne legure zlata i srebra. Vremenom su plemeniti metali zlato i
srebro preuzeli primat u ulozi novca. Razlog za to je sto su oni u prirodi vrlo retki, a za
njihovo dobijanje je potrebno uložiti mnogo rada pa je za male količine takvog novca moguće
dobitivelike količine potrebne robe i zato što zlato ima fizičku i hemijsku nepromenljivost i
trajnost.
Vrednost odreĎene kovanice je opšteprihvaćena konvencija. Za to je jamčio vladar
države ili poseda. Tako je nastao sistem robne razmene gde je vrednost svake robe
predstavljena određenom količinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za
vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost
osim one koju im jedavala roba za koju su se mogli zameniti. Nisu se mogli jesti, obući,
koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz.
Korišćenje ovih kovanica stvorilo je potražnju za metalom od kojih su sekovale, pa je
tako i odreĎeni metal imao veću ili manju vrednost na tržištu, što je zavisilo od njegove
potražnje. Kako se vremenom količina robe u razmeni povećavala, bilo je potrebnosve više
kovanica, pa je njihovo nošenje vremenom postalo nezgodno. Prvo se novacizraĎivao
potpuno ručno i ta se osnovna tehnika proizvodnje vrlo malo menjala sve do 16. veka kada su
nastale prve mašine za njegovo kovanje.
3. Papirni novac
Sa razvojem papirnog novca se takođe vezuje i nastanak banaka.
Tada su na scenu stupili zlatari nudeći svoje usluge. Kako su kovanice bile
neprikladne za svakodnevno nošenje da bi se njima trgovalo oni su se dosetili da bi mogli
stanovništvu da ponude da svoje zlatnekovanice ostave njima na čuvanje u njihovim dobro
obezbeđenim sanducima a za količinu ostavljenog zlata ili drugih kovanica izdaju papirnatu
potvrdu (priznanicu) na kojoj bi pisalokoliko kovanica vlasnik ima na raspolaganju. Zlatari su
zalagačima za ovu uslugu naplaćivaliodređenu proviziju. S vremenom je ovakva priznanica
sve češće bila u opticaju kao sredstvo razmene robe. Umesto da svaki trenutak dolazi i podiže
svoje zlato, vlasnik zlata bi davao priznanicu trećem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom
priznanicom mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara. Priznanica se
tako pokazala puno praktičnija i postala je jako popularna, pa su kovanice sve više bile
davane na čuvanje kod zlatara, a svemanje čuvane kod vlasnika.
EVOLUCIJA I FUNKCIJE NOVCA
5
RAZVOJ SAVREMENOG NOVCA
U prvoj fazi naturalne privrede I razmene dobara prometna vrednost se odvijala na
principu razmene roba za robu. To je bila primitivna robna razmena -trampa
R –R
Karakteristike ove robne razmene su:
• neprakticna, usporava promet, problem uporedjivanja
• vrednosti raznovrsnih roba
• potrebna dvostruka podudarnost volja
Daljnji razvoj naturalne privrede I razmene dobara je pokazao da su se neka dobra
počela više ceniti u razmeni. Tako se stvara proizvod kojim se može meriti upotrebna
vrednost više drugih proizvoda. Umesto prostog ili slučajnog oblika vrednosti pojavljuje se
prošireni oblik vrednosti.Redovno je neki proizvod bio taj koji se rado primao I nalazio,
nasuprot niza drugih proizvoda. Vremenom ta roba koja se izdvaja iz ostalog robnog sveta, I
suprostavlja se svim drugim robama počinje funcionisati kaonovac najprimitivnijeg robnog
oblika – razvija se novi oblik prometne vrednosti.
Proizvodi koji počinju cirkulisati kao prvi oblici novca, gube izvesna svojstva I
postaju posebne robe – oni postaju opšti ekvivalent koji se sve više upotrebljava isključivo u
procesu razmene ostalih proizvoda.
Razvijeni robni promet
R -N –R
Karakteristike ove robne razmene su:
• Robni novac -posebna vrsta robe koja služi kao opšti posrednik u razmeni svih
drugih roba.
• Lakše je obaviti dve novcane transakcije nego jednu trampu.
Tokom istorije razlicite vrste robe vršile su ovu funkciju: stoka, maslinovo ulje,
gvožde, bakar, srebro, cigarete. Zapaža se da je stoka najviše korišćena kao sredstvo u
razmeni, pa se čini da odatle potiče naziv za novac – pecunia (pecus – govedo).
Svaka vrsta robnog novca ima svoje prednosti i nedostatke: stoka se ne može deliti na
manje delove, neke robe su odložne kvarenju, neke nisu pogodne za prenos.
